Srbija postaje balkanska Kuba

Kao što je poznato, jedan od glavnih ciljeva propagande je širenje dezinformacija i izazivanje podela u društvu. U Srbiji, koja je imala vrlo negativno iskustvo sa kultovima ličnosti Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića, to je dovelo do ponovnog uspona kulta ličnosti. Ovaj put reč je o usponu idolopoklonstva prema aktuelnom predsedniku Srbije – Aleksandru Vučiću.

Sve to je dovelo do totalnog kolapsa državnih institucija i potpune centralizacije vlasti u rukama jednog čoveka koji je i izvršna i zakonodavna i sudska vlast. Državne institucije koje su po Ustavu Republike Srbije samostalne i nezavisne u svom radu, svoja ovlašćenja prepustila su predsedniku Srbije, koji ih uključuje i isključuje kad god to poželi – kad treba prikriti neki slučaj (recimo slučaj nelegalnog rušenja u Hercegovačkoj) ili kada treba pokrenuti prekršajne postupke protiv opozicionih demonstranata. Sistem tada funkcioniše perfektno.

Problem sa ovim je u tome što je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, zajednici evropskih demokratskih država, koje su zasnovane na vladavini prava i suštinskom poštovanju demokratije i demokratskih principa, ali je osim para EU za projekte, nikakve druge vrednosti koje sobom nosi članstvo u EU – vladavina prava, ljudska prava, slobodno tržište i slobodni mediji, ama baš ni malo ne zanimaju. Tako da je potpuno logično što je to primetila Evropska komisija.

Raša Nedeljkov, programski direktor, naglašava da odgovor na pitanje zašto je srpska vlast sklona uticaju spoljne propagande treba tražiti u nacionalističkom populizmu, “koji je najvažnije ideološko oružje ove vlasti”.

– S obzirom na način na koji vlada, ne bi ni bilo prirodno da glasnije zagovara vrednosti kao što su vladavina prava, nezavisnost institucija, zaštita ljudskih prava i građanskih sloboda, pluralizam mišljenja…, kaže Nedeljkov.

On dodaje da iako smo i dalje formalno zemlja kandidat za pridruživanje EU, novac, odnosno fondovi i investicije, to je jedina vrednost koju prepoznajemo kod EU.

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), kaže da je ne čini posebno optimističnom to što i sama Evropa pokazuje slabosti izostankom čvrstog mehanizma “da stisne vašu vladu da počne poštivati smernice i demokratske zakone”.

– Pre 10 godina Evropa je bila jača i mogli su države u pretpristupnom periodu prisiliti na nekakve promene i jačanje demokratskih institucija, otvaranjem i jačanjem medija… I neke stvari su se zaista promenile. Na stranu šta se sve dogodilo kada smo ušli u EU, pa je sad odjednom sve super. Naravno da nije super i daleko je od idealnog, izvještaj je pokazao da su problemi ti, ti i ti, ali šta sad – hoće li se blokirati pretpristupni pregovori? Pa naravno da neće. Strah koji postoji kod svih koji rade u medijskom sektoru, da zbog drugih interesa, geopolitičkih interesa, koji su uvjetovani geopolitičkim interesima, ratovima i slično, na pitanju medijskog pluralizma Aleksandru Vučiću i ekipi gleda kroz prste. Iako su na papiru vrlo jasno napisane preporuke, kako će ga prisiliti da ih sprovede? I tu Evropa treba naći nekakvu svoju snagu. Ne samo po pitanju Srbije, već i po pitanju Hrvatske, Slovačke, Mađarske… Šta ćemo sa Orbanom? Pa nećemo ništa, ističe Sever.

Predrag Rava iz UNS-a, navodi da je Evropska komisija ocenila da Srbija nije učinila napredak u preporukama od prošle godine i da posebno traži da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na predstavnike organizacija civilnog društva i medija.

