Srbija na 41. mestu u svetu po spremnosti da odgovori na epidemiju

Biološke prijetnje – prirodne, namerne ili slučajne u bilo kojoj zemlji mogu predstavljati rizik za globalno zdravstvo, međunarodnu sigurnost i ekonomiju.

Budući da zarazne bolesti ne poznaju granice, sve zemlje moraju dati prednost i iskoristiti sve sposobnosti potrebne za sprečavanje, otkrivanje i brzo reagiranje na hitna stanja u zdravstvu.

Svaka zemlja takođe mora biti transparentna u pogledu svojih mogućnosti, kako bi uverila svoje susede da može sprečiti da izbijanje zaraze postane međunarodna katastrofa, prenosi Al Jazeera Balkans.

Među 195 zemalja sveta, Srbija se nalazi na 41. mestu po spremnosti, sa skorom 52,3, dok je prosečan GHS skor 40,2, i nalazi se u kategroiji „više spremnih“ zemalja za odgovor na eventualnu epidemiju. 

Tri najspremnije zemlje sveta jesu Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Holandija, dok su najmanje spremne Severna Koreja, Somalija i Ekvatorijalna Gvineja.

Globalni indeks zdravstvene sigurnosti (GHS) prva je, kako se navodi, sveobuhvatna procena i usporedba zdravstvene sigurnosti i s njom povezanih sposobnosti u 195 država sveta. Indeks je analizirao nivoe pripremljenosti  usresredivši se na to imaju li države odgovarajuće alate za borbu s epidemijama velikih razmera, s rezultatima izmerenim na skali od 0 do 100, gde je 100 najviši nivo pripravnosti.

Kako se navodi, skor iznad 50 nema 116 zemalja. Dok visokorazvijene zemlje u proseku imaju skor 51,9, indeks pokazuje da ukupno međunarodna pripremljenost na epidemije i pandemije još uvek slaba, a nijedna zemlja nije potpuno spremna za epidemije i pandemije.

Pitanja GHS indeksa, njih 140, organizirano je u šest kategorija: Prevencija, rana detekcija i izveštavanje, brz odgovor, zdravstveni sistem, usklađenost s međunarodnim normama, rizično okruženje.