Srbi ne ubijaju iz mržnje, nego iz očaja

Mihal Ramač: Bilo je to 1992. (14)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

U Srbiji su početkom juna uvedeni bonovi za benzin. Mesečno se može kupiti najviše 30 litara, za službena vozila 80 litara. Gde god ima ograničenja i bonova, ima šverca i manipulacije. Za tenkove generala Ratka Mladića uvek ima goriva u neograničenim količinama.

*

Petnaestogodišnji violinista Stefan Milenković povodom Dana dece-nevinih žrtava rata izjavljuje: „Već sam se umorio od apela i protesta upućenih odraslima, više im ne verujem kada nešto rade, a kamo li kada govore. Pitam se da li će i današnja deca postati neuspela generacija odraslih, prethodno postavši i njihove duhovne, pa i fizičke žrtve, ili će uspeti da nauče od odraslih barem šta treba da čine kada odrastu“.

Anja Mastilović, učenica prvog razreda osnovne škole, izbeglica iz Mostara, piše: „Da sam nevidljiva, ja bih otišla u Mostar. Kada bih došla u Mostar, ja bih otišla u moju kuću i uzela svoje stvari. Najviše bih volela da vidim svoje drugarice, ali one su otišle iz Mostara“.

*

Tanjug javlja da je, u skladu s Ustavom SRJ, kandidat za njenog predsednika Svetozar Marović iz Crne Gore. Međutim, Udruženje Srba iz Hrvatske zvanično je kandidovalo pisca Dobricu Ćosića. Pridružilo mu se Udruženje Srba iz BiH, zatim i mnoge mesne zajednice. Kandidaturu svesrdno podržavaju akademici Ivan Maksimović, Slavko Gavrilović, Nikša Stipćević, Smilja Avramov, Vlado Strugar… ali i veliki rodoljubi Momo Kapor, Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, Vojislav Lubarda, Slavenko Terzić i drugi.

Skupština nepriznate države izabrana na nepriznatim izborima, 15. juna bira Dobricu Ćosića za predsednika. On obećava da će mu prvi zadatak biti uspostavljanje mira i ukidanje sankcija i najavljuje formiranje „vlade demokratskog jedinstva, sastavljene od stručnih, kompetentnih i valjanih ljudi“. Ćosić je u Skupštinu došao taksijem, vožnju je platio petnaest hiljada. Pred zgradom ga je dočekao Mihalj Kertes. Mnogi smatraju da je to loš znak. Akademik Čedomir Popov je oduševljen: „Vukašin Katić izašao je iz svoje kože prevazišavši sebe u pravom trenutku i još jednom potvrđujući najviši stepen i najveća osećanja društva i nacionalne odgovornosti“. SANU šalje svom članu čestitku u kojoj se kaže: „Uzdamo se… u tvoje ogromno životno iskustvo, u tvoju duhovnu snagu, koja će možda da probudi i uspavanu savest nacije. Neka ti je srećno hoždenije po mukama“. Izborom Ćosića, Milošević je ućutkao mnoge protivnike među takozvanom patriotskom inteligencijom, ali i u delu javnosti koji naivno veruje da pisac ima bitno drugačije stavove i da bi mogao nadmudriti prevejanog autokratu.

Vuk Drašković nema iluzija: „Ako je Ćosić svemu tome što uopšte nema legitimiteta pristao da bude neka vrsta kabanice, zbilja mi ga je žao“. S njim je saglasan i Vojislav Koštunica: „Ćosić je predsednički kandidat bez programa, a program koji je on pročitao u Skupštini nije politički program“.

*

Književnik i političar Branislav Crnčević objašnjava: „Srbi ne ubijaju iz mržnje, nego iz očaja. A ubijati iz očaja to je posao između ubice i Boga, dok je ubijati iz mržnje zapravo posao između ubice i đavola. Za srpske zločine nadležan je Bog, a za zločine onih drugih – đavo“.

Književnik Ljubomir Simović piše: „Današnja srpska politika će biti upamćena kao politika pogrešnih pretpostavki, paničnih improvizacija i iznuđenih i zakasnelih poteza. Dok društvo ostane ovakvo kakvo je, i rat će biti ovakav kakav je, i odnos sveta prema nama biće ovakav kakav je. I naš beznadežni položaj biće ovakav kakav je“.

Novinar Borbe Slavko Ćuruvija upozorava: „Nikad u svojoj istoriji Srbija nije imala do te mere konzervativnu, nesposobnu i prema svom narodu neodgovornu elitu. Glavni problem te elite je provincijalizam, primitivizam, nesposobnost na odgovori na izazove vremena“.

Nastavlja se