Srbija čeka rasplet na grčkoj granici

Hiljade migranata koji beže iz ratom zahvaćenih područja juče je pokušalo da pređe grčko-tursku granicu nakon što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odlučio da otvori granice. I dok se čeka rasplet sve dramatičnijih scena duž granica Turske i zemalja EU, iz srpskog Komesarijata za izbeglice i migracije poručuju da su spremni da reaguju.

„Komesarijat za izbeglice i migracije prati vesti iz Grčke i Turske, i u zavisnosti od situacije spreman je da reaguje, u saradnji sa svim institucijama u državi i komunikaciji sa partnerima u međunarodnim organizacijama i drugim zemljama na ruti“, rečeno je Danasu u Komesarijatu. Oni su dodali da je u 17 centara kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije juče bilo smešteno 5.556 migranata. Procena Komesarijata je da migranata koji su van centara ima oko 700.

I dok u Srbiji prate situaciju, u drugim zemljama povlače dramatičnije korake. Najdrastičnija reakcija stigla je iz Grčke i Bugarske, gde su zatvoreni pojedini granični prelazi sa Turskom i poslati odredi žandarmerije na linije razgraničenja. U Bosni i Hercegovini su takođe ojačali policijsko obezbeđenje istočne granice. Sve te mere imaju istu ambiciju – sprečiti da se ponovi situacija iz 2015. godine kada je „Balkanskom rutom“ prešlo preko milion ljudi.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ističe da još uvek ne veruje da će se ponoviti 2015. godina, dodajući da će EU učiniti sve da pruži podršku Grčkoj i Bugarskoj kako bi zaštitile granice.

– Paralelno, ne verujem da Erdogan ima ambiciju da pusti sve migrante iz kampova. On je poslednjih godina u više navrata pretio da će pustiti migrante i ovo vidim kao nastavak te politike uslovljavanja, ističe Đurović.

Međutim, sve i da ne dođe do masovnog priliva migranata, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da je situacija u Srbiji ozbiljna.

– Smeštajni kapaciteti u Srbiji već nisu dovoljni za ljude koji su u zemlji, imajući u vidu da se broj migranata postepeno povećava. Sve i da Bugarska i Grčka uspeju da onemoguće masovan prolaz ljudi, za očekivati je da će neki ljudi proći. Država bi morala u hodu da radi na povećanju smeštajnih kapaciteta, humanitarne pomoći, dodatnom angažovanju stručnih službi i policije. Takođe, neophodno je na diplomatskom planu podeliti teret sa komšijama i objasniti da Srbija ne može sama, navodi Đurović.

Sve ove preporuke neće mnogo koristiti ukoliko Grčka i Bugarska ne uspeju da zaštite granice. U suprotnom, kako kaže Đurović, postajemo praktično nemoćni.

– To je već dramatičan scenario i nećemo moći mnogo toga da uradimo. Ono što posebno zabrinjava je poruka koju je nedavno u Beogradu doneo mađarski ministar spoljnih poslova da će oni zatvoriti granice. Ponuda da Srbiji pruže vojnu pomoć, ne znači mnogo. Nama ne treba vojska, pošto je zbog prirode terena na jugu izuzetno komplikovano zaustaviti prolaz ljudi, kaže Đurović.

I dok se odgovor na pitanje da li će ponovo zaživeti „Balkanska ruta“ traži u inostranstvu, u javnom mnjenju u Srbiji sve je primetniji diskretan zaokret ka antimigrantskoj retorici. Kako Radoš Đurović kaže, senzacionalistički napisi u medijima, kao i neproverene informacije o navodnim kriminalnim aktivnosti migranata koje se šire po društvenim mrežama, raspiruju mržnju i dižu nepotrebnu paniku.

– Broj prijava protiv migranata, po različitom osnovu, jeste povećan, ali činjenica je da nijedan od tih slučajeva nema sudski epilog i da su mnogi odbačeni. Najveći problem ovde čini sistem koji ne reaguje. Ne demantuje neproverene napise, ne smešta migrante u kampove, nema dovoljno policije tamo gde bi trebalo da je bude… – navodi Đurović.

Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, ocenjuje za Danas da već duži period traje kampanja protiv migranata, a da se uopšte ne govori o ukupnom broju koji je u proteklim godinama prošao kroz našu zemlju i o niskom stepenu kriminala koji je moguće povezati sa ovom ugroženom populacijom.

– Podaci sa kojima je izašla država govore o tome, ali je mnogo jednostavnije voditi kampanju protiv migranata koje ne poznajete, koji su smešteni u nekoliko centara u Srbiji. Patrole koje su nedavno organizovane su samo poslednji PR projekat koji pokazuje koliko je lako podstaći mržnju. Kako se ovih dana situacija bude menjala, očekujem i veću zrelost svih, pa i opozicionih stranaka, kao i aktivnosti države na prihvatu izbeglica i podizanja mehanizama koje smo videli pre nekoliko godina – naglašava Antonijević. On ističe da nije sve u glasovima birača koje želite u izbornoj kutiji ili na ulici, „ima nešto i u solidarnosti“.

– Incidenata će uvek biti, o kome god da se radi, da li o migrantima, manjinama, ali ne treba te incidente povezivati sa celom populacijom. Tu treba od MUP-a i tužilaštva tražiti reakciju na napade, kao i podršku medija kako se ne bi širila panika – zaključuje Antonijević.