Srbija ipak u stanju da posle „a“ kaže „b“

Đelićevo obrazlaganje neophodnosti ratifikovanja SSP-a bio je uvod u uspeh inicijative za dogovor sa opozicijom, ni manje ni više nego Liberalno-demokratske partije. Inicijativa LDP-a obezbedila je, kako se navodi u skupštinskim izveštajima, da za ratifikaciju sporazuma glasaju sve poslaničke grupe osim poslanika DSS-a i Nove Srbije. Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da postoji prostor da se SSP usvoji a da se time ne potvrđuje priznanje nezavisnosti Kosova, što je glavni prigovor opozicije. Zadovoljni kompromisom biće, međutim, samo radikali.
Iako se koliko juče činilo da je to nemoguće postići, pogotovo ne za jedan dan, SSP će zaista biti ratifikovan sledeće nedelje, dakle pre sastanka Saveta ministara EU. Sudeći po rečima Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je komentarišući to pitanje rekao da ako Srbija u Skupštini „nije u stanju da posle ’a’ kaže i ’b’“ i ratifikuje SSP, evropski ministri neće žuriti da prelazni sporazum stupi na snagu, to će biti jedan od važnih faktora prilikom razmatranja odluke o primeni sporazuma.
Da li „nagraditi“ Srbiju nakon isporučenja Radovana Karadžića Haškom tribunalu i odobriti konačno bar ekonomski deo SSP-a potpisanog još u aprilu ove godine. Vlade Holandije i Belgije su se i tada protivile potpisivanju SSP-a sa Srbijom, iako je taj čin bio parada bez ikakvih praktičnih posledica. Sporazum je potpisan pre četiri meseca, ali nije bio važeći nijedan dan, niti je postojala „opasnost“ da on stupi na snagu bez potpune saradnje sa Haškim tribunalom – odnosno, iz ugla „osetljivije“ holandske unutrašnje političke situacije – pre svega, isporučenja Ratka Mladića. Kako se to – pre svega, isporučenje Ratka Mladića – nije ostvarilo, već se tamo našao ništa manje tražen Radovan Karadžić, dilema da li će se te dve zemlje protiviti primeni trgovinskog dela SSP-a ostaje otvorena.
Činjenica je, međutim, da su pojedine zemlje, još u julu, na poslednjem sastanku ministara EU, izrazile u neobično visokom tonu potrebu da se istog časa odblokira Privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom i na taj način odgovori na preduzete korake u saradnji sa Hagom. Da bi sporazum ratifikovala EU, bilo bi neophodno da se i preostala dva begunca nađu pred međunarodnim licem pravde.
Tokom boravka srpske delegacije u Briselu, evropski zvaničnici ponovili su u vrlo uveravajućem iako ne eksplicitnom tonu, da će Privremeni trgovinski sporazum biti vrlo uskoro primenjen. Na pitanje o stavu Holandije i Belgije, visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana naveo je najpre da je početak procesa ratifikacije važan, dodajući da je sada najznačajnije da Privremeni sporazum stupi na snagu. „A imam osećaj da će se to vrlo brzo dogoditi“, rekao je Solana.
Da li je to najava da će Srbiji biti otvoren put ka sledećoj preponi – ratifikaciji sporazuma za čije savladavanje će neizbežno biti uslov – Mladić u Hagu. Ukoliko Srbija ne bude ispunila taj uslov, prilikom suočavanja sa posledicama, Holandija i Belgija više neće dolaziti u prvi plan kao brana ostvarenju cilja, jer će to biti slučaj sa svim državama članicama EU.
Dolazak glavnog tužioca Haškog suda Serža Bramerca u Beograd, 10. septembra, očekuje se u mnogo opuštenijoj atmosferi nego što je to bio slučaj ranije. Evropska komisija će nakon toga još jednom razmotriti koliko Srbija sarađuje s tim sudom, pre donošenja odluke o mogućnosti primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Ne bi trebalo zanemariti da evropski zvaničnici poznaju političke prilike u Srbiji, te da visoko cene spremnost da samo dva meseca nakon stupanja na vlast, nova Vlada Srbije uhapsi Karadžića. Ipak, Oli Ren, komesar za proširenje EU, na pitanje da li će 15. septembra Srbija dobiti sporazum, kaže da je za dalje evropske korake Srbije neophodna jednoglasna odluka svih članica EU. Srbija, inače, ne može da podnese zahtev za dobijanje statusa kandidata pre nego što Savet ministara donese odluku da može da počne proces ratifikacije SSP-a u zemljama Evropske unije.
„Uvek kada dođem u Brisel, novinari me pitaju kada će biti isporučen Ratko Mladić. Da budem potpuno iskren prema vama, mi radimo sve što možemo kako bismo našli Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Prvog dana nakon što ih pronađemo, mi ćemo ih isporučiti“, rekao je Boris Tadić nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima dajući uveravanja celokupnoj međunarodnoj javnosti da Srbija čini sve na saradnji sa Haškim tribunalom.
Metoda politike uslovljavanja sada je sve češće ocenjivana ne samo od stranih već i od političara s ovdašnje scene kao jedina koja daje pozitivne rezultate u procesu integracija Srbije u EU. Ono što je ranije pogrdno ali vrlo popularno nazivano „šargarepa na štapu za magarca“, postaje sve više princip po kojem funkcionišu odnosi između Evropske unije i Srbije.
Podsetimo, holandski državni ministar za evropska pitanja Frans Timermans precizirao je, početkom leta, da „treba videti šta su Srbi uradili da pomognu hapšenju Mladića i da li Bramerc vidi mogućnosti da su stvoreni povoljni uslovi za njegovo hapšenje“. Belgijski državni sekretar Olivije Šastel stavio je do znanja da, iako je hapšenje Karadžića dokaz „o početku promene stava Beograda“, to plod „kombinovane politike pružene ruke i čvrstine prema srpskim vlastima“.