– Svakako je evidentno da su i u ovoj godini nastavljeni napadi na aktiviste civilnog društva, humanitarnih fondacija i gradjanskih pokreta. Moram da naglasim da i dalje kod nas nije prisutna svest o važnosti donošenja odluka ,,od dole ka gore”, odnosno o tome koliko su građanske inicijative bitne, te da se promene ne dešavaju samo izlaskom na izbore. Mislim da se kod samog naroda nevladin sektor koji se bavi podizanjem svesti o građanski i ljudskim pravima, ne doživljava dovoljno bitnim. U korenu svega toga je politička pismenost, odnosno obrazovanje na kom treba sistemski raditi, smatra Rava.

Po mišljenju Tamare Filipović Stevanović iz NUNS-a, kada bi postojala politička volja da se medijska scena uredi i bude u skladu sa zakonima to bi moglo da se promeni, jer okvir postoji i samo čeka da bude upotrebljen.

– Nažalost, mi smo šampioni u izbegavanju primene ili čak zloupotrebi zakonskih rešenja. Uvek nađemo način da finansiramo novcem poreskih obveznika ove zemlje medijske sadržaje koji šire propagandu dezinformacije, govor mržnje itd. što po zakonu ne bi smeli, a nije ni moralno, objašnjava generalna sekretarka NUNS-a.

EU bez mehanizma pritiska

Ipak, sagovornici Danasa ukazuju da Evropska unija nema nikakav mehanizam kojim bi mogla da prisili države da primene njene preporuke.

Dragoslav Rašeta, istraživač iz Novog trećeg puta, navodi da već dve i po godine rade monitoring medija u Srbiji iz kojeg se vidi uticaj proruske i prokineske propagande.

– Pozicija koju je vlada Srbije zauzela je da je ovde dozvoljen nesmetan rad svim medijima, da nemaju nikakvu kontrolu i da ima i levih i desnih i slobodnih i neslobodnih, i ne verujem da će se tu išta menjati. Sam uticaj ruskih medija – Sputnjika i Raša Tudeja, nije toliko veliki, samim tim što dopuštaju drugim medijima da koriste njihov materijal i da prave sopstveni sadržaj, bez potrebe da ih pozivaju kao referencu. To dozvoljava, pre svega provladinim medijima, da šire taj proruski narativ. U suštini, ova dva medija su generator za domaće medije, oni su glavna baza za kreaciju sadržaja, a onda oni dalje to distribuiraju po drugim medijima koji su čitaniji od njih, tako da čak ni neki pritisak na ruski medij ne bi urodio plodom, jer dezinformacije ne stižu od njih već od domaćih medija, objašnjava Rašeta.

On ističe da ne veruje da će biti posledica po vlast u Srbiji nakon ovakvog izveštaja Evropske komisije.

– Jednostavno, sada se mnogo više obraća pažnja na stanje medija na Zapadnom Balkanu nego što je to bilo ranije, od donošenja pakta o dezinformacijama američkog Kongresa i usvajanja značajnih sredstava za borbu protiv toga, pa do odluke Evropske komisije. Svakako se vidi da je to jedna od glavnih poluga koje ima Rusija u našem regionu, posle gasa i gasne diversifikacije Balkana, gleda se da se izbije i ta karta iz ruskih ruku, kaže Rašeta.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković ukazuje za Danas je Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije iznela prilično ozbiljne formulacije o vezama sa Rusijom i Kinom.

– Ovo pitanje širenja lažnih vesti je u fokusu Evropske unije od početka rata u Ukrajini. Ali ne verujem da će to imati neke značajne posledice po vlasti Srbije, niti će se tražiti od Srbije da napravi tu vrstu reza. Ovo je samo jedan deo, jer postoji čitav set problema koji su ostali nerešeni u vezi Srbije. To sad ostaje na nivou apela i upozorenja, ali pozicija Srbije je specifična i ta vrsta problema je samo jedan aspekt u nizu, kaže Selaković.

Prema njenim rečima, imali smo priliku da vidimo da je pristup EU zavisio i od toga kako je Srbija balansirala.

