Srbi su odlično integrisani u austrijsko društvo: Mihael Ludvig, gradonačelnik Beča za Danas

Kako objašnjava, Silvija Janković, gradonačelnica pete gradske opštine Margareten, predstavlja važnu sponu sa srpskom zajednicom.

– Sa Beogradom imamo odlične sporazume. Sarađujemo u okviru dunavskog prostora, gde osam članica EU ostvaruju tu strategiju sa šest zemalja izvan EU i sarađujemo u okviru prohodnosti Dunava. Nadam se da će ova nastojanja od strane EU da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana pristupe EU uroditi plodom, jer će to još više olakšati saradnju. Isto tako se i privredne veze sve bolje ostvaruju, što se vidi na trgovinskoj razmeni od milijardu evra koje godišnje idu iz Austrije u Srbiju, a i obratno je sve bolje.

* Kako ocenjujete integraciju srpske zajednice na život u Beču?

– Srpska zajednica je tradicionalno odlično integrisana u život grada i deo su života grada i ne postoje nikakva paralelna društva a mnogi građani zauzimaju važne pozicije u austrijskom društvu i privredi. Građani poreklom iz Srbije su zastupljeni na području gradnje i medicine. Integracija je nešto što bi mogli da izdvojimo kao vrlo dobru.

* Da li učenici u Austriji uče o Vuku Stefanoviću Karadžiću?

– Ne, zaista ne znam. Što se znamenitih ličnosti tiče često nema ni austrijskih znamenitih ličnosti u školskom programu. Trenutno imamo široku javnu debatu o tome što đaci danas, između ostalog, ne znaju ni ko je savezni kancelar, ali ovakve ličnosti bi trebalo da budu obuhvaćene nastavnim programom.

* Planirate li infrastrukturne projekte sa Beogradom?

– Smatram da je ovaj dunavski projekat značajan. Bečka luka je povezana sa lukom Beograd i taj projekat je od velikog značaja jer ima mogućnost razmene robe. Imamo često posete deleagcija koje bi da vide ono što nudimo u pogledu strategije, mobiliteta i upravljanja parking mestima u gradu. Tu ističem metro, jer iako imamo gustu metro mrežu to se često uzima kao model za druge gradove. Trenutno se ispred gradske kuće gradi metro.

* Kako ste rešili problem zagađenja u gradu?

– Za nas je od velikog značaja zaštita klime i da budemo CO2 neutralni do 2028. Svake godine sadimo po 4.500 novih stabala, trudimo se da povećamo zelene površine u okviru parkova i uspeli smo da ih povećamo na 53 odsto. Grad Beč se nalazi u nepovoljnoj situaciji jer je delimično u kotlini gde bi zagađenje bilo veoma prisutno da nije sa druge strane Bečka šuma. Takođe, vetar duva sa zapada i to je prednost koju ima grad. Grad Beč radi već dugo godina na tome da se usmere građani ka javnom prevozu a sad sve veću ulogu imaju vozila sa električnim pogonom. Imamo posebne godišnje karte za prevoz od 365 evra, što je jedan evro dnevno, a danas ima više godišnjih karti za prevoz nego vlasnika automobila.

Simbol našeg grada je spalionica u blizini bolnice jer da ne postoji opasnost za pacijente ne bi je ni gradili tu. Ugradili smo i specijalne filtere u spalionicama otpada. Mi na području grada imamo četiri spalionice otpada gde se otpad sagoreva, a ne deponuje. Da nemamo dobre filtere, to bi bilo veliko opterećenje za životnu sredinu. Inače, 14 odsto teritorije grada se koristi u poljoprivredne svrhe – uzgaja se vinova loza, izvozimo krastavce i imamo 200 puta veću proizvodnju nego što je neophodno.

Crveni salon

Za sastanak sa grupom srpskih novinara gradonačelnik Beča je odabrao Crveni salon u Gradskoj kući. To je mesto gde je zasedala austrijska vlada 1945. godine, jer je parlament bio pogođen bombama i jer je tu osnovana prva socijaldemokratska vlada, na čijem čelu je bila Socijaldemokratska partija, koja je u vreme nacista bila zabranjena, a članovi i funkcioneri proganjani.

Više studenata od Berlina i Minhena

Grad Beč je vlasnik 220.000 stanova i to su stanovi u kojima građani žive po subvencionisanim cenama. Čak 62 odsto stanovnika živi u takvim stanovima. Imamo 200.000 studenata i najveći smo grad na nemačkom govornom području. Imamo više studenata nego Berlin i Minhen zajedno. Vrtići, škole i univerziteti su besplatni. Proglašeni smo i za najzeleniji grad u Evropi, jer je 53 odsto grada zelena površina.