Srbija i EU podbacile u zaštiti ljudskih prava

U izveštaju se navodi da je sistem azila u Srbiji i dalje manjkav, a zaštita dece bez pratnje neodgovarajuća, kao i da „napadi i pretnje novinarima ostaju problem“.

„Napredak u procesuiranju ratnih zločina je i dalje spor. Romska manjina se i dalje suočava s diskriminacijom u stanovanju, a lezbijski, gej, biseksualni i transrodni (LBGT) aktivisti su meta pretnji i napada“, naveo je HRV i dodao da zemlje Zapadnog Balkana treba da obnove napore za jačanje ljudskih prava i stvaranje okruženja u kojem će biti poštovana prava svih.

U izveštaju se navodi da je broj tražilaca azila u Srbiji značajno smanjen 2016. sa zatvaranjem granica na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti i da su za osam meseci 2016. registrovana 8.003 tražioca azila u poređenju sa 103.881 u istom periodu 2015. Najviše tražilaca azila ima iz Avganistana, a potom iz Sirije.

Prema procenama UNHCR, u vreme pisanja izveštaja u Srbiji se nalazilo 4.800 registrovanih tražilaca azila, a do 31. oktobra izbeglički status je dobilo 17 tražilaca azila i supsidijarnu zaštitu još 17.

U izveštaju se navodi da Srbija nema procedure za formalnu procenu starosti dece bez pratnje, zbog čega su starija deca u opasnosti da budu tretirana kao odrasli, umesto da dobiju zaštitu kao deca. Dodaje se da u Srbiji postoje samo tri institucije za decu bez pratnje, s ukupno 32 mesta, dok su ostala deca bez pratnje u privremenim skloništima poznatim kao „centri za pomoć izbeglicama“, zajedno s odraslima. Dodaje se da je napredak u nalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe iz ratova 1990-ih koje žive u Srbiji „beznačajan“. Po podacima UNHCR-a, do 1. jula je u Srbiji bilo 35.300 izbeglica, većinom iz Hrvatske, 432 manje nego prethodne godine, dok je po podacima Vlade 203.140 interno raseljenih ljudi, većinom s Kosova, isto kao prethodne godine.

„Napadi i uznemiravanje branilaca ljudskih prava se nastavljaju. Po lokalnim LBGT organizacijama i organizacijama za ljudska prava, većina napada i pretnji članovima LBGT zajednice nije prijavljena“, navodi HRV i dodaje da su Romi u Srbiji suočeni s diskriminacijom i uznemiravanjem u oblasti stanovanja, i da se nastavljaju prisilna iseljavanja Roma iz neformalnih naselja, bez adekvatnog obezbeđivanja alternativnog smeštaja. U izveštaju se navodi da je Komitet UN za prava osoba sa smetnjama izrazio duboku zabrinutost zbog loših uslova u institucijama gde žive deca i odrasli sa smetnjama u razvoju.

Kako se naglašava u izveštaju, procesi za ratne zločine u Srbiji su sporo napredovali 2016. godine zbog „manjka političke podrške, resursa ili osoblja u Kancelariji za ratne zločine i neadekvatne zaštite svedoka“. Navodi se da je u februaru Vlada Srbije donela strategiju za ratne zločine kojom su postavljeni kriterijumi za prioritizaciju slučajeva i u kojoj je izražena posvećenost procesuiranju visokorangiranih zvaničnika osumnjičenih za ratne zločine, ali nije specifikovala kako će to uraditi. Ta strategija je deo zahteva EU po pregovaračkom poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima. HRV ističe da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izrazio zabrinutost što Srbija nije imenovala novog šefa Tužilaštva za ratne zločine skoro godinu dana, i da je predsednik Tribunala Karmel Ađijus rekao da Srbija ne sarađuje u potpunosti s Tribunalom, pošto nije izručila troje članova Srpske radikalne stranke, optuženih za nepoštovanje tog suda.

EU kompromitovao vrednosti ljudskih prava

Hjuman rajts voč (HRV) zamera EU i njenim članicama što suočene sa najvećom globalnom migrantskom krizom od Drugog svetskog rata, nije uspela da pokaže liderstvo i solidarnost, već su politike EU bile prvenstveno fokusirane na sprečavanje prispeća migranata i prenošenje odgovornosti za tražioce azila i izbeglice na druge. Izbeglička kriza i teroristički napadi pojačali su ksenofobiju, islamofobiju i antiimigrantske stavove, što se manifestovalo napadima na muslimane, migrante i one koji se doživljavaju kao stranci. Takođe su doprineli jačanju podrške populističkim antiimigrantskim strankama u brojnim članicama EU. Ozbiljnu zabrinutost i dalje izaziva antisemitizam, naveo je HRV.

Prljave kampanje provladinih medija

HRV navodi da „novinari u Srbiji i dalje rade u neprijateljskom okruženju“ i citira podatke Nezavisnog udruženja novinara o 33 incidenta – napada, pretnji ili drugih pritisaka na novinare. „Prljave kampanje provladinih medija i članova Vlade Srbije na nezavisne medije i novinare se nastavljaju. U jednom slučaju, premijer Aleksandar Vučić je napao nezavisni portal Balkanska istraživačka mreža (BIRN) zbog kritika, a provladini mediji TV Pink i Informer su ga (BIRN) optužili da je neprijatelj države“, naveo je HRV, dodajući i da sporo napreduje rad komisije za istragu ubistva novinara.

Nova generacija autoritarnih populista

U izveštaju na 687 strana za više od 90 zemalja se navodi da nova generacija autoritarnih populista nastoji da izvrne koncept zaštite ljudskih prava, tretirajući prava kao prepreku za volju većine.

Nastavak tenzija između Srba i Albanaca na Kosovu

Na Kosovu, ocenjuje HRV, tokom 2016. godine su se nastavile ozbiljne zloupotrebe, a novinari na Kosovu su suočeni s pretnjama i zastrašivanjem, dok su procesi za ratne zločine spori. „Tenzije između Srba i kosovskih Albanaca su se nastavile, posebno na severu. Zajednice Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana i dalje se suočavaju s diskriminacijom. Proces normalizacije odnosa s Beogradom je ograničeno napredovao“, navodi se u izveštaju i dodaje da je Savetodavno veće za ljudska prava, osnovano 2006. za ispitivanje žalbi na rad pripadnika Unmika, zaključilo da je ta misija UN kršila ljudska prava i da nije prikladno ispitala ozbiljne optužbe na njen račun.