Srbija ima snažan nadzor nad gripom

One navode da imaju informacije da se planira i dodatna nabavka lekova i da znaju da je u toku proces nabavke vakcine.

– Srbija je doprinela globalnom znanju o epidemiji svojim iskustvima u toku organizacije Univerzijade i Egzita. SZO sada ta iskustva prenosi drugim zemljama. Ne radimo poređenje ili rangiranje zemalja u smislu ko je ili nije bolji već pomažemo razmenu iskustava i dobre prakse. Kancelarija SZO smatra da su institucije u Srbiji zaista uradile mnogo u pripremama. Ali moramo znati da i najbolji plan na svetu u toku realizacije može biti suočen sa raznim nepredvidivim okolnostima. Značajno je imati fleksibilne instrumente koji mogu da brzo reaguju na novi razvoj situacije u realnosti, a SZO je spremna da pruži podršku specifičnim savetima i preporukama naročito kako budemo imali nova saznanja i informacije iz celog sveta – ističu Nitzan Kaluski i i Melita Vujnović.

Koja od balkanskih zemalja je, prema podacima koji su vam dostupni, najugroženija?

SZO Srbija: Prikupljamo epidemiološke podatke za 53 zemlje Evrope o ILI – bolest sličnoj influenci, koja je indikator epidemije gripa. Na osnovu broja slučajeva respiratornih simptoma i na osnovu laboratorijske potvrde iz uzorka tih slučajeva vidi se da je sezona gripa u Evropi počela rano i da je sada dominantni virus H1N1. Situacija na Balkanu se razvija iz dana u dan i sve zemlje prijavljuju porast slučajeva, sa većim procentom među mladima i epidemijama u školama, ali i u zajednici. Ovog momenta svi su podjednako izloženi i moramo da pratimo situaciju.

U Evropi Ukrajina trenutno ima veliki pritisak pacijenata sa gripom uključujući i smrtne slučajeve. Situacija je preplavila njihove zdravstvene službe, bolnice i intenzivnu negu, ali i zajednicu uopšte. Na apel Ukrajine SZO je poslala devetočlani ekspertski tim da pomogne u organizaciji sistema kako bi se smanjio mortalitet.

Postoji li veza između toga kako su reagovale zdravstvene vlasti i razmera epidemije?

SZO Srbija: Što se tiče razmera epidemije i odgovora vlasti, vidimo iz južne hemisfere da se epidemija gripa koji se ovako lako prenosi ne može sprečiti, zato SZO i nije predložila zabranu putovanja. Očekujemo visok broj slučajeva ove zime u svim zemljama severne hemisfere, ali ono na što se može uticati jeste odgovor na slučajeve, rano prepoznavanje, mere za ublažavanje obolevanja i smanjila smrtnost. Ključne mere su dobra higijena ruku i pri kašlju i kijanju kod zdravih i bolesnih, osobe sa simptomima treba da odmah ostanu kod kuće i kontaktiraju zdravstvenu službu telefonom. Potrebna su dobra uputstva za trijažu blagih i težih slučajeva, upućivanje na bolnički nivo prema kriterijumima, i prema kriterijumima brza primena terapije i bolničke nege gde je to potrebno. Vakcinacija je takođe važna mera, ali samo nekoliko zemalja u Evropi je do ovog trenutka počelo vakcinaciju, jer je proizvodnja vakcine i globalno snabdevanje još ograničeno. Očekuje se da će snabdevanje vakcina ići većom dinamikom sledećih meseci.

Da li u Srbiji možemo da očekujemo sličan scenario kao u Ukrajini?

SZO Srbija: Srbija ima dobar, snažan sistem nadzora nad gripom i respiratornim infekcijama koji dobro funkcioniše. Nacionalna mreža Zavoda za javno zdravlje uz podršku laboratorije na Torlaku je brzo otkrila nizove akutnih respiratornih bolesti i dobila laboratorijsku potvrdu da imamo H1N1 slučajeve. Preporuka SZO u ovoj fazi jeste svakako da se fokusiramo na fazu rane primene lekova oseltamivir ili zanamivir – tamiflu relenza, za pacijente koji ispunjavaju kriterijume koji su postavljeni. Nema potrebe čekati laboratorijsku potvrdu za lečenje, ako klinički simptomi ukazuju da se razvija bolest.

Šta, prema procenama SZO, možemo očekivati u bliskoj budućnosti?

SZO Srbija: Sezona gripa je počela rano i očekujemo porast broja obolelih. Razmere ćemo videti ali će biti izazov za čitavo društvo i zdravstveni sistem. Odsustvo sa posla, sa ključnih komunalnih i javnih službi je izazov na koji treba imati spremne mere. Naravno, kada je to potrebno uključuju se mere kao prekid nastave ako je odsutan veliki broj učenika i slično. Ključne odluke u zavisnosti od specifične situacije doneće nacionalne vlasti. Neke mere mogu biti recimo zabrana javnih skupova kako bi se usporila epidemija i omogućilo zdravstvenim službama da odgovore na zahteve. Higijenske mere su jako važne i naravno preporuka da se ostane kod kuće ako se pojave simptomi gripa.

Redovni sastanak SZO u Ženevi

– Sastanak kome mi prisustvujemo u Ženevi je redovni sastanak koji svake druge godine saziva generalna direktorka SZO Margaret Čen i kojem prisustvuje šest regionalnih direktora SZO i šefovi 145 nacionalnih kancelarija SZO. Razgovori su usmereni na to kako SZO i mi koji radimo u SZO možemo na najbolji način da služimo zemljama članicama, podržimo razvoj nacionalne zdravstvene strategije i pomognemo u odgovoru na pretnje zdravlju. Naravno, pandemijski grip je takva aktuelna pretnja, ističu sagovornice Danasa iz kancelarije SZO u Srbiji.