„Srbija nema kapacitete da odbrani ulazne granice od migranata“: Stručnjaci o Vulinovoj najavi pojačane kontrole prelaza

„Nikakav hot spot neće biti uspostavljen na teritoriji Republike Srbije, nikakvi novi prihvatni centri neće biti pravljeni na teritoriji Republike Srbije, nikakvo povećavanje kapaciteta za prijem migranata na teritoriji Srbije neće biti postavljen. Ovo je naš način da kontrolišemo ulaske u našoj zemlji i smanjimo broj ilegalnih ulazaka na prostor Republike Srbije, a ne da olakšamo kretanje migrantima ili da im omogućimo da duže borave na našoj teritoriji“, naglasio je Vulin.

Ono što ovoj najavi daje posebnu težinu je činjenica da je data nakon Vulinovog sastanka sa kolegama iz Mađarske i Austrije a na temu migrantske krize.

Ovakav pristup problemu, Radošu Đuroviću, direktoru Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila liči na prebacivanje nerešivog problema sa Mađarske na Srbiju.

– Problem hronične migracije koja nije stala od 2015. definitivno ne može da se reši na kratak rok, niti Srbija sama može da ga reši. Taj problem nisu mogle da reše ni mnogo ozbiljnije države poput Turske, ili Grčke i Bugarske koje su članice EU. Stvar otežava i geografski teren na jugu Srbije zbog čega su granice daleko poroznije od onih na severu, ističe Đurović.

Kako dodaje, situacija na terenu pokaže da migracije uvek nađu put.

– To se najbolje vidi na mađarsko-srpskoj granici gde je ravnica i gde je celom dužinom podignuta ograda. To ništa nije doprineo da se migracija zaustavi. Naprotiv, najveći broj ulazaka je u Mađarsku, ljudi preskaču ogradu ili kopaju ispod nje. I upravo je neuspeh te ograde razlog zbog kojih se sada insistira da teret upravljanja krizom preuzmemo mi. Time će Mađarska da se oslobodi tog problema, a mi ćemo da preuzmemo problem koji niti smo kreirali, niti možemo da ga rešimo. Međutim, jedini održivi rezultat toga je da će doći do dodatnog ugrožavanja prava i položaja ljudi, navodi Đurović.

Najava pojačavanja prisustva polilcije na granicama će, kako napominje, isključivo dovesti do pojačane aktivnosti krijumčara.

– Nehuman tretman prema ljudima i pušbekovi sa teritorije Mađarske direktno idu na ruku krijumčarima. Ljudi se prebijaju, tretiraju nehumano, onemogućava im se pravo da traže azil i onda je prirodno da hrle ka krijumčarima koji im omogućavaju da nastave put. Na problem ireguralne migracije ne može da se reaguje silom, sila nikada nije uspela da zaustavi migracije. Presudno je uređivanje sistema prihvata, a ne da pokušavamo da uradimo nešto što niko drugi u Evropi nije uspeo, tvrdi Đurović.

Prema rečima Gordana Paunovića, direktora organizacije Info park, paradoks najave pojačanja granica leži u tome da ni ministar Vulin ni drugi srpski zvaničnici ne bi reagovali na najveći broj migranata u tranzitu od 2016. godine da nisu dobili packe od evropskih partnera i EU.

– Ovako, migranti nesmetano prolaze kroz zemlju, uz pomoć kriminalnih grupa krijumčara i njihovih ništa manje kriminalnih pomagača u državnom aparatu uz čiju pomoć se ovaj masovni tranzit odvija. Da se ukor Evrope nije desio nastavio bi se proces koji je počeo nakon poslednjih izbora u Srbiji kada je smanjena policijska represija i sklanjanje migranata sa ulica gradova i iz pograničnih zona, kaže Paunović.

On naglašava da je trenutno na snazi svojevrsna igra mačke i miševa koja sem populističkog medijskog spektakla ne daje nikakve rezultate.

– Svima je jasno. Migranti se prevoze u prihvatne centre odakle beže dan dva kasnije i opet je sve po starom. Ako je to postao glavni način upravljanja migracijama u državi – a jeste – onda možemo slobodno da zaključimo da imamo problem koji sa ovakvim postupanjem države nerešiv. Jer – Srbija nema kapacitete da odbrani ulazne granice, nema dovoljno mesta u prihvatnim centrima da zbrine sve koji se trenutno nalaze ovde, a njih je danas vec blizu 12.000 niti ima magični trik da te ljude zadrži ovde da se ne otisnu na dalje putovanje ka Evropi, ističe Paunović.

Istinska promena, naglašava, moguća samo ako Srbija radikalno promeni svoju politiku koja ukratko glasi: „migranti nas ne zanimaju a ni njih ne zanima Srbija“.

– Srbija mora da otvori svoje resurse za ove ljude, da im ponudi obrazovanje, posao, socijalnu i zdravstvenu sigurnost. Da im za početak omogući pozitivnu azilnu proceduru koja bi znatno uvećala broj onih kojima će biti omogućeno da ovde dostojanstveno nastave svoj život. Kada promeni azilnu politiku od sadašnje restriktivne ka otvorenoj i inkluzivnoj, da onda odgovorno informiše ove ljude o tome šta im donosi azil ili zaštita ili barem radna dozvola, kaže Paunović.

Dokaz da je to moguće on vidi u činjenici da je danas u Srbiji prisutno više hiljada migranata iz ovih zemalja koji su uključeni u građevinske i druge radne procese.

– Država, međutim, izbegava da zauzme konstruktivnu poziciju jer je na talasu antimigrantskog populizma koji je i sama jačala od onog trenutka kada humani odnos prema izbeglicama više nije bio naplativ kao na početku 2015, u strahu od mogućih posledica, pre svega u javnoj sferi. Od zemlje tranzita do zemlje finalne destinacije – to je promena koju Srbija treba da omogući, iz mnogih razloga koji joj idu u prilog, zaključuje Paunović.