Srbija imala vlastiti novac još u 12. veku

I Vreme i Pravda pustili su opširne izveštaje o ovom događaju. Kovnica je prilikom otvaranja i osvećena, a tom prilikom prisustni su bili najviši državni zvaničnici iz zemlje.

Najavljeno je tada da će Kraljevina Jugoslavija uskoro dobiti srebrne nove pedesetice i dvadesetice, niklene desetice i komade od dva, jedan i pola dinara izrađene od dobre kombinacije alimunijum-bronze.

„Novac će po obliku i lepoti izrade biti jedan od najlepših i najpodesnijih u Evropi“, piše Vreme.

List podseća i da, prema najnovijim istraživanjima, izgleda da je Srbija imala svoj vlastiti novac već za vlade Stefana Prvovenčanog, čija je duga vladavina trajala od 1196. do 1228. godine.

„Blagodareći bogatim rudnicima srebra, koji su u Srbiji i Bosni ne samo podmirivali potrebe domaćeg kovničarstva, nego davali znatne količine srebra i za izvoz, naši vladari bili su u položaju da rano počnu iskivanje srebrnog novca u zemlji, i da u tom pogledu ne zaostanu za drugim zemljama”, ističe list i podseća da je prva srpska kovnica podignuta u Brskovu oko 1250. godine.

Dva dana nakon 15. rođendana kralja Petra Drugog, oba lista pišu o tome da je završena proslava i prenose na po celim stranama kako je inostrana štampa pisala o jugoslovenskom monarhu i njegovom rođendanu.

Celokupno izdanje Pravde može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Celokupno izdanje Vremena može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.