Srbija na 48. mestu po rodnoj jednakosti

Do tog podatka, ova švajcarska neprofitna fondacija, najpoznatija po organizovanju godišnjeg sastanka svetskih lidera na Davosu, došla je kontinuirano mereći ravnopravnost polova u četiri ključne kategorije – obrazovanje, zdravstvo, ekonomija i politika. U najnovijem, jedanaestom po redu, istraživanju u kojem je rangirano 145 zemalja, Srbija je po rodnoj ravnopravnosti zauzela 48. mesto. Za ovu poziciju, zaslužno je prevashodno dobro pozicioniranje Srbije u oblasti obrazovanja i zdravstva (važno je napomenuti da se ovo istraživanje ne bavi kvalitetom određenih oblasti, već isključivo ravnopravnošću muškaraca i žena). S druge strane istraživanje „SEF“ pokazalo je da se novac i politička moć, znatno češće nalaze u posedu muškaraca.

Analizirajući brojne parametre rodne (ne)ravnopravnosti, do kojih su došli što anketama, što zvaničnim statističkim podacima, „SEF“ je razvio metod ocenjivanja koji varira od 0 do 1 (0 označava potpunu nejednakost polova, dok 1 podrazumeva punu jednakost). Posmatrano kroz te parametre, istraživači su došli do zaključka da je Srbija dostigla skoro potpunu jednakost žena i muškaraca kad je reč o zdravlju (0,973) i obrazovanju (0,996). Drugim rečima, za zdravstveni i obrazovni sistem Srbije, sa svim svojim vrlinama i manama, pol korisnika ne predstavlja nikakav značaj. Građanke i građani obolevaju u istim procentima i dobijaju podjednaku negu. Ono gde smo dobili čistu jedinicu (u ovom istraživanju odličan rezultat), to je dostupnost obrazovanja za žene, koje u većem broju nego muškarci upisuju osnovne, srednje i visoke škole.

Međutim, jaz između polova naglo počinje da se širi kad se povede razgovor o novcu. U izveštaju se priznaju napori Srbije koja radi na smanjenju razlike u zaradama, ali se isto tako konstatuje da je u odnosu na prošlu godinu smanjen broj žena koje zauzimaju rukovodeća mesta u kompanijama. Pohvaljeni smo zbog postojanja zakona koji zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju, ali i kritikovani zbog odsustva regulative koja bi osigurala jednakost u platama za isto radno mesto. Takođe je primećeno da znatno više muškaraca vodi privatan biznisa. Svi ovi, i brojni drugi pokazatelji svrstavaju Srbiju na 70. mesto u svetu po jednakosti polova u oblasti ekonomije sa ocenom od 0,670.

Ranka Savić, predsednica „Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata“ vidi više razloga zbog kojih se žene ređe viđaju na čelu privatnih kompanija.

– Najpre, moj utisak je da muškarci na rukovodećim pozicijama radije angažuju muškarce za svoje saradnike i to čine znatno češće nego žene, koje su u tom smislu, manje „solidarne“. Drugi razlog je što mi i dalje živimo u patrijarhalnoj kulturi koja ženi prevashodno posmatra kao majku – navodi Savić i dodaje da su isti obrasci primetni i u većini razvijenih zemalja.
Ovakvo rezonovanje u poslovnom svetu, za Ranku Savić je potpuno neshvatljivo, imajući u vidu da u Srbiji ima više žena i da su u proseku obrazovanije.

– Poboljšanje ovakve pozicije mora da krene od samih žena. Žene treba da shvate da moraju konstantno da se bore za svoju poziciju i da ulažu više napora od svojih muških kolega. Takođe, pomoć bi morala da dođe i od države koja bi izvesnim podsticajnim merama osnažila žensko preduzetništvo. Međutim, političari su uglavnom muškarci i pitanje je koliko imaju sluha za ova pitanja – kaže Savić.

A upravo je politika, pokazuje istraživanje „SEF“, najmanje rodno izbalansirana. Srbija je u ovoj oblasti „sakupila“ svega 0,242 poena, a visoko mesto na kom se kotiramo (42) pokazuje da je ovo problem globalnih razmera. U poslednjih pedeset godina na čelu države našle su se svega dve žene. To su bile Nataša Mićić i Slavica Đukić Dejanović i to samo iz razloga što su bile predsednice skupštine Srbije u trenucima kad su aktuelni predsednici dali ostavke. Nikad građani Srbije nisu glasovima postavili ženu u najvišu stolicu u državi. Kao pozitivno, ocenjeno je to što u parlamentu postoji kvota koja insistira da 30 odsto mesta zauzimaju žene, ali je isto tako napomenuto da nijedna politička partija nije svojevoljno išla preko toga. Od dvadeset ministarskih mesta u aktuelnoj Vladi Srbije, svega je pet ministarki. Nameru da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima izrazile su svega dve žene.

Sanda Rašković Ivić, samostalna poslanica u skupštini Srbije i bivša predsednica „Demokratske stranke Srbije“ potvrđuje postojanje „staklenog plafona“ u politici.

– Žene u politici mogu da napreduju do određenih pozicija, ali onda dođu do granice preko koje ne mogu dalje. Proboj iza tih granica je moguć gotovo isključivo ako iza žena stoji moćna muška figura – navodi Rašković Ivić.

Napredak u politici je, prema njenim rečima, moguć ali podrazumeva mnogo istrajnosti i borbe.
– Izuzetno je teško za ženu da se probije, a to sam iskusila i na ličnom primeru. Uspon je teži utoliko što društvena klima nije pogodna za ženu u politici. Ženama se neuspeh prašta, ali uspeh, nikada – zaključuje Rašković Ivić.

Ako je za utehu, Srbija se već neko vreme penje na listi zemalja po dostizanju rodne jednakosti polova. Uz instituciju „Poverenika za ravnopravnost“ i važeću „Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost“ za očekivati je da se diskretan uspon nastavi. Ali opet, daleko je ta 2166. godina.