Srbija je bila premala za moje ambicije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gde nadje „klimave“ pored svih ostalih? Bolje i Kineze da si nasla…ipak svuda gde mozes da zivis normalno od svog rada je bolje nego u Vuciclandu

2. divna prica. Puno srece zelim! I moje dete isto tako. hvala Bogu otislo u beli svet i zivi zivot dostojan coveka i kaze da nikad nije doziveo bilo koje od ponizenja kao sto ih je redovno dozivljavao u srbiji. To nije subjektivan osecaj nego cinjenice. recimo jedan odlazek u opstinu srbije gde sa vama btisu patos ili pak odlazak u bilo koju drzavnu inst. Nemacke gde rade profi ljudi

   1. A, otkud Vi znate da on tamo živi život „dostojan čoveka“? Da li je se taj „živoz dostojan čoveka“ ogleda u tome što može da pojede kilogram svinjetine, kljukane hormonima, svakoga dana, ili je neštodrugo u pitanju? Neću da Vas dekuražiram, Vaš sin, kao i većina gradjana sa ovih prostora doživljava svakodnevna poniženja i diskriminaciju, kakvu sasvim sigurno ovde ne bi niko trpeo. Ćute, jer ih uvek, kada požele da „podignu rep“, u stanje trpljenja vrati pomisao na onu krmetinu koju će toga dana konzumirati. Vi već znate da u Nemačkoj rade samo „profi ljudi“?! U opštinama u Srbiji rade ljudi poput Vašeg sina gospodjo, koji sa strankama „brišu podove“. U Nemačkoj Vaš sin služi pravim vlasnicima Nemačke, koji neće dozvoliti da im bilo koji „gastos“ uništava državu. Da smo svi vredni, trpečljivi i radni kao što smo u Nemačkoj, Nemci bi dolazili u Srbiju da rade a ne obrnuto. Mi smo jedini narod, koji se najviše gadi samih sebe, pa tu svoju autodestrukciju pripisuju državi.

      1. Mitropolite, kad budete malo ziveli u Nemackoj onda pricajte kako je tamo. Daleko je sve od savrsenog ali ako se uporedi sa Srbijom, kao da je vek ispred. Ako ste dobri u onome sto radite niko nece da vas pita odakle ste nego cete naredovati i biti postovani. U opstini su svi veoma ljubazni, predusretljivi i spremni da pomognu sta god vam treba, samo tvrdoglavo insistiraju na nemackom jeziku ali ne mogu da im zamerim to (mada ja moram da priznam da u nasim opstinama nikad nisam imao problema a nisam imao „vezu“). Sve je podredjeno gradjaninu i dok god postujete pravila necete imati nikakvih problema (3.5 godine i ni jedna rutinska kontrola policije). Za najcesci prekrsaj koji nasi ljudi prave, voznja sa srpskim tablicama duze od 6 meseci, uvek dobijete opomenu pre nego sto vas kazne. Mesa ima svakakvog i na vama je da izaberete koje cete da izaberete ali nijedno ne smrdi kao u najboljim srpskim mesarama.

         1. Nisam živeo malo u Nemačkoj već priličan broj godina. Zato i iznosim svoje mišljenje. Ne mislite valjda da pišem na osnovu svoje mašte ili, da bi samo razočarao sve ove naše „pametne“ koji su nepovratno inficirani „gastarbajterskim sindromom“? Znam koliko smo poštovani, kako u Nemačkoj, tako i Kanadi, SAD, Holandiji ili Francuskoj. Valjda zbog tog poštovanja ne smemo da progovorimo glasno na srpskom jeziku a kada vas Nemac pita odakle ste, izgovorićete stotine pleonazama kako biste izbegli one dve „grešne“ reči „Ja sam Srbin iz Srbije“. Šta je poenta, koja me strašno nervira? Većina ljudi, posebno onaj polupismeni deo, koji nije stigao da se formira kao ličnost u svakom smislu te reči, smatra da ga „švabe“ plaćaju zato što ga vole a ne zato što imaju koristi od njegovog rada. Gospodine Zorane, Vi tamo prodajete svoj rad za platu, a ne svoju dušu, koja nikoga ne zanima niti bilo koga interesuje. Uvek ćete biti „strano telo“ i na nivou kporisnih idiota. Nemojte da se zavarfavate na bilo koji drugi način.

            1. Jovane, niti si mitropolit, niti si živeo u Nemačkoj. Živiš u svetu ksenofobije. Bog neka ti je na pomoći.

            2. ,,Većina ljudi, posebno onaj polupismeni deo, koji nije stigao da se formira kao ličnost u svakom smislu te reči, smatra da ga „švabe“ plaćaju zato što ga vole a ne zato što imaju koristi od njegovog rada,,

               Aha, pa da a u Srbiji nas placaju bas koliko i vredi nas rad????? Puno se pozivate na ,,nepismene,, pa bih rekla da tu lezi vas najveci problem koji se vidi iz vasih pisanija

            3. Vi, izgleda, spadate u one kojima bolje ide „biti Srbin“, nego rad, a biti Srbin nije probitačno i za to nisu krivi Nemci. Ipak onima koji vrede, ne zameraju poreklo.

            4. @ Mina:
               ———
               Ako Vas poslodavci Srbi, u Srbiji, eksploatišu, i ne plaćaju vas koliko vredite odnosno, daju Vam male plate, zato što im se hoće, zato što su lopovi i eksploatatori, odgovorite mi molim Vas, a zašto nemačke, francuske, japanske ili američke kompanije, koje posluju u Srbiji ne daju mesečne prinadležnosti radnicima u Srbiji, makar u iznosu od 1/3 prinadležnosti, koje plaćaju svojim radnicima u Nemačkoj, Austrijoi, SAD itd.itd.? Da li im je to Vučić ograničio njihovu dobrotu, principijelnost, pošteenje, humanost i poštovanje koje imaju prema srpskim radnicima? Šta ih sprečava da pokažu svoj „evropslki lik“? Da li ste ikada sebi postavili to pitanje? Nije tragika što je neko nepismen, već je tragika što tu svoju nepismenost stavlja u daleko veći rang od pismenosti i što ne koristi logiku i zdravi razum.

            5. @ Risantije:
               ————–
               I sada ja, tu svoju „ksenofobiju“ pokušavam da uturim ljudima širokih, skoro kosmičkih veličina, kakav ste recimo Vi Risantije? Ksenofobija se, obično, ne širi gospodine već se drži u sebi a takva osoba je uvek zatvorena bez ikakvih namera i želja da drugima naturi svoje mišljenje. Nemam namere da Vas ubedjujem da sam veći deo svog života proveo živeći u raznim delovima sveta pa, izmedju ostalog, i u Nemačkoj /Frankfurt/, jer bi to bilo isto kao kada bih sedeo na ogradi nekog obora i tamošnjim stanovnicima recitovao ljubavnu poeziju.

