Srbija ima potencijal za vrhunske naučne rezultate

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. ENDOGASTARBEITERI. Razvijene zemlje (ne "napredne", jer "nazadnih" nema!) odavno su zaključile da im se više isplati da jeftinu radnu snagu angažuju "kod njihove kuće", nego da ih dovode kod sebe. Zato ulažu kapital u nerazvijena društva, sa jeftinom najamnom radnom sangom. Obično je ova poslednja niskih kvalifikacija, pa je ne treba ni podučavati. U nauci, naravno, nije tako. Zato se potencijalni kandidati obučavaju u zemlji donatoru, onda vrate nazad, dobiju novac za opremu i sl i angažuju na preradi fundamentalnih naučnih rezultata, koje su dobili "oni iz prve lige". Fundamentalna otkrića se "ne mažu na hleb" i korist od njihovih "manje fundamentalnih" rezltata imaju samo veliki naučni centri u (zapadnom) svetu, iz kojih se liferuju Nobe1lovci. I tu se ništa ne može učiniti ("iz grumena velikoga …"). EU finansira sve što joj ide u prilog, što na propagandnom, što praktičnom planu. Da li nas ovaj projekat približava Evropi? Da, ali tek onda kada is Kembridža (dobro, ne baš odatle, ali iz nekog renomiranog centra u Francuskoj, Nemačkoj i td) budu dolazili na specijalizaciju doktoranti u Institut za …, tu se zaposlili, uklopili u srbijansku nauku i kulturu, itd,itd. Dotle, bićemo samo početna stanica za odliv mozgova. A kada će to da se desi? Pa javiće nam naši mediji, kao što je naš dragi "Danas". U danšnjem broju (07.12.2016.) fudbalerima i dr poscvećeno je četiri pune strane, a nauci jedna polovina. Ustvari, tokom čitave godine nauka ne može da računa na mnogo veći publicitet – možda sve skupa par strana!

2. Kritički empirizam nas uči da se oslobađamo tabua tradicija koja nije u stanju da se prilagođava stvarnosti i promenama. Ljudska vrsta, poput ostalih vrsta, nastoji da, uz pomoć oskudnih resursa kojima raspolaže, obezbedi i poboljša svoje izglede za opstanak. Kao što u prirodi opstaju samo one vrste koje su se bolje genetski opremile da se suoče sa novonastalim okolnostima, tako u socijalnoj evoluciji opstaju one tradicije , društva i države koje se uspešno bruse metodom pokušaja i pogreške. Proces učenju na greškama, kako je to slikovito izrekao Karl Poper, važe za čitav živi svet "OD AMEBE DO AJNŠTAJNA" važe – i za naš čulni sistem, građansko društvo – jedino ne važe u hibridnim sistemima koji se oslanjaju na despotsku tradiciju kakva je Srbija. Primarni elemeti kulture tzv elite prve i druge Srbije uče da GREŠEKE NE TREBA POPRAVLJATI, važnije od popravljanja grešaka i opstanka zajednice – jeste očuvanje autoriteta vlasti (pa čak i ako je ona vodila sumanutu samoubilačku ratnu politiku koja nas je dovela do izumiranja)! Čuvari despotske kulture ne čine ništa drugo nego se upinju da očuvaju aksiome te kulture; iako je jedna od tih aksima ona koja nas uči da preziremo život i taj prezir ide čak dotle da rađa ljubav prema smrti.
   Najbolje namere Magdalene Đorđević i inih nisu dovoljne… U Srbiji već, 26. g ne postoje uslovi ne za bavljenje naukom, nego za vođenje bilo kakvog običnog civilizovanog života.

3. Svaka cast!!! Divna vest za nauku u Srbiji. Sistem funkcionisanja nauke u zemlji i nije nesto, ali ovako svetli primeri pokazuju da mi imamo potencijala da radimo dobru nauku! Neophodno je izdvojiti zito od kukolja i baviti se i posvetiti svu paznju zitu!!! Bravo Magdalena!