Srbija na trećem mestu po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti

…i kroz organizovane mreže lečenja, tako da je sada skoro cela zemlja pokrivena ovakvim centrima koji spasavaju živote u “zlatnom” satu nakon infarkta.

Ove podatke ja na edukativnoj tribini “Život nije loto” izneo dr Milovan Petrović, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije, koji je napomenuo i da bi stavljanje inovativnih lekova na listu RFZO, ali i organizovaniji pristup pacijentima nakon lečenja srčanih udara i drugih kardio i vaskularnih bolesti sigurno doneo pozitivne rezulatate. U tu svrhu Udruženje pacijenata “Moja druga šansa”, uz podršku Udruženja koronarnih jedinica i “Naša Aska”, napavilo je anketu, koja je pokazala da pacijenti koji su preživeli infarkt većinom imaju veliko poverenje u svoje lekare, menjaju loše životne navike i pridržavaju se terapije, ali uglavnom samo u prvoj godini oporavka i troše više od 5.000 dinara mesečno na nabavku efikasnijih lekova,

Događaju su prisustovali kardiovaskularni pacijenti iz svih krajeva zemlje, predstavnici zdravstvenih institucija, veliki broj doktora, kao i poznate ličnosti koje su promoteri ove inicijative – glumac Irfan Mensur, voditeljka Suzana Mančić i legendarni sportisti Savo Milošević i Mile Isaković.

Predsednik udruženja pacijenata “Moja Druga Šansa” Ivan Tojagić kaže da je više od 1.000 ispitanika odgovaralo na pitanja. Prema rezultatima, mnogi pacijenti osećaju da su prepušteni sami sebi kada je reč o informisanosti, pa tako polovina informacije o tome kako se živi posle infarkta traži na internetu. Treba im zato bolja, sistemska podrška, a njih 64 posto predlaže uvođenje stručnih savetovališta ili kol centara kao rešenje za bolju komunikaciju i informisanost.

Predstavnik RFZO Željko Popadić je istakao da će pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda biti jedan od prioritera za poboljšanje statusa, kako za uvođenje najsavremenijih lekova. Dr Goran Davidović iz KC Kragujevac, koji je sprovodio anketu u svom entru, ističe da je najviše ljudi sa ovakvim problemom u populaciji od 30 do 60 godina i da su žene u većini.

– Tu posebno zabrinjava činjenicada većini nije bila najjasnija otpusna lista, odnosno da nisu dobro razumeli šta sve od terapije treba da uzimaju, kao i da su u početku redovno uzimali terapiju i pridržavali se saveta lekara, ali s vremenom je njihova disciplina opadala, pa posle godinu dana od infarkta znatno neredovnije piju lekove. Ovi podaci su nam dragoceni kako bismo zajednički promenili negativnu statistiku, jer u Srbiji svaki dan imamo više od 50 srčanih udara, upozorava prof. Davidović.