            6. Mitropolite kazete da ste ziveli u Nemackoj vise godina, ali ste strucnjak I za Kanadu I Ameriku I Holandiju. Evo ja zivim u Americi skoro 30 godina I kazem vam da pricate gluposti. Nikoga ne zanima odakle sam dosao. Ova destruktivna opsednutost nacijom je Balkanski idiotizam. Velike nacije su velike jer se u njih dolazi, a male ostaju male jer se iz njih bezi. Razmislite malo o tome, ako vam palanacka logika dozvoli. A o hrani nemojte molim vas, ovde tacno znam sta jedem, ne laze me I muva ko stigne. Ovde ne podmicuju sanitarne inspektore hranom sa pijace. Od takvih Mitropilite kao sto ste vi, ja sam I pobegao iz Srbije, I vidim sve vise ljudi zeli da pobegne. Ostacete vi naprednjaci I puste ulice, dok cemo za sve biti krivi mi koji smo otisli. Samo vi I vasi nikada necete biti krivi nizasta, ljubi vas majka pametne.

            7. @Srdjan Pešić:
               —————–
               Vi kao primitivan čovek, koji je otišao „trbuhom za kruhom“ očekujete da Vas na ulici u toj Vašoj Americi tuku, pljuju i šutiraju samo zato što ste „bedni imigrant“. Znam da se to tamo ne radi na taj način. Pa, SAD su zemlja doseljenika, počeli su sa pustolovima, kriminalcima i osudjenicima a onda su za njima došle „ovce“. Oni imaju dugu istoriju licemerja, primene sile i diskriminacije. Zar crnci nisu sve do šeste decenije prošlog veka morali da se voze u posebnim autobusima ili idu u posebne toalete? No, bez obzira na to što „nikoga ne zanima ko ste i odakle ste“, tamo se veoma dobro zna „ko kosi a ko vodu nosi“. Vi ste, kao i većina doseljenika sa ovih prostora, negde pri poslednjem talogu, na nivou „korisnih idiota“, koji se tolerišu kao nužno zlo. Vi kažete da je „Destruktivni nacionalizam Balkanski idiotizam“ a potom Americi udeljujete epitet kao „velikoj naciji“?! Šta to znači? Da su kao „velika nacija“ i veliki nacionalisti ili su „velika nacija“ a mali nacionalisti?! To je ono o čemu pričam?! Sve ono guravo, nikakvo i iskrivljeno, iz Srbije bi da postane „velika nacija“?! Tragikomično zar ne? Pretpostavljam da se i tamo javljate po američkim medijima gde svojim komentarima dajete smernice i širite ovu svoju „filozofiju“?! Vi ste iz Srbije pobegli, ne od mene, nego od sebe, smatrajući da ćete svoje unutrašnje prokletstvo, ostaviti negde u medjugraničnim prostorima. Ipak, kao što znate i člega ste svesni, od sebe se ne može pobeći a ja sam, kao jedna od onih „glupih“ koji je ostao srećan što ste otišli. Mislim da Vam je sreća jako potrebna.

            8. Nista vi ne razumete I custo sumnjam da ste I do Rumunije otisli. Sve je u vasem komentaru kao I vasem mozgu papazjanija. Kad pominjem velike nacije, ja govorim bukvalno o velicini. U te nacije ljudi se doseljavaju, a iz nase beze ko god stigne. Znaci promasena poenta. Ja nisam otisao trbuhom za kruhom, vec od radikalsko-socijalisticko-julovskog sljama koji su velikodusno zrtvovali zivote tudje dece. Svoju decu su lepo obezbedili. I ne brinite vi o meni. Vasa palanacko-opancarska kvazilogika ne moze da izadje iz svog ogranicenog okvira, i nemate vi tapiju na Srpstvo I rodoljublje. Zapravo vasa bandoglavo radikalska agresija je razlog sto se Srbija prazni. Od vas I vasih ljudi beze, a ne od sirotinje. To je vas najvece greh, to bahato, huligansko inacenje koje je Srbiju dovelo do ivice provalije. Zbog vas I vasih roditelji ispracaju decu da se nikada ne vrate. Kao sto su mene moji, a sada su na Novom Bezanijskom groblju.

            9. @ Srdjan Pešić:
               ——————
               Uh, kako sam se obrukao?! Niste Vi otišli „trbuhom za kruhom“ već iz ideoloških razloga. Politički progonjenik?! Znam sve, Lepoglava, progon, itd.itd. Zar nisu sve važne ličnosti bile izložene progonu. Vi mu dodjete kao neki Solženjicin ili naš pokojni „Joška“. Što se mene tiče možete svojoj veličini da izaberete bilo koji pandan. Medjutim, Malo ste nedorečeni gospodine? Šta ste hteli da kažete ovom svojom enigmatičnom rečenicom nad kojom će se zbuniti i najveći umovi današnjece: „Kad pominjem velike nacije, ja govorim bukvalno o velicini“?! O kakvoj veličini? O kilogramima ili metrima?! Ako ste postali podanik te „velike nacije“, recite nam koje su to „male nacije“? I u čemu je razlika? Znate šta, vi svi koji ste se „teleportovali“ u te „velike nacije“ a da i ne zunate šta znači ta reč, ličite mi na ona živa bića kojima veterinar zadene čip za uši i odštampa „bilet“ u komre upisuje mlečnost i sve ostale podatke? Tačno je bio sam i u Rumuniji a, da zadovoljim Vašu želju, živeo sam i radio u sledećim državama: Japan, Kanada, Austrija, Madjarska, Nemačka i Slovačka. Tako da sam, u dobroj meri, upoznao „život i priključenija“ svih ovih talenata, kojima je Srbija bila mala za njihove ambicije?!

