Srbija nastavlja nelegalan tretman zatvorenika Gvantanama

Iako premijer u tehničkom mandatu kaže da je sve urađeno u skladu sa Ustavom i bilateralnim sporazumima, činjenica je da, preuzimanjem zatvorenika, Srbija nastavlja nelegalan tretman kojem su ti ljudi bili izloženi više od deceniju.

Prema rečima Bogoljuba Milosavljevića, profesora prava na Univerzitetu Union ceo postupak izručenja i budućeg tretmana zatvorenika iz Gvantanama je ustavno problematičan.

– Ti ljudi nisu osuđeni ni zbog jednog zločina, tako da bi eventualna odluka države da im ne dozvoli da napuste zemlju bila sporna sa stanovišta Ustava – navodi Milosavljević. On dodaje da bi tretman zatvorenika iz Gvantanama morao da bude definisan odlukom suda.

– Izručenje je očigledno rezultat političkih dogovora dok je pravo bilo u drugom planu. I pored toga, morala bi da postoji odgovarajuća sudska odluka kojom bi se utvrdio pravni status tih ljudi, pošto je on u ovom trenutku potpuno nejasan – kaže Milosavljević.

O pravnom aspektu ove priče govorio je i premijer u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić koji je juče izjavio da su dvojica pritvorenika iz Gvantanama primljena u Srbiju na osnovu bilateralne saradnje Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i Ustava Srbije, napominjući da ništa zabavnije nije pročitao od raznih zavera koje su novine prenosile o tom slučaju.

– Na osnovu kog sporazuma su nam ljudi u Libanu? Tamo smo poslali ljude sa oružjem pa to nikoga ne interesuje. Poslali smo ih na Kipar, u Centralnoafričku Republiku, Somaliju. Da smo deo sveta ili nismo? Hoćete li da budemo sami na pustom izolovanom ostrvu – upitao je Vučić.

On je nakon otvaranja fabrike u Aranđelovcu izjavio da će se Srbija ponašati odgovorno, sarađivati sa svima i uraditi ono što je najbolje za nju bez ikakvih posledica za svoje stanovništvo.

Podsetimo, još 2009. godine postojale su spekulacije da bi određen broj zatvorenika iz Gvantanama mogao da služi svoju kaznu u posebnom odeljenju Kazneno-popravnog zatvora Zabela u Požarevcu. Kako je Danas tada pisao, ideja za transfer zatvorenika potekla je od tadašnjeg državnog rukovodstva koji su na taj način želeli da poprave odnose sa Amerikom.

Kao potpuna nepoznanica ostaje budući pravni status zatvorenika iz Gvantanama. Oni nisu državljani Srbije, niti u njoj imaju prebivalište ili boravište. Takođe ne mogu ni da dobiju azil pošto Zakon o azilu to ne dozvoljava licima za koje postoje ozbiljne sumnje da su počinili određena krivična dela.

DSS: Deset pitanja za premijera

Demokratska stranka Srbije je u saopštenju postavila deset pitanja za premijera Vučića koja se tiču statusa zatvorenika iz Gvantanama: 1. Na osnovu kog zakona, odluke ili sporazuma je doneta odluka o prihvatanju zatvorenika? 2. Koja je državna institucija i kojim aktom donela tu odluku? 3. Kada i sa kojim ciljem je doneta ta odluka? 4. Koje državne institucije su bile uključene u donošenje i realizaciju ove odluke? 5. Da li su bezbednosne službe izvršile procenu rizika? 6. Da li je i ko je izvršio procenu ugroženosti građana Srbije od eventualnih osvetničkih akata terorističkih organizacija? 7. Kakav će biti status dvojice zatvorenika iz Gvantanama i koja će institucija biti zadužena za njihov boravak u Srbiji? 8. Šta podrazumeva program resocijalizacije i njihovog integrisanja u srpsko društvo? 9. Ko će snositi troškove programa integrisanja pripadnika terorističkih organizacija u srpsko društvo i koliko oni iznose? 10. Da li je vlast prihvatila u obavezu transfer i drugih zatvorenika Gvantanama?