Pjetro Marsenaro, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji priprema izveštaj o pomirenju i političkom dijalogu između zemalja regiona, kaže u razgovoru za Danas da je poslednjih meseci došlo do značajnog poboljšanja odnosa između zemalja u regionu.
– Savet Evrope odlučio je da napravi izveštaj o odnosima i o pomirenju između zemalja u regionu zapadnog Balkana. Za SE je pitanje Balkana i dalje centralno pitanje. Kada smo odlučili da iniciramo taj izveštaj u januaru 2009. došlo je do žestoke rasprave oko procesa integracije zemalja u EU i oko međusobnih odnosa zemalja u regionu. Srećom, danas su se stvari promenile. O toj pozitivnoj evoluciji svedoči nekoliko događaja poslednjih meseci. Postoji čitav spisak tih događaja. Reč je o procesu koji se tiče svih zemalja u regionu. Naročito treba istaći pozitivan trend u odnosima između Srbije i Hrvatske i dva predsednika koji su tome doprineli – kaže Marsenaro.
On dodaje da zahvaljujući takvom stanju danas postoje osnovni preduslovi da se ode korak dalje u poboljšanju odnosa između zemalja u regionu i da Savet Evrope može da pruži određenu pomoć i podrži taj proces.
Koje su ključne tačke vašeg memoranduma koji ste predstavili na sednici Političkog saveta SE?
– Reč je problemima koji su svima poznati. Nismo mi ništa kreativno smislili. To su stvari koje se događaju na terenu. To je problem izbeglica. Bilo je 2005. godine događaja na osnovu kojih se pretpostavljalo da bi naredne godine situacija mogla da se izmeni, danas ponovo počinje ta inicijativa sa tendencijom da se stvari poprave. Reč je o veoma značajnom problemu i danas je trenutak da se on i reši. Naša želja je da čujemo šta o tome misle srpski funkcioneri i šta nameravaju da učine, kao i da razmotrimo kako da međunarodna zajednica pruži podršku u rešenju tog problema. Drugo pitanje se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, jer će 3. oktobra biti izbori u toj državi i tada će novo rukovodstvo BiH morati da se suoči sa odlukom koju je doneo Evropski sud za ljudska prava. Doći će do diskusije o ustavnim rešenjima BiH, možda i o diskusije o Dejtonskom sporazumu, u svetlu mišljenja koje je dao taj sud, po kojem dolazi do protivurečnosti između sadašnjih ustavnih rešenja i osnovnih ljudskih prava i sloboda. Dakle, u Bosni se otvara pitanje dorađivanja ustava. Taj problem je veoma osetljiv, jer treba pronaći novu ravnotežu u BiH između federalne prirode te države, koja se mora potvrditi u smislu priznavanja pluralizma na terenu i sa druge strane, jednakosti, ravnopravnosti građana. To recimo onemogućuje pripadniku jevrejske ili romske zajednice da se kandiduje za mesto predsednika države. To je suštinski problem na koji je sud ukazao i delikatno pitanje s kojim se moramo suočiti. Savet Evrope je tu da pomogne iskustvom u podržavanju pravne države i ravnopravnosti svih građana.
Založili ste se i za uspostavljanje regionalne komisije za istinu i pomirenje?
– Jeste, treća tačka koju smo istakli je uspostavljanje regionalne komisije za istinu i pomirenje. To je predlog koji je formulisan pre mnogo godina, ali je ta inicijativa zaustavljena, jer se smatralo da je nemoguće doći do pozitivnog zaključka. Međutim, situacija se promenila. Nevladine organizacije iz regiona su se mobilisale i ujedinile oko tog pitanja i stvorile povoljnu klimu. Hrvatski i srpski predsednik su se usaglasili oko tog pitanja, što je uslovilo mogućnost da se to danas konkretizuje. Možemo da garantujemo ubedljivu podršku SE. Nužno je da države uspostave takvu komisiju. To će biti nezavisna komisija iza koje će stajati institucija države, a drugo je da svi odgovorni ljudi iz svih zemalja u regionu moraju sesti za isti sto. Dakle, svi protagonisti sukoba, a samim tim i svi neophodni protagonisti pomirenja. Oko tog istog stola treba da sednu i Srbi i kosovski Albanci. Nije na nama da kažemo u kom obliku će biti ti razgovori. Na učesnicima razgovora je da pronađu formu, način razgovora. Svaki put kada se to pitanje postavi, otvara se pitanje statusa. Ja ne znam kakvo je formalno rešenje, ali ga treba naći, pogotovo onog ko je odgovoran za pronalaženje takvog rešenja.
