Srbija je čuvar ratnih zločinaca, udaljavamo se od civilizovanog sveta

Povodom predstavljanja redovnih izveštaja predsednika i glavnog tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizma) o saradnji Srbije sa ovim haškim sudom Savetu bezbednosti UN, naši sagovornici ističu i to ćemo cenu zaštite zločinaca morati pre ili kasnije da platimo, kao i da u Vučićevom režimu nema mesta za žrtve.

Serž Bramerc, glavni tužilac Mehanizma, rekao je preksinoć u Njujorku da je “negiranje genocida i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca“, navodeći kao primer „mural Ratka Mladića“ u Beogradu.

– To bi trebalo da bude nezamislivo. Kako toliko mnogo ljudi može Mladića i dalje videti kao heroja srpskog naroda nakon što je pred sudom osuđen na doživotni zatvor na osnovu ogromnog dokaznog materijala o njegovim zločinima – upitao je Bramerc.

I predsednik Mehanizma, sudija Karmel Ađijus, kritikovao je u svom izveštaju Srbiju pred Savetom bezbednosti UN.

On je ponovo – po treći put – u Njujorku pozvao zvanični Beograd da uhapsi i izruči funkcionere Srpske radikalne stranke (SRS) Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje Haškog tribunala u procesu koji je vođen protiv lidera radikala Vojislava Šešelja.

Ađijus je naglasio da je to “međunarodna obaveza” Srbije.

S druge strane, SRS je dana ocenila da je “krajnje vreme” da Srbija prekine saradnju sa Haškim tribunalom jer taj sud, kako su naveli radikali, ne prestaje sa antisrpskom kampanjom.

Reagujući na novi zahtev Ađijusa za izručenje Radete i Jojića, ali i na kritike Bramerca zbog murala Ratka Mladića, radikali su u saopštenju ocenili da je “drskost predsednika i tužioca prešla sve granice”.

Jojić i Radeta se terete još od 2012. da su uticali na svedoke tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Država Srbija odbija da ovo dvoje radikala (Jovo Ostojić je u međuvremenu preminuo) uhapsi i izruči u Hag tvrdeći da im mogu suditi domaći sudovi.
Iako je Mehanizam 2017. doneo odluku da suđenje Jojiću i Radeti može da se ustupi Srbiji, u martu 2019. sudija Daćun poništio je prvobitnu odluku i naložio da sudski proces bude održan u Hagu.

Olenik: Zločince da smestimo u zatvor

Upitan da li UN može da utiče na Vučićev režim da prestane sa slavljenjem i zaštitom ratnih zločinaca, advokat i građanski aktivista, Aleksandar Olenik smatra da UN može direktno da utiče na Srbiju, “ali može isto da se uradi i preko uticajnih članova UN, kao što su SAD, Nemačka i Francuska”.

– Očigledno je da prisustvujemo promeni politike SAD prema Srbiji, a time se menja stav i većinskog i najuticajnijeg dela međunarodne zajednice. Konkretno, dalje slavljenje i javna zaštita ratnih zločinaca, pogotovo Mladića, pod poroviteljstvom Vučića i Vulina, imaće sve veću cenu, koju ćemo pre ili kasnije morati da platimo. Što se više Vučić bude inatio, to će cena biti veća i ti to ćemo biti još udaljeniji od civilizovanog društva. Nažalost, cenu ćemo plati mi, a ne Vučić i zato je moramo što pre da preuzmemo odgovornost za našu budućnost i da jednom za svagda sve ratne zločince smestimo u zatvor – navodi Olenik za Danas.

Urošević: Nema mesta za pamćenje žrtava

Miloš Urošević iz Žena u crnom smatra da režim u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem time što štiti dvojicu funkcionera Srpske radikalne stranke, odbijajući da ih izruči Hagu i time što kao država čuva murale osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića “kroz proces normalizacije šalje jednu poruku dželatima, a drugu žrtvama”.

– Srbija je čuvarka kako zločinaca, tako i nasleđa zločina. U tom nasleđu zločina nema mesta za pamćenje žrtava. Održavanjem tog nasleđa građanstvo u Srbiji ostaje taoc politike zavere ćutanja koja se neguje, a koja onemogućava isceljenje kroz priznanje patnje drugih – ukazuje Urošević za naš list.