Sto građana Srbije u proseku poseduje 39 komada malokalibarskog naoružanja, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje koje je sprovela organizacija ženevskog Instituta za međunarodne i razvojne studije „Small arms survey“.
Po ovoj statistici, Srbija sa Crnom Gorom deli treće mesto u svetu iza neprikosnovene Amerike i Jemena u kojem već godinama besni građanski rat.
Ipak, Filipa Stojanovića, istraživača Centra za istraživanje javnih politika ovaj podatak nije iznenadio. Kako kaže, do pre nekoliko godina, po rasprostranjenosti malokalibarskog oružja, bili smo odmah iza SAD.
– Ova činjenica predstavlja ozbiljan bezbednosni problem, u prvom redu za lokalnu zajednicu. Malokalibarsko oružje se najčešće koristi u obračunima mladih, prisutno je u nasilju u porodici, a da i ne govorim o gotovo svakodnevnim sukobima između kriminalnih grupa – navodi Stojanović.
Prema istraživanju, prošle godine u Srbiji je ukupno bilo oko 2,7 miliona komada malokalibarskog oružja. Od tog broja, malo manje od 1,2 miliona bilo je registrovano, dok se nešto više od milion i po komada vodi kao neregistrovano.
Kako ističe Stojanović, Srbija je poslednjih godina sa promenjivim uspehom pokušavala da smanji broj malokalibarskog oružja.
– Od sedam ili osam akcija legalizacija oružja koje je organizovala država jedino je ona iz 2003. godine zabeležila veći odziv građana, pošto je istovremeno trajala akcija Sablja. Sve ostale akcije nisu dovele do drastičnog pada neregistrovanog malokalibarskog oružja, verovatno jer nisu bile praćene adekvatnom kampanjom – kaže Stojanović.
Međutim, to bi moglo da se promeni pošto se u najskorijem periodu očekuje usvajanje dva dokumenta koji bi trebalo da suzbijanju malokalibarskog oružja daju strateško usmerenje. Potpisivanje Mape puta, dokumenta čiji su sadržaj krajem maja u Tirani usaglasile sve zemlje Zapadnog Balkana, trebalo bi da se dogodi početkom jula u Londonu, na narednom sastanku Berlinskog procesa. Paralelno sa tim, u fazi nacrta se nalazi i nova Strategija kontrole lakog i streljačkog oružja, čije je usvajanje jedna od obaveza koju je Srbija preuzela na sebe u sklopu Pregovaračkog poglavlja 24.
Bure baruta
Sa 39.1 komada malokalibarskog oružja na sto stanovnika, Srbija i Crna Gora predvode, ne samo region, već i celu Evropu. Međutim, i ostale republike bivše Jugoslavije se „dobro“ kotiraju. Bosna i Hercegovina sa 31.2 komada oružja na sto stanovnika zauzima 11. poziciju na listi, a dva mesta ispod nalazi se i Makedonija sa 29.8. Kosovo, koju „Small arms survey“ prepoznaje kao nezavisnu zemlju, je na 18. poziciji na svetu sa 23.8 malokalibarskog oružja na 100 stanovnika. Hrvatska i Slovenija najmanje su naoružane zemlje bivše Jugoslavije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.