Da li ste prilikom susreta sa najvišim zvaničnicima država u regionu uočili kod njih svest o potrebi pomirenja u regionu?
– Kako da ne. Upravo događaji iz poslednjih meseci o tome svedoče. Znamo kakvu je odluku doneo srpski parlament u vezi sa Srebrenicom, znamo da su lideri svih zemalja bili na komemoraciji u Srebrenici. Činjenica da se bez intervencije suda pokušava političkim putem rešiti međusobno optuživanje za genocid Srbije i Hrvatske svedoči o toj spremnosti. Ima mnogo primera za to. Sledeće sedmice idem u Bosnu. Imam utisak da su preuzete obaveze i da postoji jaka volja da se nastave razgovori u smislu pomirenja. Treba iskoristiti tu priliku. Ne treba dozvoliti da vreme prolazi, a da se ništa ne učini. Nažalost, imamo iskustvo da stvari mogu da se menjaju. Svestan sam ograničenja Saveta Evrope, koji može da bude dobar katalizator. U izveštaju koji moram da sastavim treba da budu istaknute one tačke koje objedinjuju aktere konflikata. Neprihvatljivo je imati ideju da Savet Evrope dolazi da bi razjedinjavao bilo koga. Nemamo ideoloških problema na koje bismo se fiksirali. Tu smo da poguramo procese koji su već krenuli i da im pomognemo da idu u dobrom pravcu.
Jedna od tačaka u memorandumu je i mogućnost promocije i podrške javnog diskursa o proteklom ratu?
– U tom pitanju postoji kulturna dimenzija. Mislim da u procesu pomirenja vrednost mira dolazi do izražaja. Danas kada se u regionu govori o ratu, o tome govore pripadnici različitih zajednica, svaka na svoj način. Svaka zajednica ima svoju interpretaciju rata. Srbi jednu, Hrvati drugu… Diskurs o ratu postaje potencijalni izvor nacionalističke retorike. Sećanje na rat postaje sećanje protiv rata. Možda je došao trenutak da se položi kulturno oružje, posle polaganja vojnog oružja. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao mi je nešto što sam i ja mislio, ali nisam imao hrabrosti da izgovorim. Možda je dobro razmišljati o udžbeniku za osnovne škole u kome bi problemi prošlih ratova bili izloženi na jedinstven način.
Ali dobili biste četiri različita tumačenja događaja.
– Upravo tako. Bio bih zadovoljan kada bih u jednom udžbeniku naišao na sva tumačenja, tako da učenici imaju pregled – srpsko mišljenje, hrvatsko, bošnjačko mišljenje… Kada ih poređate jedno pored drugog to je već korak napred.
Pomirenje i ulazak u EU
Koliki je uticaj pomirenja u regionu na ulazak u Evropsku uniju, jer je srpska javnost i dalje podeljena oko podrške prema Haškom tribunalu, a nacionalistička retorika je i dalje jaka?
– Pomirenje i ulazak u EU su veoma povezani. Znamo da postoje teškoće. Kada političari diskutuju moraju imati u vidu da postoji javno mnjenje i da se nešto mora učiniti na tom nivou. Predlog regionalne komisije ide u tom pravcu. Ako uzmete stanovište žrtava, onda je lakše doći do dijaloga i pravde za žrtve.
Da li je moguće pomirenje u regionu posle svih strahota devedesetih?
– Moguće je, ne i pored tih strahota, nego upravo zbog tih strahota.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