         2. Lik je u velikoj meri u pravu i to svi znate. Gde, kako i koliko smrdi meso jedva da je od bilo kakvog značaja. Drugo je nešto bitno: navika Balkanaca da se fasciniraju nečim što bez ikakve prepreke mogu da postignu i kod svoje kuće i njihova večita spremnost da ignorišu očigledno. Nemačka ne da nije savršeno društvo, nemačko društvo u ovom trenutku jedva da postoji. Ljudi u Nemačkoj odvojeni su jedni od drugih na premnogo načina, bez imalo volje da te svoje podele pobede. Ljudi odavde žive među svojima, bez volje, ali i bez prostora da se zaista integrišu. Ljudi iz nekadašnje SFRJ često imaju sasvim maglovitu predstavu o tome da je Nemačka bila posle II svetskog rata podeljena na dve države, i da je podela na zapadne i istočne Nemce danas podjednako živa kao i polovinom devedesetih, kada je prestala euforija zbog ujedinjenja… I tako dalje, i tako dalje… Kraće, vrlo je malo onih koji zaista žive u Nemačkoj. Većina stanuje u emigrantskim enklavama koje su na teritoriji Nemačke…

      2. Vi se odlično samosažaljevate, što je još veća odlika srpstva od samogađenja koje proklamujete. Pri tom, ne znajući ništa o iskustvu drugih ljudi i individualnom poimanju slobode, jako ste skloni da im sudite. Koristeći, pri tom, izlizane floskule koje podsećaju na Smilju Avramov (ona je lik koji je još ranih devedesetih izricala slične osude), u vreme dok smo još odlazili iz Jugoslavije. U pravu ste da je ovde prasetina ukusnija. Tamo daleko treba jesti biftek i suši. U pravu ste i da ovde partijski poslušnici „brišu pod“ namernicima. Sve ima svoje. Ali da nekog mrzite, zbog toga što je osetio slobodu života, u sebi i po sebi, to je nenormalno. Uzgred, javljam se samo da vam priopćim da to sto neko negde predaje i što se negde iškolovao nije ništa čudo i trebalo bi da i kod vas najpre izazove pozitivna osećanja. Probajte, bolje ćete i variti tu prasetinu.

         1. Razumeo sam Vaš gnev, koji je izazvao moj komentar ali, nije mi jasno, gde ste u njemu videli mržnju? Da li mogu da mrzim osobu, koju ne poznajem, niti mi ta osoba bilo šta u životu znači? Možda neko i može ali, meni je to apsolutno besmisleno. Inače, živeo sam u mnogo država Evrope, Azije i Amerike i govorim o tim „srećnim ljudima“, koji su pronašli svpoja „Eldorada“ u inostranstvu na osnovu svog velikog iskustva i radu sa tim ljudima. Ima tu mnogo patnji, mnogo sirotinje, mnogo odricanja muke nego sreće gospodjo Zoja. Nisam imao nikakve druge namere ali, oni, kojima je „Deset sa lukom“ smisao života uvek će biti srećni. Oni ne traže mnogo već da popune svoj burag.

            1. Mora da si dobio povratnu Kartu.

            2. Vi niste živeli u više država, nego ste proveli izvesno vreme u njima. U bilo kojoj državi sveta život nije „med i mleko“.

         2. Ali zar stid zbog porekla i neobuzdano obožavanje svega „našeg“ nisu isto? Najveća ironija sa gotovo svim ljudima koji odu sa Balkana je što oni pokušavaju pobeći od sebe samih. To im, dakako, ne uspeva niti im može uspeti. Naravno, groteskna opsesija Balkanaca mesom kao statusnim simbolom, valjda…, zaista izaziva blago gađenje ne samo kod zapadnjaka. I, da… hajde smislite nešto originalnije od individualne slobode. Verujem da je teško naći ljude koji su manje od Balkanaca sposobni da razumeju potrebe ljudi oko sebe… Zar to da grupa ljudi stane posred trotoara, na vratima prodavnice… zar to nije sloboda? Balkanci nisu kreativni ljudi. To, nažalost, nije predrasuda, nije „bajas“. S obzirom na to koliko je Balkanaca otišlo na zapad, njihov impakt je, dozvolićete, prilično mali, da ne kažem simboličan. Koji je to balkanski kreativac koji se probio na zapadu nakon što je otišao tamo u devedesetima? Iz nekadašnje SFRJ znam samo za jednog.

      3. današnji sendvič ste baš odradili. Prijatno!

      4. prijatan dan i sendvic

      5. Pozdrav iz New York State. A otkud vi znate da ne zivi dostojanstveno? Osim, naravno, sto po starom srpskom obicaju imate stav o svacemu sa znanjem o nicemu? I sto vase misljenje smatrate cinjenicom? Da li je mozda to razlog sto su upravo cinjenice tradicionalni srpski neprijatelj? Zato sto se ne uklapaju u vasu viziju sveta? Znate ono od Hegela: „Svet kao volja i predstava Mitropolita Jovana?“Ja sam otisla sa muzem i sinom od 6 godina 2007.-me. Oboje smo na univerzitetu. Nije sreca&radost ali jeste spokoj. Otisla sam zato sto sam htela da moj sin ima mogucnost da sam odlucuje da li ce kroz zivot da prodje inteligencijom, vrednocom, odgovornoscu i postenjem ili zatucanom, nasilnom bahatoscu. Ako nece sopstveni razum – sam je odlucio. To ovde moze. Ne moras da brises ljudima patos ili oni tobom da bi preziveo. Bude li pao – ne vidim nikakvu razliku izmedju Domanovicevog „zaparlozenog srpskog vola“ i „zaparlozenog americkog vola“. Plata mi u Srbiji nije bila problem. Nije mi bio problem ni moj narod. Problem su mi bili takvi kao vi. Vi ste i motor i duh samodestrukcije srpskog naroda. Mucno vas je trpeti. A jos ste i nepobedivi na tlu koje smatrate samo svojim. Pobedila sam vas tek tako sto sam priznala poraz i pobegla od vas. Zar zaista mislite da imigranti iz Srbije beze od ovakvih kao sto smo Ljiljana Ciric, ja ili moj muz? Postoji izreka: „Tek kad nesto izgubis shvatis sta si imao.“ Ona se jedina pokazala tacnom. Zaista, tek kad sam otisla shvatila sam koliko sam uvreda, ponizenja, maltretiranja, torture i diktature mediokriteta podnela a da nisam bila svesna. Sreca da mi nista od toga ni ne treba.

         1. Nevenka koja je sve lepo objasnila ne zna da je Svet kao volju i predstavu napisao – Šopenhauer? Ma ne, znao ona to, napravila je naprosto stilsku figuru…

            1. Da, uzgred, a što li je njihova, kako Amerikancu kažu – academia, prepuna stranaca? Zato što je SAD otvorena država? Nije zbog toga, naravno. Bojim se da je razlog prilično prozaičan: domaće to ne zanima. Američko visoko školstvo je farsa. Na desetine i desetine ljudi iz Srbije rade po raznoraznim koledžima i malim fakultetima. Jedan od retkih sa područja bivše SFRJ koji radi na cenjenom (ne znači samim tim i dobrom) univerzitetu je pisac Hemon na Prinstonu.

