Srbija jeste na začelju evropskih integracija

Prema njegovim rečima, nezahvalno je i nemoguće podsećati se svih propuštenih prilika, od Ante Markovića preko destrukcije devedesetih, ali je tim više iritantno ono što se dešavalo, to jest nije dešavalo, od kraja 2000. godine.

– Isključiva odgovornost za gubljenje vremena, propuštanje šansi i nepravilno informisanja javnosti – zamajavanje je pravi izraz – leži na političkoj klasi i njenom vrhu, i na vlasti i u opoziciji. Ako bi tu, dakle, došlo do nekog iznenadnog sazrevanja i uozbiljavanja, mogli bismo da se nadamo ubrzanju promena u društvu, pa dakle i bržem putu ka EU. U suprotnom, nastavićemo „da posrćemo“, kao što je to neko nedavno dobro definisao – navodi Pajević.

On ističe da se „ovdašnja javnost neprekidno nečemu nada i nešto očekuje, umesto da od onih koji vode zemlju stalno zahteva da nedvosmisleno i efikasno rade ono što su najavljivali i obećavali dobijajući izbore poslednjih osam godina, umesto što traže prečice i izbegavaju da savesno rade domaći zadatak“.

– Nije, dakle, dovoljno nadati se, već treba ispunjavati kriterijume koji su nam odavno poznati i koji važe i za sve ostale. Jedino u meri ispunjavanja tih kriterijuma imamo pravo da očekujemo da EU odgovara pozitivno na naša očekivanja. Osim toga, kad se radi o Haškom tribunalu i srodnim pitanjima, prevashodno je interes našeg društva, ako želi da se leči i napreduje, da se uhvati u koštac sa tragičnim zbivanjima devedesetih i individualizuje i sankcioniše krivicu, a tek zatim da to doživljava kao uslov za EU i normalnu međunarodnu saradnju – kaže sagovornik Danasa, odgovarajući na pitanje da li je Srbija nešto dobila nedavnom posetom Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog tribunala.

Uzimajući u obzir čvrst stav Holandije da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne može biti primenjivan dok se ne uhapsi Ratko Mladić, haški optuženik, na pitanje mogu li naši zvaničnici na bilo koji način da lobiraju za Srbiju, u pogledu evropskih integracija, sagovornik Danasa kaže da „ubeđivanje“ Holandije traje već oko dve godine i nije dalo rezultate.

– Pred izbore prošlog maja, Holandiju je ubeđivao ceo svet, pa je ona samo minimalno ublažila stav i dozvolila potpisivanje SSP, i time pomogla takozvanoj evropskoj koaliciji da pobedi na izborima, ali je njegovu primenu uslovila hapšenjem preostalih begunaca, primajući k znanju sva moguća obećanja koja su dolazila od ovdašnjeg vrha. Posle pobede na izborima, taj vrh se „uspavao“ u vezi sa preuzetim obavezama i evropskom agendom, tako da su se čak i neke od zemalja koje su prethodno „pritiskale“ Holandiju, razočarale i pasivizirale, te odustale od daljih pritisaka. Osim toga, potrebno je razumeti unutrašnju društvenu, a ne samo političku scenu u Holandiji i shvatiti da to nije loša namera ili volja jednog ministra, vlade ili parlamenta, već da su ti organi uslovljeni snažnim javnim mnjenjem i čitavim nizom veoma aktivnih organizacija civilnog društva i medija. Ta čvrsta pozicija formirana je upravo zbog neadekvatnog delovanja njihove vojske u Srebrenici, zbog čega je jedna vlada već oborena – objasnio je saradnik ISAC fonda.

On zaključuje da ni zemlje poput Italije, Čehoslovačke, Francuske… ne mogu da promene stav Holandije u vezi sa srpskim integracijama, niti da to od njih Srbija treba da očekuje.