Srbija ne napreduje ka Evropskoj uniji

Na predstavljanju polugodišnjeg izveštaja „prEUgovor Alarm“ o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koja pripadaju klasteru 1 „Osnove“, urednica izveštaja Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) rekla je da je više problema obeležilo period od novembra 2021. do aprila 2022. koji izveštaj pokriva. Kako je rekla zbog nedostatka dijaloga došlo je do masovnih protesta, a zbog izostanka politike za suočavanje sa prošlošću desilo se da se brani mural ratnom zločincu. Ona je podsetila i na havariju u EPS-u do koje je došlo zbog prakse da se na rukovodeća mesta postavljaju lojalne a nestručne osobe.

Kao jedan od problema Pejić Nikić je istakla i da su tokom referendumske kampanje za izmene Ustava građanima slate poruke da su protiv evropskih integracija ukoliko ne podrže izmene i nedostatak političkog dijaloga, što smatra „ucenom“ građana.

– Ne vidimo, ako se pogleda opšta slika, da se nešto promenilo. Rezultati se ne vide još uvek… Jedina svetla tačka bila je otvaranje klastera 4, rekla je Pejić Nikić.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija osvrnuo se na izbore, istakavši da da je ovo bila najskuplja kampanja do sada (koštala je 15 miliona evra).

On je podsetio i da još uvek nema izveštaja o finansiranju izborne kampanje zato što još uvek nisu ni proglašeni konačni rezultati izbora.

– Čekaćemo još mesec, mesec i po dok ne budemo imali podatke o onome što stranke budu tvrdile da su njihovi izvori prihoda, rekao je Nenadić, dodajući i da su i tokom prošle izborne kampanje svi vidovi predstavljanja partija „pali u senku“ funkcionerske kampanje.

Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA rekla je u vezi sa poglavljem 24 i trgovinom ljudima da je slučaj vijetnamskih radnika u zrenjaninskoj fabrici guma Linglong izazvao „intenzivnu reakciju međunarodnih aktera“. Ona je ocenila da će pitanje položaja radnika biti izazov za Srbiju pred EU.

– Slučaj Linglong je prerastao u međunarodni događaj“, rekla je Krunić. U izveštaju se navodi da državni akteri „ili ćute ili se trude da minimizuju važnost izveštaja međunarodnih organizacija i tela“ o slučaju Longlong.

Gordana Grujičić, iz Grupe 484, objasnila je da je od početka godine kroz Srbiju prošlo više od 20.000 državljana Ukrajine, dok se njih oko 6.000 trenutno nalazi u našoj zemlji. Većina je smeštena na privatnim adresama – kod rođaka i prijatelja – dok je tek oko 60 osoba, uglavnom žena i dece, u kolektivnom centru u Vranju. Grujičić je kazala da većina ukrajinskih izbeglica samo prolazi kroz Srbiju na putu ka susednim zemljama, pre svega Crnoj Gori, u kojoj značajan broj ima nekretnine.

Kako je rekla, Srbija je po ugledu na EU države aktivirala mehanizam privremene zaštite, koji državljanima Ukrajine omogućava niz prava dok borave u našoj zemlji. Oni tako imaju pravo na boravak, pristup tržištu rada, kolektivni smeštaj, besplatnu pravnu pomoć, obrazovanje…

– Ovaj mehanizam prvi put se primenjuje i u EU i kod nas. I on je aktiviran u relativno kratkom roku – kazala je Grujičić, dodajući da je sadašnji način postupanja dosta drugačiji u odnosu na prethodnu izbegličku krizu iz 2015. godine.

Pored uočenih problema, u izveštaju „prEUgovor Alarm“ iznete su i preporuke za unapređenje stanja u sferama u kojima su problemi uočeni. Neke od preporuka su unapređenje pravnih okvira i praksi, povećanje transparentnosti i proaktivno objavljivanje informacija od strane javnih vlasti i povećanje kapaciteta i jačanje Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

„Samo se štiklira“

U izveštaju koalicije preEUgovor piše da način na koji se predstavljaju i sprovode aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24 potvrđuju „ranije stečen utisak da, umesto volje da ostvari suštinske reforme, Vlada Srbije zapravo samo štiklira stavke u procesu pristupanja EU“.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.