            2. Pisac Hemon je imao jevrejske veze pa se tu malo ugurao. Ako ima ko da cuje ili zeli da cuje Hemona. NE znam cemu ovde reklama za g. Hemona koji navodno prica da nije znao engleski do odlaska u SAD, a onda je postao pisac.. Ja ne potcenjujem ljude, takvi su kakvi su. Samo..NEmozete nikako da poredite uslove zivota i rada u Srbiji koja je upropascena ratovima, sankcijama i opstim nazadovanjem..Ima i dalje ljudi koji komotno zive u Srbiji ali oni se ne bore za svoje sugradjane ..Recimo da su gradjanska klasa, okupljaju se jednim delom oko pokrete slobodnih gradjana, oni najcesce govore iz svog ugla, brinu o svojim interesima i ne cine nista da Srbija bude bolja..sem retorike. Imaju penzije, fakultetska mesta, apanaze ..I …? I naravno postoji sps/radikalska Srbija koja je prostacka, polusvet..i koja ima vlast ..kakva je vlast znamo..U takvim uslovima vecina ljudi zeli da ode. I to je legitimno. Samo ..odlazak je skup, i skopcan sa rizicima ..ako je vazno da covek ima izbor odlicno, ali nije samo to. Setila sam se jedne nase neuspele akcije da u NY oformimo jedan razred da nam deca pa i neki odrasli uce srpski jezik. OD pedeset porodica samo smo nas dve porodice izvadili po 200 dolara za pocetak..Mnogo toga nam preostaje da naucimo..AKo neko ima srece pa je otisao u svet i dobro mu je ..Svaka cast ! samo nemate pravo da nipodastavate one koji nemaju tu priliku ..Dijaspora je ogromna tema samo mi kako smo nedozreli i nedovrseni kao ljudi u matici, takvi smo i u svetu ..Ima jos mnogo toga na cemu mora da se poradi da bi i mi i nasa deca bili bolji ljudi. Nadam se da je to cilj.

      6. Vidi deb..u, u SLO nam dolazi 10ine hiljada Srba da rade. Mnogi su dosli vec do zavidljivih pozicija u drustvu. ISto je u Nemackoj. Ko se dokaze, taj napreduje obicno. Ti nisi dostojan covek ocigledno, tako da nemoj da pises ni o subjektivnom ni objektivnom shvacanju dostojnog zivota.

      7. Zamislite se, na trenutak, gospodine Jovane, do koje mere je izražano nezadovoljstvo majke, kada je srećna što je njeno dete otišlo od nje! Daleko.

         1. upravo tako! Hvala Vam! Ostalo je sve objasnila gdja Nevenka….Niti sam pozivala ljude da napustaju srbiju niti rekla da mi dete zivi u svili i kadili ALI zivi zivot dostojan coveku i oseca se spokojno.

3. Ovakvi članci u meni izazivaju erupciju pitanja i indukuju očigledne, nesumnjive odgovore.
   Ali, kome, čemu….?

   1. Motivacija na samokriticizam, razmisljanje, promisljanje i edukaciju.
      Napustiti zemlju nije obavezno.

4. Iskreno, nije mi jasno u čemu je „talenat“ ove žene i zbog čega je njena životna priča zaslužiula ovakav publicitet? Jedino, ako nije cilj svih ovih njenih glagoljanja da nam pokaže veličinu, dobrotu i humanost Amerike? Ima mnogo ovakvih talenata, kojima je Srbija mala, pa se u njoj osećaju kao da su obukli tesne gaće.

   1. Nije ti jasno? Mogao si prebaciti vest posle 5 sekundi, ne da places tu sto nemas IQ da shvatis jednostavne stvari.

      1. Мени је јасно, а сигуран сам и Јовану јер је његово питање реторско. Овакви чланци служе да се опљуне по Србији, што чешће и било каквим поводом, а најчешће без повода. То Данас и њему слични, финансирани из истих извора па им приходи од продаје нису битни, упорно чине из дана у дан надајући се да ће им се поверовати и да ће тако скупити ‘критичну масу’ која ће од Србије направити нову Либију или Украјину. Мислили су да су посао завршили пре 20 година, али срећом нису.

         1. Steta sto Danilo Kis nije ziv. Doslo je vreme da dopuni svoj esej – O nacionalizmu. Nesto kao – … Nacionalista ima fantasticnu sposobnost da jasno vidi i ono sto ne postoji ni u nagovestaju. To je uvek napad na njegovu naciju i njega licno – jer njegova nacija, to je on sam. Ti napadi su prljavi, cesti, bilo kakvim povodom a najcesce bez povoda. Cak i vise. On jasno vidi citavu strukturu iza tih napada – kako su finansirani, od koga i zasto. Konacno, na bazi argumenata koji postoje samo u njegovoj glavi (i tabloidima) on u potpunosti razume stvarnost. On stvarnost zaista i razume, ali naravno pogresno. U to ga je nemoguce razuveriti. Postoji samo srpska stvarnost i za nju je od nadlezan. Ako misli da stvarnost ne gori – onda ne gori. Pa makar sve izgorelo…

            1. Halo, imenjak i prezimenjak, sada se smirite uzmite terapiju i iznesite lepo šta ste hteli. Ne brukajte mi ime i prezime.

      2. I oivaj „Slovenac“ je jedan od onih koji su preko noći avoluirali, tako što je izuo i bacio svoje seljačke opanke, a na glavu „nabacio“ slovenački šeširić, sa nadom da će mu ispod njega IQ porasti.

         1. Slovencu nije trebalo da baca nikakve opanke, jer jih nije nikad ni nosio. Niti je nosio sesiric, niti to postoji sto si opisao. A IQ ti se vidi, da si ti usao u prosek onog merenje pre tedan dana, izgubili biste od Bih za taj poen, kolko ste jih dobili.

   2. vidite, ja sam kao i vecina ljudi razumeo poenu price sto vi ocigledno niste i nikada vam to nece biti jasno kao ni portalu Danas koji pise obakve price a onda objavljuje komentare poput vaseg, Sto se mene tice Danas ODJAVLJENI STE

      1. Auh, koji ste Vi svetski čovek i demokrata, pre svega?! Naljutiste se na list „Danas“ što je objavio komentar, koji se Vama ne dopada i „odjaviste ga“ bez ikakve milosti?! Ništa Vi gospodine, niste razumeli, niti ste svesni svoje ograničenosti. Ja ponekad ne mogu da verujem šta čitam od pojedinaca, i što je još gore, oni su ubedjeni da su u pravu a, to svoje „pravo“ dokazuju, najčešće, tako što uskraćuju pravo drugima?! Na mišljenje i na reč. Kada budete shvatili svu tragiku takve isključivosti iskoračićete u prostor koji se zove SLOBODA. I to ona prava. Koja važi, kako za sebe, tako i za druge.

         1. zavist golema….koje muke mucite sami sa sobom

         2. O ovom problemu ne govori samo list „Danas“. O tome je pričala i gospodja S. Djukić Dejanović, ministarka u aktuelnoj vladi. Dakle, problem postoji. Zar ne?

