"Srbija još nije država slobodne reči"

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo sve redakcije da sutra od 11:55 do 12 sati prekinu program u elektronskim medijima i pročitaju proglas koji je objavljen tim povodom, a u onlajn i štampanim medijima da objave.

U proglasu se navodi da je sloboda medija u Srbiji ugrožena jer novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima. Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu. Posledica je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.

Sada čak i Ministarstvo kulture i informisanja priznaje da treba utrostručiti izdvajanja iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja. U godini za nama i vlast i opozicija demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog ureрivačke politike svojih redakcija.

Zbog toga je Udruženje novinara Srbije iznelo više zahteva. Zahteva se da Vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja i da za te namene lokalne samouprave, osim velikih gradova, izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. Da Vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapređenja kulture javne komunikacije značajne za demokratizaciju srpskog društva. Da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug i dovrši privatizaciju Večernjih novosti i Politike. Da u izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja i medijskog zakonodavstva postojanje socijalnog dijaloga u medijima bude važan kriterijum za podršku države medijima. Da Vlada pruži svu neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara, kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice jagodinskog novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović.

Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama, bez rezultata, po prijavi NUNS, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

Da se pregovarački tim Vlade Srbije za pregovore sa kosovskim institucijama najzad zauzme za zaštitu interesa srpskih medija na Kosovu i Metohiji a posebno za formiranje nezavisnog televizijskog kanala na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati celo Kosovo i Metohiju, imati nezavisan Upravni odbor i finansiranje.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je  medijske radnike da se zajedno suprotstave daljem unižavanju profesije, kako bi unapredili ugled novinarstva i vratili poverenje građana.

“Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika. Vlast i država su dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure. Novo medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodna i fer utakmicu na medijskom tržištu”, poručuju iz NUNS-a.

O stanju medijskih sloboda u Srbiji najbolje govori sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca. U prošloj godini, stotine medijskih radnika ostalo je bez radnog mesta, a hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju se ponižavajuće niske zarade.

Prema izveštaju organizacije Reporteri bez granica (RSF) za 2014. godinu, na svetskoj listi po slobodi medija Srbija se nalazi na 67. mestu od ukupno 180 zemalja. Vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politika medija. Razvoj medijske situacije ne vodi ka željenom, evropskom cilju. Da bi se stvari popravile, potreban je stalni pritisak javnosti, ali i spremnost civilnog društva i novinara da se neprekidno bore za slobodu medija, ukazuje RSF.

Prema najnovijim podacima Međunarodne federacije novinare (IFJ), od početka 2015. godine u svetu su ubijena 44 novinara. Ukuzujući na “sramotne neuspehe vlada da krivično gone ubice”, IFJ poziva ljude širom planete da nedelju 3. maja posveti sećanju na ubijene novinara.

„U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te “uslove” pokazati da su slobodni građani koji imaju slobodu, pravo i obavezu da ljudima, pre svega, prenesu istinu. A sloboda je i da javnosti kažete i ono što vlast ne želi čuti. Uloga medijskih poslenika nije ispunjavanje želja moćnika, već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti“, navode u zajedničkom saopštenju NUNS i sindikat „Nezavisnost“.

Apeluju na celokupnu javnost Srbije da se na ovaj dan sete i nekažnjivosti zločina protiv novinara: 23 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 18 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvija i da već 16 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.

BIRODI: U Srbiji se zbog neslobode medija gasi javnost

BIRODI upozorava javnost na trend pogošanja izveštavanja medija koji sve više karakteriše prisustvo biltensko-promotivnog (pretvaranja medija u sredstva promocije) i perjaničkog diskursa (pretvaranje medija u sredstva medijske odmaze i sudjenja pre sudjenja).

„Analiza izveštavanja medija tokom nedovano održavnim izborima govori da je u odnosu na 2012. godinu situacije se pogoršala za 25 odsto, čime je potvrđen nalaz međunarodnih organizacija o medijskoj regresiji u Srbiji. Razlog ovakvom stanju treba tražiti odsustvu efektivne regulacije na nivou REMa, medijske samoregulacije na nivou Saveta za štampu i profesionalne samoevalucije na nivou medija za koje se ni sami novinari, sindikati i novinarska udruženja nedovoljno zalažu.

Sve to za posledicu ima i odsustvo zaštite javnog intresa u medija, tačnije mogućnosti da građani dobiju objektivne, pravovremene, proverive, tačne informacije, ali i stvaranje atmosfere građanske (auto)cenzure, jer prema istraživanju BIRODI 49 odsto građana podržava stav da „Danas u Srbiji nije pametno govoriti ono što mislis““, navodi BIRODI u saopštenju.