– Bila je situacija u kojoj je deo medija bliskih vlastima, mislim Pink, u jednom momentu krenuo da smanjuje količinu informacija o Ukrajini, a drugi deo medija je ostao na tom kursu, a to je u tom trenutku odgovaralo srpskim vlastima jer je trebalo pokazati da i dalje postoji neka volja da se održava evropski kurs. I danas se jedan deo medija pod kontrolom države ponaša na takav način, ističe Selaković.

Na konstataciju da Vladi Srbije odgovara proruski narativ u medijima, Selaković kaže da je to tačno, jer se onda i dalje održava ta pozicija balansiranja da bi se zadovoljili i drugi akteri, ali i taj drugi deo javnog mnjenja. Ipak, primećuje da u javnosti skoro da nema pro-EU priče, ali da se sporadično pojavljuju takvi sadržaji na Euronjuzu, Maksu, Blicu i Kuriru.

Čvrsto ukopani na evropskom putu

Inače, Srbija stoji čvrsto ukopana na „evropskom putu“ od decembra 2021. godine, kada je i otvoreno poslednje poglavnje u srpskim evrointegracijama. I od tada ni makac.
Bojana Selaković navodi da je premijer Srbije Miloš Vučević više puta ponovio da je Srbija na evropskom putu i da nećemo sići sa njega.

– Nije nimalo slučajno to što se koristi formulacija evropski put, jer Srbija želi da koristi beneficije koje ima od EU kao što su vizna liberalizacija, različiti predpristupni fondovi, zajedničko tržište EU, ali nećemo da uradimo ključne reforme kako bismo dalje napredovali ka EU i ne žele da ispune osnovne principe EU – vladavinu prava, slobodu medija, ljudska prava, borbu protiv korupcije, ukazuje Selaković.

Prema mišljenju Dragoslava Rašete poruke koje šalje vlast o ulasku u EU, a u stvari radi sve suprotno tome, stvara veliku konfuziju kod našeg javnog mnjenja o tome šta su nacionalni interesi Srbije i kako izgleda spoljnopolitička orijentacija naše zemlje.

– Pokušava se kontrola tamo gde je vlada najveći zaštitnik ruskih interesa na Balkanu, a istovremeno čvrsto na proevropskom putu. Došli smo do toga da je kreirano jedno mahom većinski prorusko društvo. Društvo koje gaji jak antizapadni sentiment, a našli ste se u političkoj poziciji prethodnih godina gde morate da donosite zakone i menjate kurs, odnosno okrećete Srbiju ka Zapadu. A sve te odluke – od naoružavanja Ukrajine, naoružavanja Izraela, gasne diversifikacije, vrlo su nepopularne i zato je neophodno da kontrolišete ceo krajolik i na medijskom i na ideološkom spektru, da se ne bi dozvolilo da se stvori neka autentična opcija ili poruka za te proruske glasove, koji čine većinski deo vašeg glasačkog tela. Tako da je to začarani krug u kojem morate da šaljete još populističkije poruke preko vaših medija da biste održavali status kvo, objašnjava Rašeta.

Medijska mašinerija u službi vlasti, EU bez mehanizma

A medijska mašinerija kojom vlast raspolaže 24/7 je ogromna i to počev od Radio-televizije Srbije (RTS), koja je odlučila da se ne bavi društveno-političkim životom u Srbiji i svesno izbegava tzv. vruće teme kojima bi mogla da se zameri vlasti i informiše javnost i gledaoce o najvažnijim događajima u zemlji. To se najbolje videlo prilikom izveštavanja o akciji „14 minuta, za 14 žrtava, posle 14 dana“, sprovedenoj zbog protesta nakon tragedije Novom Sadu, kada je 1. novembra u padu nadstrešnice na glavnoj Železničkoj stanici poginulo 14 ljudi. Centralna emisija Radio televizije Vojvodine, a koja se emituje i na prvom programu RTS-a, o tome nije ni izvestila građane Srbije, dok je RTS samo ovlaš izvestio o tome, dajući ovoj tragediji zbog koje je bilo proglašeno tri dana žalosti u Srbiji, skoro pa neverovatnih 37 sekundi.