5. Da NE bude pogresno shvaceno. Ovoj prici dat je veliki publicitet, preterano ! Ja dugo zivim u SAD, znacajni duze od gdje Hoffman, a moji ovde zive od 1906e tj vise generacija. Meni je drago da je gdja Hoffman nasla sebe i ima solidan posao sto je prica na stotine drugih ljudi iz Srbije i to je svakako dobro. Nas svet je vredan i ima lepe rezulate. Samo nekad smo skloni da sakrijemo i nesto sto je ocigledno..Neko ko se izdaje za novinara i kaze da je ostvario sebe i sl. nece pricati samo iz svog ugla niti gledati da unizi zemlju iz koje potice !! Ne znam ko je izabrao ovaj naslov ali on nije dobar. Srbija premala za necije ambicije ?..generalno i Jugoslavija je bila premala za ambicije mnogih i otisli su u svet !! I to je sve normalno..Kako ce proci u tom svetu, ne zna se..ali sta je vazno ? Vazno je NE potcenjivati izbore onih koji to nisu. Ova prica ne zasluzuje medijsku paznju ali znamo kako to ide sa nasim medijima..Ako znas nekog u Danasu ili Politici ili Novostima eto price u medijima ..I naravno valjda je i suprug nesto zasluzan za ostvaren uspeh? gdji Hoffman zelim sve najbolje !

   1. U situaciji kad 50-60 hiljada ljudi godisnje napusta Srbiju prica iz inostranstva ne zasluzuje paznju? Njihovim roditeljima nije drago da ovo procitaju? Njih, dakle, 120 hiljada plus braca, sestre, babe, dede, rodjaci, prijatelji… godisnje? Pa to treba da bude dnevna rubrika. Ili paznju zasluzuju samo one price u kojima nasi ljudi „peru sudove i podove“ ili „brisu guzice ostarelima“? I u kojima „sunce tudjeg neba nece vas grijat k’o sto …“ Takve price srpskim nacionalistima greju srca. Imigracija jeste skok u nepoznato. Nema garancija. Ali i ostanak u Srbiji isto tako. Gospodji je Srbija bila mala, izgleda, zbog profesionalnih ambicija i ne vidim nista lose u tome. Danas je Srbija mala mnogima koji imaju ambiciju da prezive. Ili da im deca ne zavrse u pink i kvazi-nacionalistickom ambisu rijalitija i tabloida. Da je ostala, danas bi taj posao radila njena deca. Kao sto vidimo srpska deca to rade uveliko. Mozda im je Srbija i draga, ali ocigledno sopstveni im je zivot drazi. Je li to nenormalno? Ili je nenormalno ne radovati se da je neko necim zadovoljan? Lupetanja o neobrazovanim „gasterbajterima“ koji su provodili zivot u nadi i zelji da se vrate je odavno iza nas. Ja sam svoj odlazak odlagao od 1993-ce do 2004-te. Ziveo sam u samoobmani i laznom optimizmu, kao aktivista Demokratske stranke. Tek 2003-ce, u svojoj 40-toj godini, shvatio sam da vec zivim u inostranstvu, i to od 1991-ve. Od Srbije u kojoj sam odrastao, zahvaljujuci nacionalistima, nije ostalo ni traga (Ala su opravili, svaka im cast. Nisu ostali ni dugmici). Pa zasto onda sedim tu? Srecno svima i onima koji ostaju i bore se i onima koji odlaze. Trebace vam svima. Srecno i onima kojima stomak sve to ne moze da podnese vec su se zakljucali u sopstvenu glavu. Regards from USA.

      1. za Dragana, NE ova prica ne zasluzuje paznju jer imate na stotine takvih prica..naravno imate i one neuspele. Emigracija je vrlo slozen proces i dolazi do mnogo lomova u covekovoj dusi samim izmestanjem i odlaskom. Ja mislim da moj komentar niste razumeli; Pogledajte naslov..“Srbija je bila mala za moje ambicije“; Ima dosta ljudi koji ostaju u Srbiji jer odlazak u bilo koju stranu zemlju je skup i slozen proces. Pa eto ajde sada da kazemo onima koji nisu otisli da sam bolja od njih? Kome treba takva prica? Emigrantske price su svaka za sebe..ima i lepih i ruznih. I nemojte da se zavaravamo, mnogi su radili na pocetku te poslove kojih se gnusate..Hoffman je samo ispricala ono sto je opisuje u najlepsem svetlu..a ono sto je mozda bilo tesko i ne tako uspesno nije pomenula. Koliko vidim ona se svojim potencijalnim kontaktima predstavlja kao Lily Hoffman mada mi nije jasno kako neko sa tako kratkim stazom u SAD moze da ljudima pomogne u prilagodjavanju u cemu? da pomogne stranim studentima da se prilagode (tako pise na profilu) u zemlji koja vec godinama izmislja da su im stranci i non documented opasnost ?? i postaju sve manje trpeljivi prema strancima? ali dobro to je sve marketing. Nemojte da nipodastavate poslove ljudi koji pomazu starima, ili nisu tako fancy. Ovde u SAD ne pate od kompleksa i balkanskih predrasuda vec svaki posao koji je posten je za postovanje. Ona istina koju necemo reci ljudima je cak i kada se udate ili ozenite Amerikancem/Amerikankom i dalje cete biti najcesce manje postovani gradjanin; Kad na radnom mestu, a to znamo mi koji smo radili ili radimo u corporate USA, nekom zasmetate, ako nemate dobra „ledja“ mozete biti M Pupin, gledace da vas ponizi, da vam otme sta god moze i da vas dovede u tesku situaciju..Prema tome ko sve ima stomak to da podnese, u redu je. Ko hoce vise zaista mora da ide u svet..Srbija je manja..ali moramo postovati i one koji izaberu da zive u Srbiji. A sem toga Danas-u bi bilo interesantno..Sto se vise penjemo na lestvici postovanja i ugleda u stranoj zemlji, od nas se vise trazi da doprinesemo preko filantropije pre svega toj zemlji..ili kako meni kazu “ stalno brines za tvoje prijatelje u Srbiji, a ne vidis koliko ovde ima sirotinje“

         1. Koliko sam primetio ljudi koji brane primitivne, zavidne i zle napade na gospodju – i time na sve slicne a ima nas mnogo – brane licno, pojedinacno, porodicno, individualno. Niko, ni Ljiljana ni komentatori ne poziva na odlazak iz Srbije niti dize USA, Canadu, Nemacku… u nebesa, vec se ogranicava na licno. Za razliku od kolektivnog ridanja nacionalisticke svesti. Interesantno je da sve ono sto vas „boli“ u clanku i komentaru Dragana iznad niko ne tvrdi niti je uopste napisano. To su sve vasi zakljucci pravo niotkuda. Uzgred, zar zaista mislite da je pristojno da mi iz „sveta“, ja sam u New York State 12 godina, govorimo nekome ko zivi u Srbiji o ponizenju, nepostovanju, sirotinji, ocajanju, nesreci, potrebi da imate „ledja“ za posao, lekara, sud, vrtic, skolu, fakulltet, o licnom dostojanstvu, buducnosti dece..? Ako nam se ne svidja, niko nas ne sprecava da se vratimo u Srbiju kao komentator Mitropolit i uzivamo u sreci i radosti zlatnog doba Srbije? Samo tastatura i tihovanje, za rakijicu alo ima ima, a deci i unucima kako bude. Otisao sam sa pet hiljada dolara. Vratio bih se sa mnogo vise. Sta je problem?

