Srbija najlošije ocenjena po medijskim slobodama na Zapadnom Balkanu

Indeks slobode izražavanja je meren u tri oblasti – akademske, digitalne i medijske slobode, a zemlje su podeljene u 10 grupa.

Srbija je po ukupnoj oceni slobode izražavanja svrstana u šestu grupu zemalja, u kojima su te slobode sužene, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

U te dve zemlje je, međutim, sloboda medija malo veća nego u Srbiji, koja se po tom kriterijumu našla u sedmoj grupi država sa delimično ograničenim medijskim slobodama.

Srbija po tom indeksu ima sužene akademske slobode (šesta grupa) i delimično sužene digitalne slobode (četvrta grupa).

Albanija je u petoj grupi zemalja sa znatno suženom slobodom izražavanja, a Kosovo i Crna Gora u četvrtoj, sa delimično suženom slobodom izražavanja.

U četvrtoj grupi su i Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Bugarska.

Kao potupno otvorene ocenjene su Australija, Austrija, Belgija, Kostarika, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Irska, Litvanija, Letonija, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Portugal, Švedska i Švajcarska.

Najlošije ocenjene su, između ostalih, Bahrein, Belorusija, Mjanmar, Kina, Kuba, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Rusija je svrstana u devetu grupu zemalja u kojima je sloboda izražavanja teško ograničena, Ukrajina u sednu sa delimično ograničenom slobodom izražavanja, a SAD i Velika Britanija su delimično otvorene zemlje svrstane u treću grupu.

Indeks cenzure je organizacija osnovana 1972. godine koja se zalaže za slobodu izražavanja u celom svetu i objavljuje radove cenzurisanih pisaca i umetnika. Ove godine je objavila prvi globalni indeks slobode izražavanja, Indeks Indeks.

Izvršna direktorka Indeksa cenzure Rut Anderson izjavila je da su ta organizacija i tim sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu razvili sistem rangiranja koji daje jedinstven uvid u to kakva je sloboda izražavanja u svakoj zemlji za koju su dostupni podaci.

„Na globalnom nivu, Indeks Indeks još jednom baca svetlo na zemlje kao što su Kina, Rusija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati sa značajnim uticajem na međunarodna tela i mehanizme, ali sa jedva ikakvom zaštitom slobode izražavanja u digitalnoj, akademskoj i medijskoj sferi“, rekla je Anderson.

Nik Vilijams iz te organizacije izjavio je da će Indeks slobode izražavanja u budućnosti ne samo mapirati pretnje po slobodu izražavanja nego i mesta gde je potrebno usmeriti napore kako bi se osiguralo da akademici, umetnici, pisci, novinari, aktivisti i civilno društvo „ne pate u tišini“.