Gutereš pozvao lidere: Sprečite pretnje novinarima

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na zaštitu slobode medija, navodeći da je potrebna „zajednička borba za naše pravo na istinu“.U video-poruci povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, Gutereš je pozvao lidere zemalja i građane da se suprotstave dezinformacijama i da se spreče pretnje novinarima širom sveta.

„Sloboda medija unapređuje mir i pravdu za sve. Sloboda medija je ključna u borbi protiv dezinformacija. ;Potrebna je zajednička borba za naše pravo na istinu“, rekao je Gutereš. Generalni sekretar UN je naveo da se medijski radnici suočavaju s napadima na ličnost, seksualnim nasiljem, pritvaranjem, a čak i sa smrću, dodajući da novinari „odlaze na najopasnija mesta da bi dali glas onima koji ga nemaju“.

„Kada zaštitimo novinare, njihove reči i fotografije moći će da promene naš svet“, rekao je on.

Janković: Srbija još nije država slobodne reči
 
Slobodni, nezavisni i objektivni mediji neizostavana su i nezamenjiva osnova društva koje pretenduje da bude demokratsko i teži ostvarenju ljudskih i građanskih prava, saopštio je vršilac zaštitnika građana Miloš Janković, povodom Svetskog dana slobode medija. On ističe da uprkos proklamovanoj i zakonima i međunarodnim aktima garantovanoj slobodi medija, Srbija i dalje nije društvo slobodne reči.

Zaštitnik građana, kako navodi, uviđa to i na svom primeru, budući da je veliki broj medija ne samo potpuno zatvoren za tu instituciju, već je kontinuirano dezavuiše čestim napadima i etiketiranjem, zloupotrebljavajući tako dobijene nacionalne frekvencije. Takođe, vlasnici pojedinih medija, ignorišući Ustavom utvrđenu ulogu Zaštinika građana, neposrednu ga napadaju s jasnim ciljem dikreditacije. Pritisci na medije su, upozorava zaštitnik građana, očigledni i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare.

Miloš Janković  Foto: Medija centar

U saopštenju se podseća da je tokom prošle godine Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 69 napada na novinare, a samo u prva četiri meseca ove godine već skoro 30, među kojima dva fizička napada i osam verbalnih pretnji.

„Loš ekonomski položaj novinara, prepoznatljiv po niskim i neredovnim primanjima, nepovoljnim i lošim ugovorima, ‘radu na crno’ i siromašnoj ponudi posla, uz finansijsku i političku zavisnost samih medija, doveli su toga da cenzura i autocenzura postanu glavni urednici srpskih medija, dok je visoka profesionalna etika preseljena na nivo pojedinačnih slučajeva“, piše u saopštenju.

Zaštitnik građana podseća da je više puta upozoravao na gušenje medijskih sloboda, pretnje novinarima, cenzuru i autocenzuru i zato poziva javnost, a posebno nosioce političkih i javnih funkcija da se uzdrže od svakog oblika pritiska i uticaja na medije, urednike, uređivačku politiku i novinare, a medije da neguju i razvijaju princip odgovornog, nepristrasnog i istinitog novinarstva.

Šabić čestitao Svetski dan slobode medija
 
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić čestitao je danas predstavnicima medija Svetski dan slobode medija.

Siguran sam, stoji u poruci, da delimo stavove u pogledu nužnosti ostvarivanja ciljeva poput pune tranparentnosti medijskog vlasništva i dostupnosti javnosti svih informacija o finansiranju medija iz javnih izvora. Isto važi i kada je reč o suzbijanja mehanizama koji dovode do autocenzure, zaustavljanja sve šire tabloidizacije, ne samo medija nego i javne sfere u celosti, kao i „curenja“ iz javnih institucija raznih „poverljivih“ informacija, na diskriminatornoj osnovi, ka pojedinim medijima, navodi se u poruci.

Rodoljub Šabić   Foto: Fonet- Medija centar

Nema sumnje da su u ostvarivanju ovih ciljeva uloga i odgovornost države najveći, ali je nužan, praktično neophodan, doprinos novinara i medija, naveo je Šabić. On je istakao da bi profesionalne asocijacije novinara svojima aktivnostima morale da smanje ogroman raskorak između vrednih, profesionalnih, etičkih standarda upisanih u novinarske kodekse i praktičnog delovanja nekih medija i „medijskih“ radnika koji sa tim njima gotovo da i nemaju veze. Veoma cenim činjenicu da članovi vašeg udruženja kontinuirano i sve više koriste prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i tako značajno doprinose nastojanjima da prava na slobodan pristup informacijama od javnog zanačaja bude efikasno sredstvo demokratske kontrole javnosti nad radom vlasti, istakao je Poverenik.

S tim u vezi, dodao je, želim i ovom prilikom da potvrdim spremnost i obavezu mojih saradnika i moju da, u okviru ovlašćenja iz zakona novinarima i medijima pomognemo u ostvarivanju njihove važne društvene funkcije.