            1. VLado, da li je moguce da NE razumete? Svako ima svoje vidjenje zivota negde u svetu, i hvala ako to zeli da podeli ako je iskreno. Svako ima svoju pricu i svako ima pravo na svoje misljenje. NIko nije rekao da to mora da se Vama svidi. Ja samo kazem da nije dobro isticari svoju pricu koja nije nista posebno pred mnogima koji mozda u zivotu nece imati takvu sansu da odu negde, udaju se za stranu osobu i prave karijeru. A NE svojom krivicom. Ovo jedna od mnogih prica, koliko nasih ljudi se zeni i udaje za Amerikance..mnogo. Nadju posao, rade ..i sta je tu posebno?
               Mozemo samo da kazemo svako dobro ali nije nista posebno.
               Zivot u rasejanju nije lak. Znam puno ljudi i puno prica..i lepih i manje lepih. Ovde mi smeta sto gdja Lily Hoffman (ona se ne predstavlja svojim srpskim imenom profesionalno, a o tome sta radi najvise prica) cemu onda prica za citaoce u Srbiji? Zasto bi nekog u Srbiji ko nema posao i ne moze da ode u svet zanimala prica neke Lily Hoffman tj LJiljane CIric? Treba znati kome se obracate i to treba da bude neka pozitivna prica. a ne znam nekog u Danasu pa ce taj da napise pricu o meni..Cemu? Kakvi god da su nasi ljudi, imaju pravo da pricu dozive na svoj nacin..Ja ne vidim u ovim komentarima nista maliciozno. Imate ljude koji vole svoju zemlju i zele da se vrate; Imate ljude koji ne vole kako kazu da peru tudje guz…i da ciste i misle da su to poslovi ispod svakog nivoa. Meni se kod Amerikanaca svidja sto postuju najvise one koji rade, i bore se ..rad se ceni ! NE ceni se lazno predstavljanje, foliranje i sl.

      2. „Ziveo sam u samoobmani i laznom optimizmu, kao aktivista Demokratske stranke.“ Pazi, drugar, Srbija u kojoj si odrastao zvala se Jugoslavija, ali to su, izgleda, zaboravili da ti kažu. Što se tiče života u samoobmani i lažnom optimizmu, gledaš li ti šta se zbiva oko tebe tu gde si sada? To te ne zanima? Šteta, trebalo bi. Interesantno je, veruj mi.

6. Mala vam Srbija pa ste je ostavili ! Lose je obrazovanje, a uzimaju nase kadrove za fakultete! Srbi, kao tikve bez korena, bez zelje da popravljaju u svojoj zemlj, grade svoju zemlju i svoju kucu ! Stide se da kazu ko su, da progovre srpski, deca vrlo brzo, brze od svih, zaborave jezik i potpumo se otudje ! To se nece dogoditi ni Grku, ni Turcinu, o Indusima i Kinezima da ne govorim !

   1. To je ono o čemu ja pričam što je gospodju Nevenku iz NY jako pogodilo. Ja upravo govorim o tom našem seljobersko-palanačkom mentalitetu moralno-duhovne sirotinje, kojoj je smisao života u „duodenumu“ a najlepši pejsaži veliki šoping molovi. Govorim o ljudima koji drugi dan, čim zakorači u svet, zaboravljaju ko su, šta su, ko su im preci, stideći se svojih /seljaćkih/ običaja i postaje veliki Amerikanci ili veliki Nemci. Da bi bili ubedljivoiji svojoj deci daju „lepa“ strana imena i žene se strankinjama i strancima kako bi što pre utopili i potrli svoju „grešnu“ prošlost. Znam još nešto? Ova gospodja sigurno dobila ono što je želela i zaslužila ali će, na malo duže staze, izgubiti ono što je mislila da će odlaskom u SAD ili bilo gde, sačuvati. Naravno, to se nikada ne priznaje jer je ovoj našoj „eliti“ najteže priznati sopstveni poraz. Svi će biti krivi /kao i sada/ osim nje. Ja sam živeo u Kanadi, u Torontu, gde ima dosta naših iseljenika i spoznao svu radost i bedu tog života. Verujte, tu je veoma malo radosti. Većini su jedina uteha ona kolica svinjetine i pilećih bataka, kupljenih na nekoj farmi.

      1. Ljiljana Ćirić Hoffmann kaze da „je nasla“ ali i „jos uvek pronalazi sebe“. Trazi, znaci, licno u licnom. Svaki svestan covek to radi. Zasto ste vi sigurni da znate ko ste i sta ste? Da li ste nekad pomislili da su vas u stvari bukvalno napisali Dobrica Cosic, Momo Kapor, Matija Beckovic, Knjiga o Milutinu, Odjeci i reagovanja, Vecernje novosti, Politika Expres, Dnevnik, Dnevnikov dodatak, RTS, tabloidi… i izgleda nesreca u Torontu? Zao mi je, ako je tacno, da je nekome svinjetina uteha za bilo sta. Zao mi je i sto vi niste imali srece. Ima takvih i ovde u Americi. Ali to su sve, bez izuzetka, ljudi koji su imigranti po prirodi sile. Otisli su da bi preziveli. Nije im to bila zelja. To su „izbeglice“. Ako i nema radosti u njima, bice ih u njihovoj deci, ako su pametna. Ljudi koji ovde dolaze posle 2000-te, a narocito poslednjih desetak godina su drugaciji. Mahom su obrazovani i dolaze da ostanu. To su pravi imigranti. Oni ne postaju Amerikanci niti ostaju Srbi. Oni su ovde zbog licnog identiteta i sopstvenih porodica. Sreca je neophodna, ili mozda bolje receno da vas nesreca zaobidje, ali mahom „radost“ i „tuga“ ipak zavise od njih samih. Good luck, kako god. Nadam se da ce vas ogorcenost proci.

         1. „Oni ne postaju Amerikanci niti ostaju Srbi.“ Malo je jezivo to što si napisao. Naravno da upada u oči to da se ona, iako se udala za zapadnjaka, još nije (s)našla ni nakon, koliko, petnaest, osamnaest godina… Lični identitet je izvedenica iz kolektivnog. Ostalo zaključi sam.

