Srbija je jedna od ključnih tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru šverca droge, a organizovane kriminalne grupe koriste poroznost granica i slabost u pravosudnom sistemu, zaključuje se u novom godišnjem izveštaju o strategiji kontrole narkotika američkog Stejt departmenta.
U izveštaju objavljenom na Internet sajtu Stejt departmenta navodi se da se balkanskom krijumčarskom rutom, koja vodi od Avganistana preko Turske i Bugarske, do Srbije, a zatim dalje do zapadne Evrope, prenosi veliki deo ukupne svetske proizvodnje heroina, dok manje količine te droge ostaju u Srbiji.
Srbija je jedna od ključnih tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru šverca droge, a organizovane kriminalne grupe koriste poroznost granica i slabost u pravosudnom sistemu, zaključuje se u novom godišnjem izveštaju o strategiji kontrole narkotika američkog Stejt departmenta.
U izveštaju objavljenom na Internet sajtu Stejt departmenta navodi se da se balkanskom krijumčarskom rutom, koja vodi od Avganistana preko Turske i Bugarske, do Srbije, a zatim dalje do zapadne Evrope, prenosi veliki deo ukupne svetske proizvodnje heroina, dok manje količine te droge ostaju u Srbiji. Kokain do Srbije dolazi iz Južne Amerike, preko Španije, Italije i Grčke, dok sintetičke droge kao što je ekstazi potiču uglavnom iz Holandije, a koriste se i za razmenu za druge narkotike, uključujući heroin, dodaje se u izveštaju.
Kosovo malo i perspektivno tržište
Kosovo je jedna od tranzitnih zemalja preko koje se prevashodno heroin proizveden u Turskoj i Avganistanu prenosi u zapadnoevropske zemlje, a i samo ima malo i „perspektivno tržište drogom“, piše u izveštaju Stejt departmenta, u odeljku posvećenom Kosovu. Velika količina droge ilegalno ulazi preko susednih zemalja, a glavni trgovci su „porodični klanovi“. Glavni tranzitni punktovi su Gnjilane, Prizren i Mitrovica, iako je do oktobra 2007. najveća količina droge zaplenjena u Prištini.
Navodi se da je Srbija tokom 2007, usvajanjem novih zakona, kao i strožom primenom zakona za borbu protiv narkotika, korupcije i organizovanog kriminala, preduzela mere da unapredi sposobnost za borbu protiv trgovine drogom. Dodaje se, međutim, da je, iako Srbija poseduje odgovarajuće zakone, njen pravosudni sistem slab, a sprovođenje zakona problematično.
Uz nabrajanje mera koje je Srbija tokom 2007. preduzela na zakonodavnom planu, kao i napora za jačanje regionalne saradnje u borbi protiv trgovine drogom, u izveštaju se ističe da je tokom protekle godine zaplenjena rekordna količina droge. Dodaje se, međutim, da su kazne za prekršaje vezane za trgovinu drogom generalno preniske. Kao ozbiljan problem koji otežava borbu protiv šverca droge u izveštaju se navodi i korupcija u sudstvu, policiji, carini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
