Ukoliko Srbija ne ispuni obaveze prema Haškom tribunalu u narednih nekoliko meseci, nerealno je nadati se sticanju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, odnosno, ispunjenju proklamovanog cilja aktuelne Vlade Republike Srbije, uoči isteka četvorogodišnjeg mandata, početkom sledeće godine. Takođe, teško je zamislivo da status kandidata za članstvo u Uniji ne bude uslovljeno hapšenjem i isporučenjem Ratka Mladića, s obzirom na niz dokaza koji su u poslednjih nekoliko meseci izašli u javnost o tome kako je optuženi, za najteže zločine u modernoj istoriji Evrope, uživao zaštitu vlade Vojislava Koštunice i njegovih tajnih službi.
S obzirom na činjenicu da niko od njih još nije pozvan na odgovornost, uveravanja koja Srbija može da pruži u kontekstu tvrdnji da čini sve kako bi locirala i uhapsila Ratka Mladića izvesno ne mogu delovati nesumnjivo i zadovoljavajuće za specijalnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.
Nakon njegove prošlonedeljne posete, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević preneo je domaćoj javnosti da je Bramerc rekao da je saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu dobra. Vukčević je novinarima, nakon razgovora sa Bramercom, rekao da će haški tužilac ponovo doći u Srbiji, pre podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti UN u junu, i izrazio nadu da će saradnja Beograda sa Haškim tribunalom u tom izveštaju biti ocenjena kao dobra. Vukčević iznosi ovakve tvrdnje kao ishod susreta sa Bramercom, godinama unazad. I za vreme vlade Vojislava Koštunice, „zaštitnika“ Mladića. Zbog toga su one u statusu fraza, iza kojih, opravdano je sumnjati, stoji prikrivanje prave istine. On je čak odbacio Bramercove navode iz razgovara s evropskim poslanicima da je nedovoljan broj ljudi u Srbiji uključen u potragu za Mladićem i Hadžićem i dodao da je 10.000 ljudi faktički zaduženo za potragu za Ratkom Mladićem. „Svaki policajac na ulici, između ostalog, ima obavezu da kada primeti lice koje iole liči na bilo kojeg haškog optuženika, da to proveri, da legitimiše lice. Svakog momenta 10.000 ljudi u Srbiji traga za haškim optuženicima“, rekao je Vukčević.
„Tužilaštvo za ratne zločine jeste dobilo mandat da procesuira jatake, kao i generalnog inspektora službi, ali to sve navodi na zaključak da je u pitanju ispunjavanje forme a ne suštine“, ocenjuje za Plave strane Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Ona podseća na nedavno penzionisanje zamenika načelnika GS VS Mladena Ćirkovića, bez profesionalne odgovornosti, iako se on dovodi u vezu sa smrću vojnika u Leskovcu, što, kako tvrdi, ni on ni VS ni ministar odbrane Dragan Šutanovac, nikad nisu demantovali.
„Srpska vlada sada je očito slabija ako ne i u rasulu. Teško je u takvim okolnostima verovati da Srbija čini sve da locira i uhapsi begunce. Ako nije u stanju da pod kontrolu stavi javna preduzeća poput Kolubare, teško je verovati da je u stanju da stavi pod kontrolu vojsku i službe koje su, u najmanju ruku, institucije opstrukcije nalaženja ako ne i institucije skrivanja begunaca“, naglašava Milićeva.
Ona podseća da je Srbija dodatno devalvirala svoju reputaciju predlogom G17 plus da Zorana Stankovića, čoveka koji je rekao da ne bi prijavio Ratka Mladića, predloži za ministra.
„Poražavajuće je licemerje državnog vrha, koji posle Bramercove posete tvrdi da i dalje čini sve, a s druge strane mlako reaguje, i to tek posle nezadovoljstva EU ambasadora, na ovakav potez koalicionog partnera. Bode oči i odsustvo reakcije LDP na taj sramni predlog, ili ga ja nisam videla. Stanković je na mesto ministra odbrane došao neposredno posle ubistva vojnika u Topčideru. On je roditeljima umesto istraga, nudio izmirenje računa za struju“, naglašava Jelena Milić.
Ona tvrdi da ministar Šutanovac, kroz „skoro totalnu kontrolu medija koju DS sprovodi u Srbiji uspeva da u fokus sve više stavi profesionalizaciju vojske, koja zaista jeste neupitno velika stvar“.
„To je razlog zbog kojeg se i civilni sektor usteže da njega i to ministarstvo poveže sa problemima skrivanja jataka i odgovornosti za ubistva vojnika u Topčideru i Leskovcu. Šutanovcu i civilni sektor i reformska opozicija daju card blansh zbog navodne NATO retorike koja istinski nikad neće proći sa ovakvom politikom prema Kosovu, koji takođe kreira DS, a čiji je Šutanovac istaknuti funkcioner, što se izgleda zaboravlja. Postoji suviše tragova koji upućuju da su vojska i službe glavni žaštitnici begunaca i jataka. Diskvalifikacije CEAS koje kreira ministar Šutanovac u Skupštini Srbije, pre neki dan, ne vode rešenju ubistava vojnika. Podsećam, on nikad nije izneo nijednu korekciju onoga što dokazujemo, već je u nedostatku argumenata pribegao diskreditaciji organizacije civilnog društva u najboljem Miloševićevom maniru. Srbija ne kontroliše vojsku i službe, i o tome se mora govoriti da bi se to prevazišlo. Ovo je važno zato što nam Brisel poručuje da će prilikom utvrđivanja šta tačno znači puna saradnja sa Hagom, Bramerc uzimati u obzir upravljanje bezbednosnim strukturama, njihovu transparentnost i dostavljanje potrebne dokumentacije Hagu“, zaključuje Jelena Milić, direktorka CEAS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
