Iako ništa nije slučajno, pa ni ruski mediji ne stižu slučajno u Srbiju, ne bih dolazak ruskih medija vezala za pritiske Brisela. Verujem, a mislim da i Moskva veruje, da se naša politika prema Rusiji neće menjati i da će biti onako kako govori premijer Srbije, a to znači da će za sve ono što je dobro iz Rusije vrata uvek biti otvorena – kaže u razgovoru za Danas dugogodišnja dopisnica iz Rusije i glavna urednica budućeg portala i radija „Rusija sevodnja“ (Rusija danas) u Srbiji Ljubinka Milinčić, komentarišući „poklapanje“ najave početka rada ruskih medija na srpskom medijskom prostoru sa zahtevima Brisela da zvanični Beograd uvede sankcije Moskvi.
Portal bi trebalo da počne sa radom do kraja ove, radio stanica u prvoj polovini iduće godine. Oni će biti deo nove ruske medijske korporacije u koju su ušli televizija Raša tudej (Rusija danas), agencije RIA Novosti i novi radio, koji će raditi u 29 izabranih država širom sveta.
– To je deo velikog projekta u okviru reorganizacije ruskih državnih medija. Ugašen je Glas Rusije, koji je emitovao program na gotovo svim jezicima, jer je procenjeno da ne odgovara savremenim potrebama i da je u današnjem trenutku potrebno nešto novo, drugačije. Promenjena je koncepcija agencije RIA Novosti, priključena im je televizija Raša tudej, biće pokrenut novi radio koji će se po koncepciji bitno razlikovati od Glasa Rusije. Program se neće emitovati iz Moskve, što je bila ranija praksa, kad su svi sedeli u moskovskom studiju i emitovali programe na raznim jezicima. Sad će u zemljama koje su odabrane biti osnovan lokalni radio koji će se baviti lokalnim pitanjima i problemima i koji će se truditi da aktualna pitanja i probleme osvetli sa raznih strana. To će biti samostalni radio, ali su sve stanice međusobno povezane, tako da svako od nas zapravo ima 28 dopisništava – svi smo dopisnici jedni drugima – objašnjava Ljubinka Milinčić.
Da li ruski portal i radio stižu malo prekasno u Srbiju?
– Rusi imaju poslovicu: „Bolje kasno, nego nikad“. Mislim da je Rusija ranije često gubila trku sa zapadnim medijima, koji su svaki put kad se nešto desi u svetu, munjevito servirali svoju istinu, a jednom izrečena stvar se teško demantuje. Rusija je o tome jako puno naučila tokom krize u Gruziji, kad se desilo da Mihail Sakašvili gotovo istovremeno sa početkom rata na svim najvažnijim svetskim medijima objašnjava svoje stavove, a Rusija ćuti uzdajući se u pouzdanost i profesionalizam prisutnih novinara. Bila je to dobra škola u kojoj se naučilo da je veoma važno u pravom trenutku plasirati svoj pogled na događaje, pogotovu sada, kada je izveštavanje najčešće jednostrano. To se videlo i nedavno kad su u Odesi ljudi živi spaljivani, a oni koji su nekim čudom uspeli da skoče kroz prozore, ubijani čim bi se dočepali zemlje. Jedina televizija koja je to pokazala bila je Raša tudej, i da je samo to uradila – bilo bi dovoljno da opravda svoje postojanje.
Da li je otvaranje ruskog portala i radio-stanice deo onog što Nemci zovu „agresivnom antizapadnom ruskom politikom na Balkanu, posebno u Srbiji“.
– Ne vidim kako mogu Nemci ili bilo ko drugi ko ima svoje medije u drugim zemljama da nazivaju agresivnom politikom ono što i sami rade. Mi ćemo se truditi da ne budemo ničija propaganda, da ne budemo ni na koji način agresivni, da pratimo problematiku ove zemlje i držimo se profesionalnih principa, što je jako važno, a i kod nas i u svetu sve manje postoji. Naprosto ćemo da radimo onako kako su nas nekad davno učili u novinarskim školama.
