Srbija na lekovima: Koliko nas boluje od depresije?

Poređenjem sa drugima, dodatno otvaramo vrata depresiji, koja je i u Srbiji mnogima promenila percepciju i uvukla ih toliko duboko u beznadežnost, da se zvaničnoj statististici o ovoj bolesti teško može “pogledati u oči”. Još više je poražavajuće ako se uporedi volumen bolesti sa nejasnom podrškom zdravstvenog budžeta u borbi protiv nje, piše NIN.

Da od depresije boluje tri do četiri odsto stanovništva industrijski razvijenih zemalja, da su žene ugroženije od muškaraca jer se kod njih depresija dijagnostikuje i do tri puta češće, podaci su u koje javnost veruje sve više, a i sama se suočavajući sa ovim problemom.

Svetska zdravstvena ogranizacija procenjuje da na svetu pet odsto odraslih pati od depresije. Procene su i da je depresija glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje u svetu i da je drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).

Posmatrajući Srbiju, svaki šesti odrasli stanovnik između 18 i 65 godina ispunio je neki od kriterijuma za 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije. Imamo i oko 2,8 odsto stanovnika, odnosno oko 18.000 ljudi sa suicidnim mislima. Još je čitav niz ovakve poražavajuće statistike, ali s druge strane čini se da ne postoje jasni podaci o podršci obolelima od strane sistema, a još manje o njenoj viziji.

Na recept izdato 14,5 miliona lekova za depresiju

„U apotekama u Srbiji u 2022. na recept je izdato oko 14,5 miliona lekova za lečenje depresije, anksioznosnosti i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja. Od toga je oko 5,2 miliona pakovanja iz grupe anksiolitika (bromazepam, diazepam, alprazolam i lorazepam) što je za oko 6,5 odsto manje nego 2021, navode u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Ako idemo detaljnije, najviše propisivan lek prošle godine bio je bromazepam sa oko 2,49 miliona pakovanja, zatim lorazepam i diazepam sa po oko 1,26 miliona pakovanja, dok je alprazolam na četvrtom mestu sa oko 188.000 pakovanja.

Kada smo postali depresivna nacija i da li je tome doprinela pandemija korona virusa nije moguće sa sigurnošću odrediti. Trend potrošnje lekova za smirenje u Srbiji datira i pre pandemije. Ono što pokazuju podaci o potrošnji antidepresiva (benzodiazepina) koje su nam dostavili iz Agencije za lekove i medicinska sredstva u prethodne tri godine jeste rast u odnosu na pandemijsku 2020. godinu: i to sa 3,1 milion u 2020. godini na 3,15 miliona u prošloj.

Brojke same za sebe i više nego govore. Neki bi rekli da Srbiju stavljaju na istu ravan na kojoj su i mnogo razvijenije zemlje. I to nije daleko od istine, ali kada se sagleda celokupna slika, jasno je da se u detaljima kriju i mnogo veće opasnosti i posledice.

Za mentalno zdravlje 7 odsto budžeta

Prema istraživanju obelodanjenom u aprilu 2022. imamo iste stope učestalosti psihijatrijskih poremećaja kao Norveška. U Norveškoj za zaštitu mentalnog zdravlja država odvaja 7 odsto ukupnog zdravstvenog budžeta. O mentalnom zdravlju odraslih tamo se brine oko 1.000 psihijatara, uz 500 lekara na specijalizaciji i oko 1.500 kliničkih psihologa. Uz to, pomoć mladima pruža 120 psihijatara i 450 kliničkih psihologa specijalizovanih za decu i omladinu.

Kod nas ne postoje precizni podaci koliko se iz zdravstvenog budžeta izdvaja na mentalno zdravlje, a što se tiče lekara specijalista i kliničkih psihologa, u našoj zemlji je taj broj značajno manji, pokazalo je istraživanje čiji je nosilac Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.

„U Srbiji postoji 20 zdravstvenih radnika i saradnika na 100.000 ljudi, dok u Norveškoj taj broj ide i do 12 puta više – 240 na 100.000 ljudi“, ukazala je Dr Nađa Martić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

O globalnom značaju problema depresivnosti govori sve više pojedinačnih relevantnih istraživanja o potrošnji antidepresiva.

Srbija među prvih pet

Jedno takvo, koje je obuhvatilo potrošnju u 65 zemalja sveta u periodu od 2012. do 2019. pokazuje opšti trend smanjenja upotrebe lekova za smirenje na svetskom nivou. Pokazalo je pritom da su Srbija, Portugalija, Hrvatska i Španija bile među prvih 5 zemalja po potrošnji benzodiazepina u 2018. godini sa registrovanim trendom porasta potrošnje lekova za smirenje.

„Svakako se porast potrošnje lekova za smirenje može pripisati i rastućoj prevalenci anksioznosti, samo-povređivanja, neuroloških poremećaja, hroničnih respiratornih bolesti, dijabetesa, kardiovaskularnih i malignih bolesti“, kaže nam prof. dr Vesna Mijatović Jovin, specijalista kliničke farmakologije sa Katedre za farmakologiju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Ona ukazuje i na trend da pojedinačne evropske studije pokazuju jug-sever podelu, kada je upotreba anksiolitika u pitanju.

„I dok je u zemljama južne Evrope prijavljen porast potrošnje ovih lekova od 2006. godine, u zemljama severnog dela Evrope je zabeleženo smanjenje u potrošnji lekova za smirenje, posebno u mlađim uzrasnim kategorijama (18-25 godina). Srbiju i Hrvatsku karakteriše visok stepen potrošnje lekova za smirenje, što se delom može biti posledica socioekonomske nestabilnosti u zemljama Balkana. Sa druge strane u Sloveniji je dokazan značajan pad potrošnje lekova za smirenje, što je u skladu sa podacima na svetskom nivou gde postoji opšti trend smanjenja upotrebe benzodiazepina na račun porasta upotrebe antidepresiva – ukazuje Mijatović.

Lekovi za lečenje depresije i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja smanjuju napetost i anksioznost, brigu… Umiruju. Imaju i hipnotičko dejstvo i releksantno dejstvo. S druge strane, međutim, mogu dovesti do razvoja zavisnosti, dok se pri naglom prekidu korišćenja i apstinencije javljaju nesanica, nemir, konfuzija.

Mora na recept ali…

„Svrha antidepresiva je da uklone simptome depresije, a svrha sedativa da uklone simptome anksioznosti. Međutim, ovi lekovi treba da se koriste zajedno sa psihoterapijom i drugim formama psihijatrijske terapije, jer oni ne mogu da izleče ove poremećaje sami. Od depresije ne štite ni dobri ekonomski uslovi u nekoj zemlji, kao ni Stabilna socijalna situacija ukazuje“, Srđan Janković, profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Od 2011. godine lekove za smirenje je u Srbiji moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine. Za nastavak terapije neophodno je mišljenje psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Ipak, i uprkos brojnim ograničenjima, građani uspevaju da dođu do tih lekova, upozorava struka.

Depresija je definitivno kobna. Mnogi kažu da treba smiriti um i reći sebi: „Sve će to proći“. Napišite to na papir i stavite negde gde možete da ga vidite. Trudite se da vodite društveno i ekonomski produktivan život, da radite ono što vas raduje, družite se sa osobama koje vam prijaju, cenite sebe i ne izbegavajte da potražite pomoć kada vam je potrebna – a može da bude ukoliko primetite gubitak interesovanja, zadovoljstva, volje i energije, osećanje dugotrajnog i jakog umora, beznadežnost, prazninu, bespomoćnost, poteškoće u koncentraciji i pamćenju, uznemirenost, poremećaj spavanja…