Srbija 65. u svetu po zdravlju stanovništva

Kako prenosi portal Euractiv, Nemačka je na 15. mestu, Italija na 20, Austrija na 31, Hrvatska na 42 a Crna Gora na 51. mestu. Zemlje su rangirane po 33 pokazatelja uključujući rasprostranjenost nekih bolesti, pušenja, alkohola, higijeni, ali i riziku od smrti nasilnim putem. U regionu iza Srbije su Bugarska (67. mesto) i BiH (73). Srbija je najniže ocenjena za ispunjene potrebe žena do 49 godina za modernim načinima kontracepcije, gde je dobila ocenu 37 od 100. Ovo je problem celog regiona, pa je Makedonija dobila 17 poena, Albanija 10, Hrvatska 34 a Crna Gora 31.

Problemi su i stopa smrtnosti kao posledica prirodnih sila, gde je dobila ocenu 40. Ovaj pokazatelj se meri u kontekstu cilja Ujedinjenih nacija da se poboljša položaj, poput stambenih uslova, najsiromašnijih slojeva stanovništva. Ocenu ispod 50 na skali od 0 do 100 Srbija je dobila i za stopu samoubistava (44), pušenje (43), kao i higijenu, odnosno udeo ljudi koji nemaju adekvatnu higijenu, odnosno ne peru ruke vodom i sapunom (43 poena). Sa druge strane, Srbija je u „zelenoj zoni“ u pogledu dostupnosti kanalizacije, kao i smrtnosti zbog neadekvatnog pristupa vodi i kanalizaciji, gde je dobila 85 poena. Dobru ocenu dobila je i po pokrivenosti univerzalnom zdravstvenom zaštitom (89).

U izuzetno dobroj poziciji je i po neadekvatnoj uhranjenosti dece – po nedovoljnom razvoju usled neuhranjenosti dobila je ocenu 91, po neuhranjenosti 87, a nešto lošija je po prekomernoj uhranjenosti dece – 65, što je i dalje izuzetno dobar rezultat u poređenju sa bolje rangiranim evropskim zemljama. Srbija je kao i druge zemlje ovog podneblja dobila maksimalan broj poena za mali rizik od izloženosti stanovništvu ratnim sukobima, i pokazatelje o malariji i zanemarenim tropskim bolestima.

Iz izveštaja proističe da bi Srbija trebalo da unapredi i situaciju sa zagađenošću vazduha sitnim česticama do 2,5 mikrona gde je dobila ocenu 51, rizik od nasilja (55 od 100), i rizik povreda i bolesti na poslu (60).

Studiju je sproveo američki Institut za merenja i procenu zdravlja (IHME) iz Sijetla, a finansirala fondacija Bil i Melinda Gejts.