Neskrivenu propagandu vrše i televizije sa nacionalnim frekvencijama – TV Pink, Happy, B92, Prva, pa sve do štampanih medija i tabloida – Politike, Večernjih novosti, Blica, Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, Aloa…i njihovih portala koji za godinu dana imaju više od nekoliko hiljada prekršaja novinarskog etičkog kodeksa, jer vode besomučne kampanje protiv opozicije i svih kritičara vlasti, što je sve suprotno Ustavu Srbije, Zakonu o javnom informisanju, ali i novinarskom etičkom kodeksu.

Zoran Gavrilović, sociolog i direktor BIRODI-ja, za Danas ističe da domaći mediji pod kontrolom vlasti imaju glavnu ulogu u širenju antizapadnog raspoloženja.

– U Srbiji su predsednik Kine i Kina najdominantnije predstavljeni akteri, kada su u pitanju međunarodni akteri. Iza toga je Putin. Ipak, u poslednjih godinu i po dana, od kako je počela agresija Rusije na Ukrajinu, u istraživanjima o tome ko je najdominantnije predstavljeni akter u Srbiji, Rusija pada, ali je Putin kao ličnost ostao. To su pokazali naši monitorinzi televizija sa nacionalnom pokrivenošću i njihovih centralnih informativnih emisija – dnevnika, koji su i najveći izvori informisanja. Dakle, u najvećim izvorima informisanja autokratske zemlje su najpozitivnije predstavljene, a kineski predsednik Si Đi Ping čak bez ijedne negativne sekunde u izveštavanju i to od 1. decembra 2022. do 31. maja 2024, naglašava Gavrilović.

Dodaje da se u ovoj situaciji postavlja pitanje šta radi Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i zašto ne reaguje.

– To je kršenje člana 51. Ustava Srbije, koji garantuje blagovremeno, objektivno i istinito informisanje, zatim kršenje Zakona o elektronskim medijima, član 61, kršenje Zakona o javnim medijskim servisima, član 4, i kršenje Pravilnika o zaštiti ljudskih prava, član 4. I REM na to ne reaguje. Čitava ta propaganda ne bi mogla da REM ne radi svoj posao. U suštini, REM je sigurna kuća za antidemokratsku propagandu u Srbiji, koju rade domaći mediji. A to je tako jer to ide u korist Aleksandra Vučića. Nedavno istraživanje Demostata je pokazalo da su čak dve trećine njegovih glasača zapravo autoritarci. Da bi Vučić i njegova stranka na vlasti imali legitimizaciju svoje vlasti, koriste autoritarne modele, a za te modele im je potrebna međunarodna podrška, ukazuje Gavrilović.

On mehanizam delovanja medijske propagande opisuje na sledeći način.

– Dakle, imamo domaće medije koji za potrebe domaće vlasti, nepostupanjem regulatora (REM), legitimišu aktuelnu autoritarnu vlast time što promovišu one države koje imaju autokratske, odnosno nedemokratske vlasti. Ima Putin svoju propagandu, što nije problem, problem je što se ona koristi za legitimizaciju lične vlasti Aleksandra Vučića, a REM na to ne reaguje, a REM bi to mogao da spreči tako što bi izricao opomene tim medijima i zatim ih ukidao. Propaganda je suprotna Ustavu Srbije. Zbog toga smo osnovali REM, a REM da radi svoj posao mi bismo rešili pitanje bilo čije propagande – od Vučićeve do međunarodne, ali REM ne radi i to samo zato da bi zaštitio ličnu vlast Aleksandra Vučića. A to sem Vučića radi i izvršna vlast oličena u Vladi Srbije, jer i ona na taj način legitimiše sebe i obraća se onom konzervativnom, autoritarnom delu društva koje glasa za vlast, ističe Gavrilović.

Prema njegovim rečima, posledice ovakve medijske propagande su lična vlast, urušeno javno mnjenje, manjak integriteta državnih institucija i potpuno izolovano društvo.

