Vlada federalne države Merilend u ime savezne administracije SAD organizovaće 23. i 24. marta u Baltimoru samit političkih lidera i poslovnih ljudi država Zapadnog Balkana sa sadašnjim i potencijalnim partnerima iz vodeće ekonomske sile sveta (Boeing, Lockhead Martin, Cusco i McCormick, pored mnogih drugih). Prema najavi organizatora, na toj konferenciji, prvoj te vrste, pojaviće se gotovo svi pozvani lideri iz regiona – Pahor iz Slovenije, Josipović i Kosorova (Hrvatska), Izetbegović (BiH), Vujanović (Crna Gora), Gruevski (Makedonija), Tači (Kosovo) i Topi (Albanija).
U Baltimoru, međutim, neće biti najviših predstavnika Srbije, Tadića niti Cvetkovića, a veoma je neizvesno koliko će – među najavljenih nekoliko stotina učesnika, zbog kojih se i organizuje ova konferencija – tu uopšte biti prisutni i poslovni ljudi iz Srbije.
Američki domaćini, koliko se moglo videti i čuti ovih dana, razočarani su, mada ne i posebno iznenađeni otkazom sa najvišeg mesta u Beogradu. Jer, shodno uhodanoj praksi vlasti Srbije da u poslednje vreme, gde god je to izvodljivo, bojkotuju međunarodne manifestacije na čijem se spisku punopravnih učesnika nalaze i predstavnici Kosova, i organizatorima iz Merilenda stavljeno je do znanja da se na samitu u Baltimoru ne računa na učešće predstavnika Srbije.
Guverner Merilenda Martin O’Meli uputio je početkom februara poziv najvišim predstavnicima i ministrima država u regionu, a i Stejt department je aktivno uključen u pripreme i organizaciju tog skupa koji će se prevashodno baviti pitanjima američkih investicija i saradnje u oblastima energetike, vojne industrije, turizma, transporta i informatičke tehnologije.
Amerikance, kako se ovde čuje, nije iznenadilo ni odsustvo obrazloženja odluke Beograda, pri čemu kompletan muk na tu temu obuhvata ovih dana Ambasadu Srbije u Vašingtonu, kao i našeg novouspostavljenog „ekonomskog ambasadora“, kojeg je Mlađan Dinkić poslao proletos u Čikago.
Što se toga tiče, ni u vašingtonskoj kancelariji Američko-srpskog poslovnog saveta nema za javnost konkretnije informacije koliko će se od pozvanih biznismena iz Srbije pojaviti kroz desetak dana na ovom regionalnom okupljanju balkanskih poslovnih ljudi sa postojećim i potencijalnim partnerima iz SAD. S druge strane, u razgovoru (koji takođe nije bio za javnost) veoma je figurirala procena da bi se u Baltimoru pružila prilika da se, između ostalog, pokrene i mnogo toga konkretnijeg u vezi sa unapređenjem tekuće izrazito nepovoljne trgovinske razmene Srbije sa Amerikom. I ta vašingtonska priča, međutim, obavezno je počinjala i završavala se sa onim zasad nepremostivim „kosovskim ali“, koje je tu svetliju perspektivu odlagalo za neka buduća vremena.
Sa američke strane, međutim – posle uzaludnog iščekivanja da je tvrdi politički stav Beograda u međuvremenu možda ipak malo omekšao u suočavanju sa neminovnom balkanskom i međunarodnom realnošću – ovih dana izražena je i javna zabrinutost zbog najavljenog odsustva zvaničnika Srbije sa predstojeće značajne ekonomsko-investicione konferencije u Baltimoru.
– Na konferenciju su pozvane sve države iz južnog regiona centralne Evrope. Nedavno smo saznali da je Srbija odbila učešće zbog istovremeno upućenog poziva i Kosovu. To nas razočarava ne kao političko pitanje, već kao ekonomsko pitanje u vreme kad SAD – kao što je potpredsednik Bajden naglasio prilikom posete Beogradu, 2009. godine – nastoje da izgrade ekonomske i poslovne veze sa Srbijom. Pogrešna je poruka koja se šalje iz Beograda bojkotom te konferencije, kao i odvraćanjem srpskih biznismena od učešća u njenom radu, zajedno sa više stotina biznismena i investitora iz SAD i Zapadnog Balkana. Tim bojkotom politika se stavlja iznad ekonomije i umanjuje se ono na šta se gledalo kao na iskren napor Beograda i Vašingtona da se među nama izgrade bolji ekonomski odnosi – izjavio je tim povodom Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD – inače organizator i izvođač glavnih radova Obamine administracije u kreiranju i realizaciji američke politike na nekadašnjem jugo-prostoru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.