Kineski disident Liu Siaobo, koga je režim u Pekingu prošle godine osudio na jedanaestogodišnju kaznu zbog subverzivnih aktivnosti, dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir „zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini“, saopštio je juče u Oslu norveški Nobelov komitet. Komitet je naveo da je već dugo uveren da su pitanja ljudskih prava i mira blisko povezana, kao i da je poštovanje ljudskih prava preduslov za „bratstvo među narodima“, o čemu je i Alfred Nobel pisao u svom testamentu.
Kina je ocenila da je nagrada dodeljena „kriminalcu“, zbog čega predstavlja sramotu. Štaviše, Ministarstvo inostranih poslova u Pekingu upozorilo je da će to naneti štetu odnosima Kine i Norveške. Kineski zvaničnici su i i ranije upozoravali, dok je Liu smatran jednim od vodećih kandidata za Nobelovu nagradu za mir, da će njegov izbor tumačiti kao „neprijateljski gest“ uperen protiv njihove države. S druge strane, nevladina organizacija Hjuman rajt voč u Pekingu protumačila je takav ishod kao „pobedu ljudskih prava u svetu“, kao i priznanje za sve aktivnosti kineskih disidenata, aktivista i advokata, a čestitke Liju uputio je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.
Prema mišljenju profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predraga Simića, odluka Nobelovog komiteta sigurno će izazvati kontroverze, kako javne komentare, tako i smislu dugoročnih posledica. Ipak, sagovornik Danasa ocenjuje da takav scenario ne predstavlja novinu. „Poslednjih nekoliko godina postalo je pravilo da odluke Nobelovog komiteta ostavljaju utisak da se radi o politički motivisanim potezima, što se kosi sa smislom tog priznanja koje se ogleda u pozivanju na mir i razumevanje među ljudima“, ocenjuje Simić. On kaže da je prošlogodišnja dodela iste nagrade američkom predsedniku Baraku Obami predstavljala „slanje poruke administraciji u Vašingtonu o kursu koji treba da sledi“.
Simić takođe smatra da se potez Nobelovog komiteta može tumačiti i kao pokušaj Evropske unije da osnaži svoju reputaciju borca za ljudska prava. „To pitanje aktuelizovano je pre dve godine, uoči Olimpijskih igara u Pekingu, kada je Kina kritikovana zbog nepoštovanja ljudskih prava“, naglašava Simić. Ipak, on tvrdi da ne postoji mogućnost da će zbog takvog stava EU biti ugroženi ekonomski odnosi Evrope i Kine.
Subverzivne aktivnosti
Liu Siaobo rođen je 1955. u Čangčunu, u provinciji Đilin, na severoistoku Kine. Diplomirao je književnost na Univerzitetu Đilin 1982, a šest godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Pekingu. Tokom osamdesetih, počeo je aktivno da se bavi ljudskim pravima, pozivajući na demokratizaciju zemlje. Zajedno sa više od 300 kineskih građana pre dve godine je potpisao „Povelju 08“, tekst objavljen povodom 60. godišnjice od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji je pozivao na veću slobodu izražavanja, poštovanje ljudskih prava i organizovanje slobodnih izbora. Uhapšen u decembru 2008, dva dana pre objavljivanja Povelje, a naredne godine osuđen je na 11 godina zatvora zbog „subverzivnih aktivnosti uperenih protiv države“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
