Srbija napreduje u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja UN, izazovi su klima i životna sredina

Prvi put od kako su lideri 193 zemlje članice UN na istorijskom samitu 2015. godine usvojili Agendu 2030, izveštaj je pokazao globalno nazadovanje. Pokazalo se da pandemija kovid-19 nije izazvala samo globalnu zdravstvenu krizu, nego i krizu održivog razvoja.

Agenda 2030 sadrži 17 ciljeva održivog razvoja (COR) koji sežu od globalnog iskorenjivanja siromaštva i gladi, preko unapređenja zdravlja, obrazovanja i rodne ravnopravnosti, pa do dostupnosti obnovljivih energija, odgovorne potrošnje i klimatske akcije.

Po tim kriterijumima, u izveštaju su na vrhu tabele ponovo Nordijske zemlje. Na prvom mestu se našla Finska, a slede Švedska i Danska, preneo je portal Euraktiv Srbija.

Među prvih deset zemalja po ostvarivanju ciljeva dominiraju evropske zemlje i članice EU Nemačka, Belgija, Austrija, Norveška, Francuska, Slovenija i Estonija. Na začelju su Liberija, Somalija, Čad, Južni Sudan i Centralnoafrička Republika.

U izveštaju se navodi da je Finska uspela ili da je blizu dostizanja ciljeva u oblasti iskorenjivanja siromaštva i nejednakosti, u unapređenju javnog zdravlja, obrazovanja i pitanjima koja se odnose na energiju i vladavinu prava.

Ipak, i za tu zemlju najveći izazovi ostaju borba protiv klimatskih promena, potreba za održivijom potrošnjom i proizvodnjom i nestanak biodiverziteta.

Srbija se našla na 34. mestu, ali je ciljeve zacrtane za protekli period postigla samo u oblasti iskorenjivanja siromaštva i u obrazovanju.

Samo umeren napredak zabeležila je u realizaciji devet ciljeva, medu kojima su i iskorenjivanje gladi, zdravlje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija i dostojanstven rad i ekonomski rast.

Prema izveštaju, Srbija stagnira i još uvek se suočava sa ozbiljnim zazovima kada je reč o održivim gradovima i zajednicama, odnosno održivom, humanom i inkluzivnom upravljanju ljudskim naseljima, zatim u oblasti borbe protiv klimatskih promena i njihovih posledica, i u oblasti očuvanja i održive eksploatacije ekosistema i zaštite biodiverziteta.

Od zemalja regiona, uz Sloveniju koja je medu prvih deset, Hrvatska je na 14. mestu, Mađarska je na 25. mestu, Bugarska i BiH na 45. odnosno 47, Severna Makedonija na 55. mestu a Crna Gora je 85. medu 165 zemalja.

Globalno nazadovanje u ostvarivanju COR, može se prema oceni autora uzveštaja u najvećoj meri pripisati porastu stope siromaštva i nezaposlenosti, i ono je, kako se di, po svoj prilici i veće nego što prikazuje studija pošto nisu dostupni svi statistički podaci.

Naglašava se i da je postizanje COR globalna odgovornost i da nacionalne strategije moraju da izbegavaju negativan efekat, i takozvano ekonomsko „prelivanje“ na druge zemlje.

Izveštaj je pokazao da se upravo kod bogatih zemalja i članica OECd uočava tendencija da generiraju najveće takvo negativno „prelivanje“, i to kroz lance snabdevanja, eroziju poreske osnovice i preusmeravanje dobiti.

Šef grupe stručnjaka koji su sastavili izveštaj, ekonomista džefri Saks, upozorio je da je za ponovni napredak u ostvanju COR neophodno da zemlje u razvoju dobiju veći fiskalni manevarski prostor, što se može postići globalnom poreskom reformom i novcem koje bi dobile od multilateralnih razvojnih banaka.

Tako bi se, prema njegovim rečima, podstakao napredak u šest ključnih oblasti COR, a to su kvalitetno obrazovanje i zdravstvena zaštita za sve ljude, čista energija i industrija, održiva poljoprivreda i korišćenje zemlje, održiva urbana infrastruktura i univerzalni pristup digitalnim tehnologijama.

Uz napomenu da „globali izazovi i, uključujući i pandemije ali i promenu klime i krizu biodiverziteta, zahtevaju snažan multilateralni sistem“, u izveštaju se ocenjuje da medunarodna saradnja može da ubrza povoljan ishod sadašnje pandemije i oživi, inkluzivan i otporan oporavak, a da je „izvlačenje pouke iz pandemije ključno za jačanje sposobnosti medunarodne zajednice da se pripremi i odgovori na druge kritične rizike i da se od njih oporavi“.