Srbija može u EU samo kao celovita država

Kao što su Srbi bili jedinstveni na Kosovu 1389. i u Orašcu 1804, tako i danas sve državne institucije i svi građani treba da budu jedinstveni u odbrani Kosova. Ko god je čuo za Srbe i Srbiju zna da je Srbija u Evropi i da su Srbi evropski narod. I pre dva veka nije samo Srbija otkrivala Evropu nego Evropa Srbiju. Kad je to učinila otkrila je u njoj evropske ideje i vrednosti i Kosovo kao drugo ime za ono najvrednije što su Srbi dali hrišćanskoj civilizaciji. U Evropu, dakle, Srbiju ne može niko ni da uvede ni da izvede, a u Evropsku uniju Srbija treba da uđe cela, onako kako su u taj savez ušle i sve druge članice – poručio je premijer Vojislav Koštunica na jučerašnjoj proslavi Dana državnosti u Orašcu, završivši svoj govor uz poklič „Kosovo je Srbija“.

Boris Tadić položio venac na spomenik Neznanom junaku

Predsednik Srbije Boris Tadić položio je juče venac na spomenik Neznanom junaku na Avali, povodom 15. februara Dana državnosti Srbije. „Za Srbiju koja stvara svoju budućnost, čuva svoje Kosovo i posvećena je svom identitetu“, upisao je Tadić u knjigu utisaka. U delegaciji predsednika Srbije bili su i ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba VS Zdravko Ponoš.

Predsednik Vlade je ocenio da i u Srbiji postoje glasovi da je lakše da se država odrekne Kosova i da se to više isplati, ali je dodao da on „takvu računicu ne ume da izvede“ i da se Srbija „ne može odricati predaka i prava potomaka da ostanu to što jesu“.
– Ovo je možda i jedino pitanje o kojem razlike ne treba da postoje. Sa ovog mesta još jednom poručujemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i onima koji poštuju i smatraju Srbiju svojom državom, da je Kosovo Srbija i da oni mogu da budu jedino građani Srbije. Sva deca na Kosovu moraju spavati mirno kao da su u Šumadiji. Oni koji su preuzeli na sebe obavezu da im garantuju sve to, dužni su apsolutno svoju obavezu da ispune. Svi znamo da smo poštovali sve što međunarodno pravo traži od demokratskih država. Osam godina smo dobronamerni partneri celom svetu. Nijedan dogovor nismo prekršili. Nismo pokazali ni ljutnju, ni bes, ni ogorčenje. Nismo prekidali odnose sa onima koji su to zasluživali – rekao je Koštunica.
Vojislav Koštunica je naglasio da Srbija braneći Kosovo brani više od svoje teritorije, jer na taj način brani i pravni poredak i budućnost sveta.
– Žalosno je da se u 21. veku bilo ko dvoumi da li je za pravdu ili nepravdu, a baš od tog odgovora zavisi ne samo budućnost Srbije nego i pravni poredak i budućnost sveta. Zato smo uvereni da braneći Kosovo Srbija brani i nešto više od svoje teritorije. Kad je na ovom mestu, pre dva veka, vožd Karađorđe predložio Srbima da odmene svoje živote za obnovu Srbije, nijedan nije rekao da je to opasan poduhvat, te da bi bilo uputnije ispuniti sve ultimatume Turaka. Kada je, vek docnije, kralj Petar rekao svojim vojnicima da za spas otadžbine valja preći albanske planine, nijedan njegov vojnik, a kamoli vojvoda, nije rekao da su previše visoke. Našoj braći na Kosovu kažu da su, ne izlazeći iz svojih kuća i ne napuštajući svoje njive, otišli u drugu državu. Nisu i nikad neće. Da su razdvojeni od nas. Nisu i nikad neće. Neće Srbija, niti može, da se rastane od svega što jeste – naglasio je Koštunica.
Premijer je takođe istakao i da se Dan državnosti obeležava na mestu gde je pre više od dva veka podignut „najslavniji barjak novije srpske istorije“. Koštunica je naveo da je Kosovo, tokom vekova, mnogo puta silom oduzimano od Srbije, ali da je sada prvi put da „otimači od nas traže da se složimo, odobrimo i da ropski pozdravimo otimanje Kosova“. Predsednik Vlade je ocenio da se na nepravdi i otimačini može osnovati samo lažna država koja će biti samo „raj za krijumčare čije su lažne vođe lica trenutno nedostupna pravdi“.
Svečanosti u Orašcu su prisustvovali i ministri Slobodan Samardžić, Velimir Ilić, Zoran Lončar, Predrag Bubalo, princ Aleksandar Karađorđević i veliki broj zvaničnika i drugih gostiju.
Obeležavanje Dana državnosti počelo je u Crkvi vaznesenja Gospodnjeg u Orašcu, u kojoj su svetu arhijerejsku liturgiju služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika šumadijski Jovan, vladika Atanasije i sveštenici šumadijske eparhije. Pomen Karađorđu i ustanicima održan je u Marićevića jaruzi, gde je 15. februara 1804. Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak.