Tajni sporazum između Srbije i Austrije sve je manje tajan. Priča koja je u početku odbacivana kao egzibicionizam političara desne orijentacije, zahvaljujući činjenicama koje su u međuvremenu isplivale na površinu, počinje da dobija na težini.
Najkonkretniji dokaz u prilog postojanja „tajnog sporazuma“ došao je u vidu dopisa austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
U ovom dokumentu, do kojeg je došla redakcija servisa Dojče Vele na srpskom jeziku, odgovarajući na poslaničko pitanje stranke liberala, Ministarstvo unutrašnjih poslova je potvrdilo da postoji radni sporazum koji je u aprilu prošle godine potpisan sa Srbijom, prema kojem Austrija može da migrante kojima nije odobren azil, a deportacija u zemlje porekla nije moguća, vrati u Srbiju, ukoliko su do zemlje došli „balkanskom rutom“.
U odgovoru se dodaje da bi oni bili smešteni u „postojećim izbegličkim centrima otvorenog tipa uz poštovanje ljudskih prava“, a troškove njihovog smeštaja snosila bi Austrija. Austrijsko ministarstvo je uskratilo odgovore na pitanje o detaljima aranžmana, tvrdeći da je o međusobnim pravima i obavezama dogovorena obostrana ćutnja.
Ćutnju o ovom dogovoru, prvi je prekršio bivši ministar unutrašnjih poslova Austrija Herbert Kikl. Ovaj visoki funkcioner desničarske Slobodarske stranke Austrije, je u septembru prošle godine govorio o sporazumu u jednoj televizijskoj emisiji.
Ipak, kada ga je DV u januaru ove godine upitalo šta se dešava sa sporazumom, Kikl, koji je u međuvremenu prešao u opozicione redove, naveo je da je „radni sporazum“ ispregovaran, ali da nije siguran da li je potpisan i da li se sprovodi.
Austrijski javni servis ORF je tragom ove informacije javio da iako je sporazum ispregovarao Kikl, njegov naslednik na mestu ministra unutrašnjih poslova Karl Nehamer iz vladajuće Austrijske narodne partije i dalje ostaje pri tom planu.
I dok su ove činjenice u Austriji postale predmet političke debate, u Srbiji se obaveza ćutanja o ugovoru i dalje ozbiljno shvata.
Jedini zvaničnik koji se oglasio o ovom okolnostima bila je državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković, koja je na tviteru napisala da u Srbiju nije vraćen nijedan iregularan migrant i da ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nije potpisao bilo kakav sporazum.
Reakcija se pojavila i u Večernjim novostima gde je neimenovani „dobro obavešteni izvor“ celu priču nazvao manipulacijom, tvrdeći da postoji radni aranžman koji podrazumeva da Austrija može vratiti u Srbiji najviše do 200 migranata, za koje mora u potpunosti da dokaže da su u tu zemlju ušli iz Srbije i da čak i ako i to uspe, povratak je moguć samo ako se Srbija saglasi. Obe ove reakcije, međutim, ne negiraju postojanje sporazuma.
Nikola Kovačević, pravnik iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže da bi u teoriji svaki međudržavni sporazum morao da bude ratifikovan u parlamentu.
– Mi ne znamo na kom nivou je taj sporazum potpisan. Međutim, na osnovu dostupnih informacija, nije jasno šta se takvim sporazumom novo dobija. Srbija od 2007. godine ima sa zemljama EU sporazum o readmisiji na osnovu kojeg je do 2014. godine više desetina građana vraćeno u Srbiju, kaže Kovačević. On ističe da je najveći broj građana koji je sporazumom o readmisiji vraćen u Srbiju, ubrzo po povratku ponovo pokušao da ode u zemlje Evropske unije.
– Nema nikakvog razloga da bude išta drukčije i u slučaju građana koji budu deportovani iz Austrije. Jedini način da Srbija zadrži te ljude je da otvori ogromne zatvorske centre, poput onih koji postoje u Grčkoj i Italiji i da ih prisilno drži u zemlji, kaže Kovačević. Prema njegovim rečima, Srbija trenutno raspolaže sa oko 6.000 ležaja za smeštaj migranata. Međutim, kako naglašava, samo postojanje ležaja ne podrazumeva po sebi humane uslove za dugoročni smeštaj i da je taj broj višestruko manji.
Zbog svih ovih pitanja, Beogradski centar za ljudska prava nedavno je u javnom pismu pozvao predstavnike Vlade Srbije da javnosti saopšte tačne informacije o navodnom međudržavnom ugovoru.
Bez odgovora
Danas je u toku jučerašnjeg dana informacije o postojanju „tajnog sporazuma“ između Srbije i Austrije i njegovim odredbama zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova i Komesarijata za izbeglice. Niko nije odgovorio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.