– Srbija polako postaje balkanska Kuba, pesimističan je Gavrilović.

REM ignorancija

Na pitanje da li je REM ikad reagovao na propagandno delovanje medija sa nacionalnom pokrivenošću, Slobodan Cvejić, doskorašnji član Saveta REM-a, kaže za Danas da REM nije nikad hteo da se bavi time.

– Bio je monitoring BIRODI-ja kako televizije sa nacionalnom pokrivenošću rade propagandu za Vučića i SNS, pa nikad nije hteo da reaguje. Vidite kakav preokret je napravio Pink, koji je prešao sa proruske na proameričku propagandu. I odjednom je vlasnik Pinka Željko Mitrović blizak američkom ambasadoru Kristoferu Hilu, dok na Hepiju nastavljaju da protežiraju Rusiju. Kina se tu pominje samo kao ekonomski partner i ne vidim da neko pominje neku ideološku opciju. REM uopšte na takve stvari ne reaguje, niti smo ikad o tome raspravljali, navodi Cvejić.

Prema njegovim rečima, mi smo imali očigledniji problem od toga a to je na koji način se radi propaganda za vladajuću stranku.

– A onda imate kontranapad da mi štitimo interese prozapadnih medija – N1 i Nove, odnosno Junajted medije. Mene su tako optuživali kad sam tražio da se ograniči vreme emitovanja rijaliti programa ili kad sam kritikovao metodologiju merenja predizbornog izveštavanja u medijima. Ali to se odnosilo na to koliko oni protežiraju jednu stranu na izborima, a mi nismo to postavili kao prozapadni ili proistočni uticaj. Zakon traži objektivno izveštavanje i predstavljanje svih strana, a ne samo jedne, navodi Cvejić.

Na pitanje koliko vlast utiče na uređivanje medija, Cvejić odgovara da utiče mnogo, ali da ne zna sve mehanizme kroz koje se urednici tih medija i programa učitavaju u političku agendu vladajuće stranke.

– Ne mislim da se dobija direktan nalog, ali su vidljive situacije u kojima iskoči neka informacija, koordinisano u više medija da apsolutno verujem da iz medijskog dela Predsedništva Srbije šalju samo gotov medijski materijal koji samo treba da se pusti ili im neko šalje direktivu koju oni ispunjavaju, zaključuje Cvejić.

A takve situacije su bile u više navrata. I to prilikom organizovanog medijskog linča opozicionih lidera – Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Radomira Lazovića, Saše Jankovića, Pavla Grbovića…ali i novinarki FoNeta i Danasa – Tamare Skrozze i Snežane Čongradin, kao i novinara Slobodana Georgijeva i Nedima Sejdinovića, Dinka Gruhonjića, Dragoljuba Petrovića…

Ukratko, identičan tekst se objavljuje na portalima Večernjih novosti, Aloa, Informera, Srpskog telegrafa, Politike, Pinka, Hepija, Studija B…a onda se taj isti tekst, sa manjim varijacijama čita u svim njihovim glavnim informativnim emisijama, što na radiju, što na televiziji. I sve je to naravno propraćeno odgovarajućim agresivnim snimcima i grafičkim prikazom.

U Srbiji su u prvih devet meseci ove godine, prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, formirana 44 predmeta u vezi sa pretnjama i napadima na novinare, pri čemu su pretnje novinarkama češće i brutalnije.

Propagandni mediji bez komentara

Niko od predstavnika medija koje u javnosti vide kao glavne promotere stranog propagandnog medijskog uticaja u Srbiji nije želeo da govori za Danas. Izgovori su se kretali od toga da im se ne dopada društvo s kojim bi bili u tekstu, da nemaju vremena da razgovaraju i odgovaraju na pitanja, da su na putu ili se za njega spremaju, da nemaju šta da kažu o temi, “jer oni pošteno rade svoj posao, ma šta ko o tome mislio”, pa do toga da im se tema ne dopada i da bi radije preskočili odgovor.