      2. Mitropolite znaci ziveo si I u Kanadi. I za Kanadu si strucnjak. U svakom komentaru uvecavas svoje inostrano iskustvo. Problem je sto svakom recenicom pokazujes svoju palanacku, opancarsku psihologiju. Ja sam otisao jer ste ti I tvoji pobedili. Vi pobedili, a Srbija izgubila, potucena I skoro dotucena. I opet nista ne vidite, svi su vam krivi osim sebe samih. A odgovor je lako naci, u ogledalu. Nadrndana, paranoidna , plemenska falanga, koja ubija svaku kreativnost I licnu srecu. Tebi je prasetina mera zivotne ispunjenosti, a meni ljudsko dostojanstvo. Zato se mi nikada necemo razumeti, a I ne moramo, odavno smo se razisli, da se slucajno ne sastanemo.

      3. Ne odlaze ljudi zarad obećane sreće, tamo negde, već zbog nesreće u Srbiji. Nabrojte nam, molim Vas, šta su to ostavili za sobom? Koju šansu nisu prepoznali, niti iskoristili? Da li je moguće da su svi (tužni) emigranti iz Srbije, nezahvalni, iracionalni, maloumni, infantilni?

7. Komentari ispod teksta najbolje oslikavaju sociolosku sliku Srbije. Uskogrudost, mrznja, omalovazavanje, antizapadna histerija…. Cero, ziva ti nama i zdrava bila i neka ti svaki posao ide kao voda. Ne osvrci se na naklapanja ljudi skromnih duhom, a sklonih svakom nepocinstvu.

8. Ne mogu da verujem koliko ostrascenih komentara posle jednog obicnog priloga o nasoj zwni u inostranstvu?Ne mogu da se nacudim ali valjda uspeh naseg coveka strasno boli nase Srbe ma gde ziveli.Ja zivim evo vec 10godina u inostranstvu tesko probijanje kroz zivot, zadovoljan sam sada, nemam nameru da delim pricu, samo jedno sam hteo da kazem.Poslusao sam savet svojih najblizih , ne ulazi u nikakve nove price i prijateljstva sa nasima u inostranstvu.Poslusao sam ih, imali su pravo.
   Inace sam druzeljubiv i odrzavam prijateljstva iz detinjstva, kumovske veze sa ljudima iz Srbije.I volim Srbiju svom dusom.

   1. Tipično za sirotinju o kojoj pričam. Ne druži se sa svojima odnosno Srbima. To je ono kukavno, jadno i bedno bežanje od svoje sopstvene senke. Od nje se ipak ne može pobeći. Gospodine pobegli ste iz države koju smatrate „ludarom“ ali, „ludara“ nije pobegla iz Vas. Inače, želim Vam svu sreću. Još je i moj deda, 1941 godine, otišao za SAD /Geri, Čikago/. Znam koliko je srećan život proživeo tamo, zbog toga veoma često diskutujrem na ovu temu. Ne znam zašto ljude nervira bilo čije mišljenje o toj inostranoj sreći u kojoj oni žive?

      1. Ne odlaze ljudi zarad obećane sreće, tamo negde, već zbog nesreće u Srbiji.

         1. A, ko to kreira nesreću u Srbiji? Ah, da, umalo da zaboravim, oni drugi, zar ne? Mi smo uvek dobri i puni vrlina.

9. Svi vi koji napadate Mitropolita, sacuvajte ovu prepisku kada dobijte unuke ,ako Bog da. tek onda cete videti koliko je ovaj covek u pravu. To ste se prva generacija emigranata najede, napije, obuce i obuje, ne znaci ,da je to smisao zivota.
   Na duge staze vi cete i jeste ,biti tikva bez korena, to znate i zato se obracunavate ,ne sa mitropolitom, vec u strahu od istine, koja vam je predocena, s samim sobom.
   Mislili ste da za vas opravdani strah niko ne zna. Doneti odluku, da zauvek napustis otadzbinu ,nije lako. Oni koj isu bili na toj zivotnoj raskrsnici, odlicno znaju i zasto,posebno kada se uvere, da je zapad truliji i nedosledniji, od snova koji su nam o njemu vesto pakovani decenijama.
   Ni jedan narod, nije u protekle tri decenije lazno optuzivan, koliko Srbi. Dokaz, slucaj Djokovic. Obicna je glupost sve to povezivati s srpskim nacionalizmom. Svaki normalan covek se ne stidi svog porekla, koje dobija rodjenjem, za dzabe.
   Biti Srbin nije nikakv greh,naprotiv mi smo bili i ostali veliki istorijski narod. To sto nekom smeta ,trebalo bi da nas ujedinjuje a ne deli.Osvajati male privilegije u novim domovinama, na racun srpstva, veliki je i neoprostiv greh.

   1. Ko vam je, dragi genije opste prakse, „rekao da su hrana, pice, obuca i odeca“ smisao zivota? Vi tako nisko mislite o nama Srbima? Zato smo i otisli, sto nije. Nismo otisli gladni, goli i bosi, vec da pobegnemo od filozofije „na se, u se i poda se“, od rijalitija, pinka, alkoholijada, tabloida i da nam glava ne bude tikva ni sa ni bez korena. Ako bas mora da bude tikva, bice moja tikva , a ne po meri srpstva, hrvatstva ili Bogdana Basarica.

      1. Ali ljudi, pa vi stvarno svi ponavljate jedno te isto. Biće moja tikva, moje individualno ovo, moje individualno ono. Lični identitet se ne može stvoriti drugačije osim oslanjanjem na kolektivnu pripadnost jeziku, religiji, načinu ishrane… Gledao možda Blade Runner, ali prvi, ne ovu nedavnu glupost… Ako jesi, sećaš se možda šta određuje čoveka u priči tog filma… Sećanje na poreklo.

      2. @Mladene, Ima onih koji su odlazili iz drugih razloga. Kako ja mislim o Srbima, ja sam napisao. Veliki sam protivnik odlaska mladih ljudi iz zemlje.Ko ce menjati odnose , koje ste opisali NA SE USE I PODA SE. ne mislte valjda ,da ce to neko drugi uraditi za nas.
         Inace, mislim da ste odlicno shavatili sta sam napisao, pa vas je malo uhvatila panika i ocaj. Na kraju, da vam objasnim, samo sit, obuven i odeven covek moze misliti svojom glavom,sto u vasem slucaju,sasvim ocigledno. Sakrivati ocaj nerealizovanosti belom svetu iza srpskih tv stanica i tabloida, je neposteno.
         Niko nas ovde ne tera da kupujemo tabloide ili gledamo Pink. Tu je daljinski upravljac. U Srbiji postoji mogucnost montiranja satelitskih antena,pa gledajte sta vam dusa trazi.
         Odlazi se zbog novca, kao sto se i vekovima pre toga cinilo. Mnogi su pre vas odlazili ,da kupe novu traktorsku gumu,pa ostajali do kraja zivota. To vam je pecalba ili u najvecem broju slucajeva zla sudbina.Mnogi bi se sutra vratili,ali nemaju za strosak.

