Srbija druga u Evropi po smrtnosti od raka dojke

Ali i sve više mladih žena, pokazuju da je neophodno mnogo više raditi na preventivi i edukaciji stanovništva o ovom opakom oboljenju, kao i povesti računa o neophodnosti psihosocijalne podrške obolelima.

Doktorka Stanislava Otašević, osnivačica i predsednica organizacije Srpski forum protiv raka dojke – Evropa Dona Srbija, istakla je važnost izjednačavanja standardizacije dijagnostike, lečenja i pristupa pacijentima u celoj Evropi, što će omogućiti ženama u svim područjima jednake mogućnosti za izlečenje.

– Kada se pomene reč karcinom, ljudi uvek imaju u mislima krajnji ishod, međutim na vreme ustanovljen rak dojke je izlečiva bolest nakon koje žena, dokazano je, nastavlja svoj porodični i profesionalni život na mnogo kvalitetniji način. Mi kao organizacija zalagaćemo se za promovisanje i unapređivanje svesti žena o značaju prevencije kroz redovne i periodične preglede, ali takođe i za širenje najnovijih informacija o savremenim i inovativnim metodama lečenja ove bolesti – rekla je dr Stanislava Otašević.

Hirurg – onkolog i jedan od osnivača EDS dr Maja Gulan predstavila je javnosti dragocenost postojanja udruženja obolelih jer se pacijenti lakše nose sa bolešću pri saznanju da je još neko prošao kroz sve bolne faze koju nosi iscrpljujuće lečenje i borba za ozdravljenje.

– Udruženja pacijenata imaju uticaj na bolnu osobu, kao i na porodicu pacijenta, omogućavajući obolelom da bude vidljiv, a samim tim i prihvaćen u društvu. Osoba u trenutku saznanja da boluje od raka oseća da je sama na svetu, a upravo ovakva udruženja pomažu da pacijenti prihvate bolest, uviđajući da postoje ljudi koji su izlečeni, te da pozitivnim pristupom pristupe terapijama – navela je dr Maja Gulan.

Ispred Instituta za onkologiju i radiologiju Vojvodine prof. dr Dragana Bogdanović Stojanović ukazala je na nedostatak idealnog radiološkog metoda koji bi otkrio male karcinome veličine od pet do 10 milimetara, čime bi se, kako je rekla, praktično ukinula smrtnost od raka dojke. Ona je posebno naglasila da ultrazvučni pregled nikako ne može zameniti mamografiju, koju je neophodno redovno posećivati, a da između redovnih žene moraju vršiti povremene samopreglede, dodavši da se žene neosnovano plaše zračenja prilikom pregleda, kao i da je intenzitet tog zračenja minimalan i apsolutno ne ugrožava zdravlje.

– Samopregledi moraju da postoje, ali dijagnostika je neophodna na godišnjem ili dvogodišnjem nivou. Mamografija je trenutno zlatni standard dijagnostike karcinoma dojke, a u budućnosti se može očekivati otkrivanje da li bolujemo od tumora na osnovu uzorka krvi – objasnila je dr Bogdanović Stojanović.

Prim. dr Snežana Šušnjar sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije na tribini je govorila o lekovima i različitim mogućnostima tretmana bolesti. Ona je pored hemoterapije ukazala i na postojanje hormonske, kao i ciljne, odnosno targetne terapije rekavši da nijedna od njih ne ide mimo nuspojava, ali da se posledice ovih teških tretmana mogu ublažiti korišćenjem lekova protiv mučnine, takozvanih antiemetika.

Psihološkinja Slavica Simić, iz užičkog savetovališta „Jefimija“, apostrofirala je psihosocijalnu podršku obolelima kao ključnu u trenucima kada se pacijent bori sa krizom identiteta i strahom od smrti. Ona je rekla da takve organizacije za cilj imaju jačanje motivacije obolelih od karcinoma i njihovo okretanje prema pozitivnim životnim pristupima.

Evropa Dona Srbija ove godine obeležava prvu godinu postojanja i jedna je od 47 članica Evropa Dona koalicije. Organizatori su na ovom skupu, koji je organizovan uz podršku Ministarstva zdravlja, najavili nove aktivnosti uoči međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke.

„Autobusi smrti“ 

Vesna Bondžić ispred ženskog centra „Milica“ iz Vrnjačke Banje na zanimljiv način predstavila je svoje iskustvo sa bolesti. Ona je metaforom objasnila da se godišnje u Srbiji registruje 92, a strada 32 autobusa punih žena obolelih od raka. „Kada se u nekoj zemlji dogodi mnogo manja nesreća nego ova, pokrene se čitavo društvo, od institucija i medija, pa sve do običnih ljudi i čini se sve da do takve nesreće više nikada ne dođe. Kada u Srbiji stradaju putnice 32 autobusa, one budu okrivljene što nisu stigle na vreme. Ja, Vesna Bondžić, jedna od putnica tih autobusa, zahtevam ukidanje krivice i preuzimanje odgovornosti svakoga od nas, počevši od države do nas koji smo prošli kroz ovaj sistem i znamo njegove nedostatke, a sedimo kod kuće i ćutimo misleći da naš glas nije dovoljno jak da bilo šta promeni.“