Eksplozije koje su zbog požara koji je zahvatio travu i nisko rastinje sa zaostalim neeksplodiranim minama u petak dolazile iz pravca bivšeg vojnog skladišta municije Paraćinske utrine nisu mnogo uznemirile građane Paraćina. Oni svakog dana (posle prošlogodišnje eksplozije u ovom skladištu kada je iz njega izletelo mnogo eksplozivnih sredstava), oko 14 časova čuju kontrolisane eksplozije iz pravca vojnog magacina, koje obavljaju pirotehničari prilikom uništavanja zaostalih mina.
S obzirom na to da osim Paraćina, u Srbiji ima još „eksplozivnih lokacija“ – manje površine pod minskim poljima prema granici sa Hrvatskom, mesta na kojima se nalaze avio-bombe velike mase, površina koje su zagađene kasetnim bombama, neeksplodiranim sredstvima iz prošlih ratova, pirotehničari iz Odseka za neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) Uprave za odbranu Srbije svakodnevno rade na uništavanju pronađenih „paklenih naprava“.
Prema evidenciji Uprave za odbranu u Srbiji ima 17 lokacija na kojima je NATO dejstvovao kasetnim bombama. Potpukovnik Srećko Gavrilović, načelnik Odseka za neeksplodirana ubojna sredstva u Upravi za odbranu, kaže za Danas da te lokacija zauzimaju oko 24 miliona kvadratnih metara.

Osiromašeni uranijum

Za vreme bombardovanja 1999. NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom na četiri lokacije – Bratoselce i Borovac na teritoriji opštine Bujanovac, Pljačkovica u opštini Vranje i Reljan u opštini Preševo.

Potpukovnik Slobodan Milenković, koji je kao oficir ABHO učestvovao u čišćenju terena kontaminiranih osiromašenim uranijumom, kaže za Danas da je za poslednjih pet godina od 2002. do juna 2007, kada je završeno čišćenje od osiromašenog uranijuma, ukupno očišćeno 3, 75 hektara i pronađen je 671 projektil. Pošto je težina zrna 297 grama, kaže on, to je 210 kilograma osirmašenog uranijuma koji je odložen u skladištu radioaktivnog otpada u inistitutu Vinča. Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine pronađeno je još 646 košuljica, 4.300 kilograma i 3,98 kubnih metara kontaminirane zemlje koja je takođe uskladištena u Vinči. Raščišćavanje je finansirano iz budžeta Republike Srbije, pri čemu je potrošeno oko 112 miliona dinara.

– Na većem broju lokacija vojska je vršila površinsku pretragu i uništila sve neeksplodirane kasetne bombice. Veći broj tih bombica prodro je u zemlju i do 50 centimetara, pa se počelo sa dubinskom pretragom i time rukovodi Centar za razminiranje. Ove godine više puta su čišćene lokacije na Kopaoniku, a u širem rejonu Kraljeva, selo Samajle. Lokacije u Kopnenoj zoni bezbednosti nisu čišćene ni površinski – kaže Gavrilović.

Kako do donacija

Slobodan Mihajlović objašnjava da je razminiranje i uništavanje pronađenih sredstava skupo, ali da je moguće naći donatore u inostranstvu. Država ne dobija te donacije direktno, već se sredstva uplaćuju na račun Međunarodne fondacije za razminiranje i pomoć žrtvama mina sa sedištem u Ljubljani (ITF), kod koje se konkuriše projektom. Ova fondacija onda raspisuje međunarodni javni konkurs na koji se javljaju sva preduzeća koja su registrovana za te poslove.

