Srbija da procesuira ratne zločine i obešteti žrtve

Kao najproblematičnije oblasti Komitet je identifikovao prava i položaj Roma, LGBTI i osoba sa invaliditetom, žena, dece, izbeglica i azilanata, žrtava trgovine ljudima i prisilnog rada, kao i žrtava zločina koji su počinjeni u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

U odnosu na primenu mehanizama tranzicione pravde, Komitet je izrazio zabrinutost zbog ograničenog napretka u potrazi za nestalim osobama, niskog obima suđenja za ratne zločine, uske definicije žrtve i oštećenih strana, kao i zahteva da žrtve svoje nestale članove proglase umrlima kako bi ostvarili pravo na kompenzaciju. Komitet je ukazao i na neadekvatne kapacitete Tužilaštva za ratne zločine, što uključuje i višemesečno nepostojanje glavnog tužioca i pritisaka na ovo telo od strane Vlade Srbije.

Radi otklanjanja navedenih nedostataka, Komitet preporučuje Srbiji sledeće mere:

* Istražiti sve nerešene slučajeve nestalih osoba kako bi se utvrdila njihova sudbina i pronašli posmrtni ostaci;
* Porodice nestalih osoba informisati o ishodu istraga;
* Procesuirati sve počinioce ratnih zločina, uključujući srednje i visoko rangirane zvaničnike;
* Izmeniti Zakon o civilnim invalidima rata i Zakonik o krivičnom postupku kako bi se proširila definicija žrtve i oštećenih u postupku;
* Svim žrtvama prisilnih nestanaka omogućiti ostvarivanje prava na reparacije u skladu sa standardima ljudskih prava;
* Osigurati dovoljne kapacitete TRZ, bez odlaganja imenovati novog glavnog tužioca za ratne zločine i osigurati nezavisnost TRZ kako bi moglo efikasno da sprovodi svoj mandat.
Kao pozitivne pomake Komitet je naglasio ratifikaciju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka (2011) i potpisivanje Protokola sa Bosnom i Hercegovinom o saradnji u potrazi za nestalim osobama (2015). Zaključna zapažanja reflektuju predloge koje je Komitetu dostavio Fond za humanitarno pravo početkom februara 2017. godine.