Srbija je za punu saradnju

Najvažnija pitanja koja će biti razmatrana na ovoj konferenciji su formulacija krivičnog dela agresije i izmena člana 124 Rimskog statuta, kojim je osnovan MKS sa sedištem u Hagu. Tom izmenom predviđeno je da svaka država koja pristupa Statutu može da priloži izjavu da u periodu od sedam godina nakon njegovog stupanja na snagu ne prihvata nadležnost Suda u odnosu na krivična dela ratnih zločina, kada smatra da su krivično delo izvršili njeni državljani ili na njenoj teritoriji.

– Srbija u potpunosti podržava napore za nalaženje najprihvatljivije definicije krivičnog dela agresije. Iako smo svesni da je ovo jako kompleksno pitanje koje obuhvata ne samo pravne nego i političke elemente, verujemo da bi definisanje ovog krivičnog dela predstavljalo značajan korak u cilju sužavanja sfere nekažnjivosti za najteža krivična dela. istakao je Homen. Nakon uspostavljanja odgovarajućeg mehanizma za gonjenje i kažnjavanje pojedinaca koji izvrše krivična dela protiv mira, dodao je on, bićemo bliži izgradnji boljeg sveta za generacije koje dolaze.

– Zbog nesrećnih događaja iz naše skore prošlosti, imali smo priliku, a imamo je još uvek, da steknemo značajno iskustvo u gonjenju učinilaca ratnih zločina kao i izvršilaca drugih teških krivičnih dela međunarodnog karaktera. Ova iskustva smo spremni da podelimo sa samim sudom i sa sudovima drugih zemalja – istakao je Homen.

Predstavnici 29 država na konferenciji

Srbija je jedna od zemalja osnivača MKS i ima predstavnika u Skupštini država članica i pri samom sudu. MKS osnovan je Rimskim statutom, koji je stupio na snagu 1. jula 2002. Na ovoj konferenciji učestvuje 29 država, a na poziv Ban Ki Muna tamo su i predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson i glavni tužilac tog suda Serž Bramerc.