         1. Gresite. Moja plata je u Beogradu, gde sam ziveo prvih 39 godina svog zivota, bila sasvim pristojna. Zenina tu negde. Ali nisam hteo da mi dvoje dece odrastaju u vrticu uz Cecu i da mislim da li ce im uzori biti Zadruga i Farma, sinu lokalna kladionica, splavovi i navijaci a cerki silikonske sponzoruse (nekad se to zvalo d*olja). Ne razumem odakle vam ideja o „panici“, „ocaju“ i „nerealizovanosti“ u belom svetu. Razumem da vam je to zelja i nada ali sta da vam kazem – mi smo svi sasvim OK. Pratim, priznajem neredovno, sta se desava kod vas zbog navike i zato sto sam ostavio iza sebe mnogo normalnog sveta koji nije mogao da ode iz razlicitih razloga. Takvi kao sto ste vi ste ih svi zarobili. Pratim i nadam se da ce preziveti taj samoubilacki kulturni model, s najboljom namerom, i to je sve. Vratio se ne bih ni da dobijem milijardu na Mega Millions.

            1. Hajde da budemo pošteni pa da priznamo da su sve te „kultne“ emisije, koje Vi pominjete, poput „Parova“, „Zadruge“ i drugih, dolazile i dolaze, kao ultramoderne i savremene kreacije, baš sa tog Zapada odnosno iz SAD, V.Britanije, Francuske ili Nemačke. Samo osobe skraćenih vidika i siromašne duhom, smatraju da sa Zapada dolazi samo ono što je korisno i dobro, a da, dekadencija i degeneracija potiče iz siromašnih i malih država baš kakva je bila njihova država Srbija?! Pa nama su te emisije ugurane sa Zapada gospodine?! Pretpostavljam sa namerom kreatora tih „ultramodernih kulturoloških projekata“, da ublaže i razvodne onu našu „guslarsku i mitomansku“ prošlost, od koje nas oslobadjaju razni petokolonaši i strani plaćenici. Zar u Americi ne postoje čitavi gradovi u kojima je jedini biznis kockanje?! Mislim da je i moda „silikonskih“ lepotica takodje došla sa Zapada. Vi ste, ustvari, bežeći od tih poroka, sa željom da „spasite“ svokju decu, otišli u „kuću od čokolade“, one poznate veštice iz dečije priče. I Vaša poslednja rečenica „Vratio se ne bih ni da dobijem milijardu na Mega Milions“ govori o profilu većine ljudi koji su otisli u svet. To je uglavnom /da se ne lažemo/, u 95% slučajeva populacija obeležena teškim, seljaćko-palanačkim mentalitetom i kompleksima niže vrednosti, koji pokušavaju da se distanciraju od sebe samih i svoje „grešne“ prošlosti. Da ne uvredim bilo koga ali, po mom mišljenju, tuga i jad. Većina su to ljudi koji su zaostalih u nekom medjuprostoru. Ni tamo, ni ovamo. Ali, sačuvali su onu „najplemenitiju“ srpsku osobinu, koja se, posebno kod te populacije očuvala odnosno, inat pojačan neverovatnom dozom gluposti, koja, valjda, raste sa količinom unete hrane. .

   2. Ko će da raztmišlja o potomcima i unucima. Ti ljudi obično imaju horizonter koji im se završavaju pred nosom a centar života im nije u glavi već na jednom drugom mestu. Potajno, njihova želja je da postanu NIKO I NIŠTA jer će se samo tako osloboditi tereta koga nose iz svoje postojbine a nisu sposobni da ga nose. Kada dostignu taj „prestižni“ status, biće potpuno bezbedni. Niko ih ne može optužiti za pragreh koji su im ostavili preci. Imane će da promene ali, ostaju ona „prokleta“ prezimena, kojih se ne oslobadjaju jwer su im roditelji u Srbiji živi. Na NIKOGA i na NIŠTA niko neće obraćati pažnju a ono čime se ti ljudi zadovoljavaju uglavnom je vezano za probavni trakt. Ko će se, kada doibiju unuke više sećati ovih „suvih“ intelektualaca, za čije je ambicije Srbija bila mala? Oni će se i onako stideti svojih zatucanih balkanskih baka i deka. Držaće ih u „bakjardu“ i sa njima u retkim prilikama opštiti na „lepom“ stranom jeziku, koji će, ujedno, biti najvažniji i najveći znak da su „uspeli“ u životu.

10. Iz Srbije se odlazi jer ne postoji vladavina prava i ne poštuju se prave vrednosti. Novac je bitan, ali nije presudan. U Srbiji se ambicije teško ostvaruju, baš kao što stoji u naslovu teksta. Oni koji su otišli, traže sistem koji funkcioniše u stvarnosti, a ne u pričama političara. Voleo bih da se ti ljudi vrate. Da učine Srbiju boljom zemljom.

    1. Da su sposobno, da su hteli da rade i popravljaju, da su želeli da Srbiju učine boljom, ne bi odlazili već bi svoj život obogaćivali i ulepšavali ovde. Ostavite se nametnute priče da najbolji i najpametniji odlaze a da najgori i najgluplji ostaju. Inteligentni i pametni su sposobni da i u najtežim uslovima pronadju rešenje odnosno „modus vivendi“.

       1. Vidite, gospodine Jovane. Ti ljudi, u belom svetu, su podjednako blago Srbije, kao i oni koji žive u Srbiji. Srbija je isuviše mala da bi se olako odrekla svog genosa. Bespredmetno je da Vam navodim ko sada kroji sudbinu ljudi u Srbiji. Koje su njihove moralne, etičke i profesionalne „vrednosti“. Uostalom, ja ne pišem Vama (ili zbog Vas). Bilo bi to uludo utrošeno vreme u ove kasne sate daleke vremenske zone. Ovo pišem budućem, pametnijem, naraštaju, koji će u Srbiji stvoriti oblik (ititi modus) života dostojan čoveka. Ja sam se svojski trudio, ali nisam uspeo. Uspeće bolji od mene. Daće Bog.

          1. Sad ste odjednom „podjednako blago Srbije“… Niste. Otišli ste zato što ste otvoreno rekli da vam je lično važnije od ostaloga. U redu. Ali onda niste blago Srbije. I ne pozivajte se na to što se dešava u Srbiji da biste time pravdali svoje neuspehe tamo gde ste otišli.