Srbija je daleko od pravne države

Da odmah budem jasan, skeptičan sam da će Srbija biti spremna i u prvom slučaju, ali prava opasnost za ispunjenje ovog ambicioznog plana jeste drugi scenario, kaže za Danas Marko Kmezić, predavač na Univerzitetu u Gracu i član Balkans in Europe Policy Advisory Group (BiEPAG).

Prema njegovim rečima, uprkos odmaklim pregovorima za članstvo u EU, Srbija sve jače naginje konceptu liberalne demokratije ili konkurentnog autoritarizma.

– Vladajuća politička elita predstavlja se tokom pregovora sa EU sposobnom da usvaja demokratske zakone i procedure i služi se demokratskom retorikom, ali zapravo zadržava antidemokratsku praksu oličenu u ogoljenom klijentelizmu, neformalnim pravilima, pritiscima na političke protivnike, narušavanju demokratskog principa podele vlasti, gušenju slobode medija itd. Trenutno, EU je spremna da zažmuri na jedno oko na navedene tendencije pre svega zbog sopstvenih interesa, npr. zbog kontrole priliva izbeglica putem balkanskog koridora ili očuvanja stabilnosti u regionu, navodi on.

Međutim, kako dodaje, kako se datum za ulazak u članstvo bude bližio, ova pitanja će takođe dospeti u fokus evropskih političara i birača. Posebno nakon naučene lekcije sa Rumunijom i Bugarskom, pa donekle i Hrvatskom, teško je zamisliti da bi dozvolili članstvo zemlji koja nema status konsolidovane liberalne demokratije.

* Može li u tom periodu da se završi celokupan posao u poglavlju 23?

– EU tvrdi da pregovori za članstvo nisu samo štikliranje uspešno obavljenih zadataka, već je potrebno, naročito u vezi sa poglavljem 23, dokazati i implementaciju usvojenih zakona, te nezavisnost pravosuđa, medija, nezavisnih državnih tela, civilnog društva itd. Imajući u vidu današnje stanje u ovim oblastima, četiri godine deluje kao izuzetno kratak period da bi stanje bilo bespovratno popravljeno. Posebno zbog toga što je ispunjenje ovih zahteva često u direktnom konfliktu sa interesom vladajuće političke elite jer bi u suprotnom morali da se bavimo pitanjima kao što su Savamala, pretnjama izrečenim od strane gradonačelnika Subotice, ili sporne privatizacije medija. Podsetiću da kada je u Hrvatskoj Ivo Sanader završio sa pregovorima u vezi sa poglavljem 23 on je završio u zatvoru.

* Koji su najveći izazovi poglavlja 23?

– Najveći izazov jeste bazičan, tiče se uspostavljanja pravne države. Srbija je trenutno daleko od ovog cilja. Problem je pre svega institucionalne prirode, ogleda se u nepostojanju jakih i nezavisnih institucija koje služe kao brana u odnosu na autoritarne tendencije političkih elita. Trenutno vi nemate nikoga ko može kontrolisati izvršnu vlast u zemlji koja je bez obzira na funkciju personifikovana u lideru vladajuće stranke, Aleksandru Vučiću. Poglavlje 23 bavi se upravo ovakvim stvarima. Kako bi ovaj zadatak bio ispunjen potrebno je vratiti se na osnove, odnosno jačati nezavisnost državnih institucija i tzv. četvrte grane vlasti – medija i civilnog društva.

* Vidite li jasnu nameru premijerke Srbije da korupciju u državi sistemski suzbije?

– Uopšte ne vidim iskrene napore da se sa korupcijom sistemski obračuna. S tim u vezi posmatram i sporan izbor novih članova Saveta za borbu protiv korupcije kojim je nezavisnost ovog tela dovedena u pitanje. Obećanje da će se iskoreniti korupcija nije novost, ono je kao što znamo veoma popularno među biračima, i bilo je ključ dolaska na vlast koalicije okupljene oko SNS pre pet godina. Od tada do danas ne da se ništa po ovom pitanju u zemlji nije popravilo, već je Srbija po pitanju korupcije prema nalazima organizacije Transparency International nazadovala.

* Kako ocenjujete nezavisnost sudstva u Srbiji i ko je odgovoran za stanje u kojem je pravosuđe?

– Nezavisnost sudstva je ugrožena, to Evropska komisija redovno konstatuje u svojim izveštajima već godinama unazad. Uzrok tome je odsustvo političkih preduslova za nezavisnost pravosuđa, ali takođe i policije i tužilaštva koji skupa čine funkcionalni trougao koji pruža pravnu sigurnost građanima. Odgovornost je bez sumnje na političkim elitama koje bez obzira na nekoliko promena vlasti jednako nastoje da zadrže kontrolu nad pravosuđem. Šokantan je recimo bio proces reizbora sudija za vreme vladavine DS. Međutim i režim Aleksandra Vučića radi isto, koristeći doduše druge metode, kao što su indirektan politički pritisak i medijske najave hapšenja.

Loša medijska slika

* Kako bi ocenili položaj medija u Srbiji? Služe li oni svojoj svrsi, istinitom informisanju javnosti i kritici vlasti?

– Situacija u vezi sa medijskim slobodama u Srbiji je zaista loša. Dunja Mijatović, bivša predstavnica OEBS-a za slobodu medija, konstatovala je nedavno da je sloboda medija ugroženija danas u Srbiji nego tokom devedesetih godina prošlog veka. Paradigmatičan je primer Utiska nedelje koji je nadživeo čak i režim Slobodana Miloševića, ali ne i režim Aleksandra Vučića. Međutim, takvih primera je mnogo. Nezavisno novinarstvo svelo se na nekolicinu autora i televiziju čija budućnost je prilično neizvesna. Medije karakteriše odsustvo transparentnog finansiranja i jasne vlasničke strukture, snažna ekonomska zavisnost medijskih radnika, nedostatak adekvatne zaštite novinara, i različite vrste pritisaka vladajućih političko-poslovnih elita. Rezultat je postepeno uvođenje autocenzure u medijima. Ovakvu vrstu cenzure teško je uočiti i još teže dokazati. Ukoliko tome dodate poplavu privatnih, najčešće tabloidnih medija, dobijate medijsku sliku koju karakteriše krah profesionalizma, etike i morala, te medije koji umesto da neguju slobodu izražavanja i dijalog služe za otvoreno veličanje određene političke opcije i u gorem slučaju za obračun sa političkim neistomišljenicima.