Rođena ranih 80-ih Ljiljana Ćirić Hoffmann odrasla je u sankcijama, štrajkovima i protestima – Više na ulici nego u učionici. Vođena žudnjom da bude slobodna i istražuje mesta i kulture 2001. godine napušta Srbiju.
Ovonedeljna sagovornica portala Danas.rs u rubrici “Naši ljudi u svetu” Ljiljana Ćirić Hoffmann živi u Vašingtonu gde, na Univerzitetu u Merilendu, predaje na odseku Žurnalistika.
“Pomalo je čudan osećaj da sam pola svog života provela u jednoj i sada u drugoj zemlji. Osećaj nepripadanja ni tamo ni vamo mi je uvek prisutan i to je u redu, to je deo mog identiteta. Čuvam i cenim ono što je dobro, al isto tako sam i kritična na loše stvari”, ističe ona uz ocenu da nigde nije savršeno “Uvek ćemo nešto izgubiti, ali isto tako i dobiti”.
Pored predavanja studentima privatno drži radionice o digitalnim medijima, komunikacijama i kreiranju multimedijalnih prezentacija, kao i kurseve o UX dizajnu.
U Americi je 18 godina. Na Arizona Stejt Univerzitetu stekla je diplomu novinarstva. Od dolaska, kao dvadesetogodišnjakinja, promenila je par adresa – Feniks, Sijetl i Vašington.
“Kao neko ko je kreativac i sanjar, uvek sam maštala da upoznam te daleke svetove i ljude o kojima sam čitala. Srbija je jednostavno bila premala za mene i moje ambicije”, kaže za naš portal Ćirić Hoffmann.
Činjenica da se sa srpskim pasošem u to vreme nije moglo putovati samo je povećala želju za odlaskom.
Tada povratak nije planirala, iako je sada često u Srbiji, u poseti porodici i prijateljima, sebe u Srbiji ne vidi za stalno.
“Srbija mi je dala osećaj porodice i prijatelja, bliskosti, još uvek imam prijatelje koje znam od svoje šeste godine. Moj roditeljski dom je uvek bio kao sigurnosno sklonište da ako ne uspem u Americi, uvek mogu da se vratim kući”, dodaje ona.
Nakon završenih studija radila je kao multimedijalni novinar i producent. Za tekstove koje je pisala za East Valley Tribune dobila je mnoge nagrade.
“Amerika mi je pružila samostalnost i slobodu da pronađem sebe. U stvari još uvek se pronalazim. Mislim da je jako bitno učiti i usavršavati se non stop. Ovde je normalno raditi pod ugovorom razne projekte i dopada mi se što mogu da biram na čemu želim da radim”, navodi naša sagovornica.
Prema njenim rečima, počeci nisu bili laki.
“Delim priču kao i mnogi naši koji su otišli u inostranstvo i radili razne poslove. Nije bilo lako doći do toga da sam sada svoj gazda, ali mi je upornost, rad i disciplina to omogućila”, dodaje ona.
Za portal Danas.rs priča da prati aktuelna dešavanja u Srbiji, a da o njima najviše razgovara sa porodicom i prijateljima.
“Bitno mi je da saznam kako se sve to odnosi na ljude lično. Žao mi je što je sloboda medija ugrožena i kao neko ko je novinar po struci stremim ka tome da čujem razna mišljenja i posmatram stvari sa raznih uglova pre nego što donesem zaključke”, objašnjava Ćirić Hoffmann.
Smatra i da ju je Amerika i upoznavanje raznih kultura kroz putovanja naučilo da bez obzira odakle ljudi dolaze imaju mnogo toga zajedničkog sa ljudima iz različitih zemalja.
“Određene kulture su bliske našoj. Fascinira me da su moji prijatelji iz Indije, koji su sličnog godišta, čitali iste knige, slušali istu grandž muziku, gledali iste TV serije i filmove kao kad sam i ja bila tinejdžer. To su bili sami počeci interneta i globalizacije, ali čak i tada su deca na različitim krajevima zemlje imala slična iskustva”, navodi ona uz zaključak da ljude na svetu mnogo toga više spaja no što ih razdvaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
