Srbija i Crna Gora vode po broju žena profesionalnih vojnika u regionu

Od vojski država bivše Jugoslavije i Albanije najviše žena među profesionalnim vojnicima radi u Vojsci Srbije, i one čine ukupno 18 odsto aktivnog sastava, preneo je danas portal Balkanska bezbednosna mreža.

Kako se navodi u izveštaju pod nazivom „Žene u sistemu bezbednosti 2024“, koji je izradio Balkan difens monitor, na drugom mestu po broju žena profesionalnih vojnika u regionu je Crna Gora sa 16 odsto, dok je na trećem mestu Hrvatska sa 14 odsto žena u vojsci.

U izveštaju se naglašava da Hrvatska jedina od svih zemalja nije navela da li se to odnosi na broj žena profesionalnih vojnika ili broj žena u oružanim snagama uopšte, bez obzira na čin ili status.

U oružanim snagama Bosne i Hercegovine (BiH) žene čine 12 odsto profesionalnih vojnika dok je u Albaniji taj udeo 11 odsto. Najmanje profesionalnih vojnika žena ima Armija Severne Makedonije – blizu šest odsto.

Iako je vojni poziv u Srbiji veoma primamljiv ženama, one nisu adekvatno zastupljene u svim segmentima vojske. Tako je u Srbiji među oficirima 12 odsto žena dok je njihov broj u podoficirskom koru svega četiri odsto.

S druge strane, najveći broj podoficira ali i oficira žena u čitavom regionu ima Albanija. Pripadnice lepšeg pola u toj zemlji čine 21 odsto oficirskog i 13,5 odsto podoficirskog kora, a Albanija je jedina u regionu postigla NATO standard od 15 odsto žena u ukupnom broju oružanih snaga.

Najviši čin od svih žena u toj vojsci od 2018. godine nosi Manušake Šehu, koja je kao general-major ujedno i prva žena zamenica načelnika Generalštaba vojske Albanije.

Oružane snage BiH imaju osam odsto žena oficira i šest odsto podoficira ali je pozitivan pomak u pravcu emancipacije lepšeg pola zabeležen prošle godine kada je školovanje završila prva žena pilot. U pitanju je potporučnik Draženka Panić koja je školovanje u Grčkoj završila kao najbolja u klasi stranaca i koja će leteti na helikopteru Gazela.

Hrvatska je obezbedila sumarne podatke po kojima 14 odsto oružanih snaga čine žene, ne navodeći koliko ih je u kojem segmentu. Ipak, poznato je da su u poslednjoj generaciji diplomaca Vojne akademije od 71 kadeta 22 bile žene. Od ukupnog broja od 417 studenata Vojne akademije u Hrvatskoj u ovom momentu 93 su žene.

Crna Gora ima visok broj žena oficira – čak 17 odsto. S druge strane, svega šest odsto podoficira su žene u toj zemlji. Do sada u Crnoj Gori nijedna žena nije stekla viši čin od majora, što ne treba da čudi jer se radi o vojsci sa najmanje formacijskih mesta u regionu.

Vrlo visok broj žena u oficirskom koru ima i Armija Severne Makedonije – 20 odsto. Među podoficirima žena ima 13 odsto a od ukupno 35 kadeta primljenih na Vojnu akademiju njih 14 su devojke.

Problem u vojsci južnog suseda Srbije, međutim, predstavlja neadekvatna etnička a ne polna zastupljenost unutar oružanih snaga. Naime, pojedini kritičari navode da broj Albanki unutar Armije Severne Makedonije ne odražava u potpunosti strukturu tog društva jer od inače malog broja profesionalnih vojnika svega 1,6 odsto čine pripadnice albanske nacionalne zajednice.

Određeni etnički, odnosno religijski problemi postoje i u Oružanim snagama BiH gde je do nedavno za oko 270 Bošnjakinja bilo zabranjeno da nose hidžab kada su u uniformi.

Nakon što je profesionalni vojnik Emela Mujanović tužila oružane snage zbog diskriminacije, ministar odbrane Zukan Helez je predložio da se ženama vernicima u vojsci omogući da nose marame koje će biti „istog materijala i boje kao uniforma“.