I pored najave zatvorskih kazni: Srbi prisutni u Donbasu, ali bez znanja države

Kako je na Fejsbuku objavio ukrajinski Generalštab, Rusija zbog gubitaka svojih snaga dovodi borce iz drugih zemalja, između ostalog, i Srbije.

Ovu informaciju oštro je demantovao ministar odbrane Nebojša Stefanović karakterišući objavu kao čistu laž.

„Ovo je opasna dezinformacija koju je lansirao Generalštab Ukrajine i zahtevamo da je odmah povuku. Učešće srpskih državljana u oružanim sukobima u inostranstvu je teško krivično delo za koje su propisane višegodišnje kazne zatvora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana još jednom potvrdio da će biti najstrože kažnjavani svi koji iz Srbije eventualno odu da se bore u Ukrajini, bez obzira na čijoj strani. Srbija je privržena mirnom rešenju ovog konflikta i neće dozvoliti da se na bilo koji način dovede u pitanje njeno mirovno opredeljenje“, rekao je ministar Stefanović.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i doskorašnji narodni poslanik na listi vladajućeg SNS-a, ističe za Danas da nije sporno da u Donbasu ima građana srpske nacionalnosti.

– Na društvenim mrežema mogu da se pročitaju objave ljudi koji se hvale time da su u Donbasu, tako da je sasvim izvesno da određeni broj građana već učestvuje u oružanom sukobu. U tom smislu objava ukrajinskog Generalštaba nije sporna. Međutim, ono što je sporno je optužba da država Srbija organizovano šalje ljude u Ukrajinu. Uveren sam da je to apsolutno netačno, navodi Dragišić, dodajući da krivično zakonodavstvo Srbije učešće u stranom ratnom sukobu tretira kao teško krivično delo.

Krivični zakonik predviđa zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina za državljane Srbije koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. Kazna se penje do osam godina ukoliko se u ratu učestvuje u sklopu grupe. Osoba koja organizuje učešće u ratnom sukobu može da završi do deset godina iza rešetaka.

Dragišić ističe da upravo zbog činjenice postoji zakon koji kažnjava odlazak na ratište štiti Srbiju od bilo kakvih spoljno-političkih posledica zbog pojedinaca koji učestvuju u sukobu. I pored toga, dodaje on, istražni organi moraju da se pozabave onim pojedinicima koji učestvuju u ratu.

– U prvom redu je Bezbednosno-informativna agencija u obavezi da proveri sve te objave na društvenim mrežama, i razdvoji autentične objave od praznog hvalisanja, kaže Dragišić.

I iako Srbija ima zakon koji učešće u ratu tretira kao teško krivično delo, kazne koje sudovi određuju i nisu toliko oštre. Kako je prošle godine objavio Radio Slobodna Evropa u Srbiji su od 2015. do 2018. osuđena 32 borca zbog ratovanja u inostranstvu. Njih 28 je osuđeno na uslovne kazne, dok su četvorica zatvorske kazne izdržavali kod kuće.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, naglašava da je učešće stranih državljana u ukrajinskom sukobu očekivano. Ovakva praksa, primetna u većini oružanih sukoba, prema njegovim rečima, može da bude veoma problematična za države iz kojih borci odlaze.

– Nezavisno od sukoba u kojem učestvuju, strane za koju se bore i političke ideologije koju zastupaju, borci se sa ratišta vraćaju vrlo radikalizovani. U tom smislu bi policiji i obaveštajnim službama bio zajednički interes da onemoguće odlazak građana na ratište. Ipak, primarna odgovornost leži na porodici ljudi koji razmatraju odlazak i širem društvenom okruženju, kaže Lunić.