Nećete biti deo ruske „meke moći“?
– Niko ne može da kaže da mediji nisu moć. Iako su sedma, oni su sila. Trudićemo se da to budemo u onoj meri koliko nam to profesionalni principi dozvoljavaju i omogućavaju.
Posle predsednika Rusije, ruskog patrijarha, osveštavanja spomenika poslednjem ruskom caru u Beogradu, vojne vežbe, sada se otvaraju i ruski mediji. Da li je ovaj takoreći „pet u jedan“ preveliki izazov za zapadnu politiku?
– To može i tako da se tumači, ali taj kontekst je malo nategnut. Činjenica je da su odnosi između naše i ruske države zaista na vrlo visokom nivou. Oni su već godinama dobri i takoreći iz dana u dan sve bolji. To podrazumeva češće kontakte nego kad su odnosi nepostojeći, kao što su trenutno između Rusije i SAD, mada se Lavrov i Keri ipak viđaju. „Pet, šest ili ne znam koliko u jedan“ to je izbrojano, ali nismo izbrojali koliko imamo poseta sa Zapada. To bi verovatno bilo „100 u jedan“ i to nikome ne smeta. Ali, ja to ne bih tako posmatrala. Rusija želi da bude prisutna u Srbiji. Ona to i jeste uglavnom ekonomski i sa humanitarnim centrom u Nišu. Taj centar nama pomaže i prvi nam je pružio pomoć kad su bile poplave. Dobro je da bude što više onih koji imaju moć da nam pomognu onda kad nam je ta pomoć neophodna. A da li je izazov za zapadnu politiku – ako im je cilj da oni „određuju dnevni red“ u Srbiji, onda, verovatno, jeste. U suštini, ne bi trebalo da bude tako, kao što njihov dolazak na naše prostore nikome nije zasmetao. Ne vidim da je dolazak ruskog radija „strašniji“ od dolaska TV za koju se kaže da pripada CNN ili od brojnih medija koji pripadaju zapadnim korporacijama.
Da li i ruski radio ima ambiciju da poput Glasa Amerike i Slobodne Evrope oblikuje političku svest dela javnosti u Srbiji?
– Da li sticajem okolnosti, da li zbog dugog prisustva na našim prostorima, ti zapadni mediji o kojima govorite u ovom trenutku utiču da politiku u svetu uglavnom vidimo očima Zapada. Rusku stranu malo vidimo ili je ne vidimo. Mi prosto želimo da pokažemo da istina ima i drugu stranu i da tu stranu takođe treba uzeti u obzir prilikom ocenjivanja događaja. Najbolji primer za to je pad malezijskog aviona iznad Ukrajine. Onog momenta kad je avion pao sve zapadne agencije znale su zašto se to dogodilo, ko ga je oborio, verovatno i zašto ga je i oborio, iako se u slučaju pada drugih aviona sprovodi istraga, obično se prvo traži crna kutija, to traje nekad i mesecima. Ovo je valjda jedini avion svetu koji je već samim svojim padom rekao sve o sebi. Jedino je Rusija insistirala na traženju odgovora na brojna pitanja kako bi se pronašao uzrok tragedije, ali osim ruskih medija i krajnje retkih izuzetaka, to niko nije registrovao.
Nedovoljno se poznajemo
Kako ocenjujete izveštavanje srpskih medija o Rusiji?
– Srpski mediji, osim časnih izuzetaka, nemaju dopisnike u Rusiji. A to samo po sebi govori da događaje u toj zemlji moraju da gledaju tuđim očima. Od toga čije će to biti oči, zavisi i slika koju će plasirati svojim čitaocima i gledaocima.
Investicija
– Za početak imaćemo 30 ljudi, ali kad radio počne da radi biće nas pedesetak. Trudićemo se napravimo dobru redakciju. Ovde ima dobrih novinara i potrudićemo se da izaberemo najbolje. Nažalost, ima i mnogo nezaposlenih, pa ovo možemo posmatrati i kao značajnu rusku investiciju – kaže Ljubinka Milinčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.