Još jednom smo na evropskom dnu po procentu prečišćavanja otpadnih voda, sa tek nešto više od deset odsto prerađene i prečišćene vode. Izgrađeno je samo tridesetak prečistača, od kojih čak polovina ne radi – rekao je Božo Dalmacija, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Ta činjenica je svakako bila jedan od razloga da se ovom problemu posveti više pažnje kroz seminar organizovan u palićkom Eko centru. Najviše je bilo reči o mogućnostima upravljanja kvalitetom voda, njihovom stalnom monitoringu i postizanju efikasnosti u kontroli njihovih zagađenja. Na seminaru su predstavljena svetska i naša iskustva, odnosno praksa pri primeni propisa o zaštiti voda, kao i nove tehnike za postizanje najboljih rezultata u kontroli kvaliteta industrijske, komunalne i otpadne vode.
– Održivi razvoj vodnih resursa predstavlja osnovu za uspešno upravljanje vodama, koje su za čitavo ljudsko društvo vitalno važna ali i ograničen, i često ugrožen resurs. Takva situacija zahteva više znanja o tome, odnosno podizanje svesti o značaju ovog pitanja, i uključivanje svih u primenu pravila o načinima zaštite voda od nehotičnog ili neodgovornog zagađivanja – rekao je profesor Dalmacija.
Korak napred je, kako je istaknuto na seminaru, uredba o graničnim vrednostima emisija štetnih materija, koja je usklađena sa evropskim standardima. Uz uključivanje svih aktera u upravljanje i korišćenje vodnih resursa, očekuje se da će se problem prečišćavanja voda u Srbiji rešiti za deset godina.
Trenutno su najugroženiji mali vodotoci, odnosno pre svega Veliki bački kanal, Begej, Brzav, i pojedini delovi Morave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