Načelnik Odseka civilne zaštite Bratislav Rančić objašnjava za Danas da postoji podela posla – Vojska radi samo vojne lokacije i Paraćin, a nadležnost timova Uprave za odbranu je uništavanje svih eksplozivnih sredstava koja su pronađena. Centar za razminiranje zadužen je za projekte za koje su potrebne inostrane donacije.
Ovaj centar bavi se koordinacijom i upravljanjem projektima u oblasti razminiranja, ali ne i poslovima humanitarnog razminiranja, neposredno. Time se bave posebna preduzeća. Centar prikuplja i obrađuje podatke o miniranim i razminiranim površinama, izrađuje projektne zadatke za humanitarno razminiranje koje dostavlja zainteresovanim finansijerima, međunarodnoj zajednici i donatorima radi realizacije projekta. Kada se na tenderu izabere izvođač radova Centar prati i kontroliše njegov rad, a na kraju vrši višestruku kontrolu površine na kojoj je rađeno razminiranje i kada završi sa tim daje sertifikat.
Prema podacima Centra za razminiranje Republike Srbije generalno izviđanje lokacija na koje su 1999. bačene kasetne bombe i precizno određivanje površina koje su zagađene obaviće se ove godine. To će da radi Norveška narodna pomoć uz nadzor Centra, a sredstva je obezbedila Vlada Norveške.
Prema rečima Petra Mihajlovića, direktora Centra, cena čišćenja jednog kvadratnog metra zagađenog kasetnim bombama kreće se od 0,7 do 1,2 evra. Stručnjaci Centra procenjuju da je za izviđenje površina za koje se sumnja da su zagađene kasetnim bombama i za čišćenje lokacija na kojima se one nalaze potrebno oko 20 miliona evra.
Dosad je, prema podacima Centra, očišćeno oko 2, 8 miliona kvadratnih metara površina. Pronađena i na licu mesta uništena je 231 kasetna bomba. Sredstva u iznosu od oko 3,2 miliona evra obezbeđena su iz donacija preko Međunarodne fondacije za razminiranje i pomoć žrtvama mina sa sedištem u Ljubljani (ITF). Najveću donaciju u iznosu od oko 2,5 miliona obezbedila je vlada SAD. Fabrika duvana u Nišu dala je oko 130.000 Vlada Češke oko 40.000 dok je Vlada Srbije izdvojila oko 500.000 evra.
Pripadnici Uprave za odbranu Srbije rade i po pozivu građana koji često pronađu eksplozivna sredstva zaostala iz prethodnih ratova. Prema rečima načelnika Odseka za civilnu zaštitu Bratislava Rančića samo u prvih šest meseci ove godine pronađeno je čak 1.380 artiljerijskih projektila, raznih mina, kasetnih i ručnih bombi i raketa. Tako su pre nekoliko nedelja ribolovci u selu Doljevac kraj Niša pronašli 27 granata iz Drugog svetskog rata u reci Moravi. Naši sagovornici iznose zanimljiv podatak da u proseku svakog sata unište po jedno sredstvo i da fizički nisu u stanju da postignu sve.
Čim građani pronađu nešto što im liči na eksplozivno sredstvo, nebitno koga su obavestili o tome, sve se te prijave sliju u Upravu za odbranu Republike Srbije.
– I danas se suočavamo sa ostacima iz Prvog i Drugog svetskog rata, 1999. i odbačenim sredstvima iz nelegalnog poseda. Toga ima koliko hoćete, puna je Srbija, a češće se pojavljuju tamo gde su bile linije fronta. U zapadnoj Srbiji bila je linija fronta u Prvom svetskom ratu – Kolubarska bitka, Cerska bitka. Ubojna sredstva često se nalaze i oko Beograda gde su u Drugom svetskom ratu bile linije fronta Crvene armije, Nemačke. Građani nalaze dosta ubojnih sredstava i tamo gde je bio Sremski front, ali i oko Kragujevca gde je nekada bio tenkovski poligon, a i zona gde su se vodile teške borbe za oslobođenje tog grada 1944. Obrenovac, takođe, obiluje neeksplodiranim ubojnim sredstvima iz Drugog svetkog rata, tamo je bio nemački magacin koji je pogođen. Nalazili smo čitave poljske magacine – vojska potisne drugu vojsku, linije fronta se pomere u naglom jurišu i niko nema vremena da pomera priručne magacine i to ostane u rovovima, zatrpa se vremenom – kaže Rančić.
Gavrilović navodi da postoji 11 lokacija iz Drugog svetskog rata, koje su evidentirane kao sumnjive.
Veliku nevolju predstavljaju eksplodirani magacini kojih je bilo i u svetskim ratovima, tokom NATO bombardovanja 1999, ali i posle toga. Takav slučaj je u Leskovcu u kojem je Vojska je sanirala okolinu, ali nije vršena dubinska pretraga te se i danas pri radovima nalaze ubojna sredstva. U Rakovici je, takođe, 1999. pogođen magacin, a posle 1999. eksplodirali su magacini u Vranju i Paraćinu.
Granate, mine, avio-bombe uglavnom se pronalaze tokom poljoprivrednih i građevinskih radova. Posebna vrsta problema su projektili velike mase zaostali iz 1999, a sumnja se da ih ima na 98 lokacija.
– One su evidentirane po prijavama građana, izviđene su lokacije i tu postoje ulazne rupe. Cena njihovog vađenja je velika, na prilično su velikim dubinama, najčešće pet, 10 pa i 15 metara. U Beogradu imamo jednu bombu na Zvezdari kod Zvezdarske šume. Skoro je pronađena avio-bomba iz Drugog svetskog rata na Novom Beogradu – kaže Rančić.
Na putu za Zrenjanin pronađena je avio-bomba „krmača“ od 500 kilograma iz Drugog svetskog rata kada je počelo da se gradi brodogradilište.
– Vojska je izvadila jedan broj avio bombi na svojim lokacijama. Zbog nedostataka novca, ali i što joj to nije u nadležnosti, ne može da radi civilne lokacije – napominje Rančić.
U Upravi za odbranu kažu da su samo u ovoj godini zaključno s junom uništili šest avio-bombi – od šest do 500 kilograma.
Ovakvi projektili pronalaze se na dubini i do 20 metara, a ima ih i u koritu reka Dunava i Save.
Prema podacima Centra za razminiranje cena uklanjanja jednog projektila u zavisnosti od specifičnosti lokacije kreće se od 100.000 do 250.000 evra, dok se pretraživanje kvadratnog metra površine reka kreće oko 0,5 evra. Na pretraženoj površini od 3,9 miliona kvadratnih metara pronađeno je sedam avionskih bombi težine i do 930 kilograma. Podaci koje je Danasu dostavio Centar kažu da je sredstva za te radove u iznosu od oko 1,7 miliona evra obezbedila Dunavska komisija. Javna preduzeća u Srbiji i grad Beograd dali su oko 750.000 evra, dok je opština Subotica izdvojila oko šest hiljada evra.
Minska polja sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama još uvek se nalaze na površini od oko tri miliona kvadratnih metara u pograničnom području sa hrvatskom u selima Jamena i Morović. Posao razminiranja tog područja finansirala je norveška vlada. Cena razminiranja jednog kvadratnog metra minskog polja kreće se od 0,9 do 1,3 evra, a u ovom području razminirana je površina od oko 3,5 miliona metara kvadratnih za šta je utrošeno oko 4,2 miliona evra. To je donacija preko ITF, a 250.000 evra donirala je Građevinska direkcija Srbije. Pronađeno je i uništeno 4.800 raznih vrsta protivpešadijskih i protivtenkovskih mina. Prema proceni Centra za razminiranje, za čišćenje minskog polja na ovom prostoru potrebno je još oko tri i po miliona evra.