Srbija nije bila spremna, moglo je sve brže i bolje

Zvanično je to bilo 6. marta, mada je u jednom televizijskom gostovanju članica Kriznog štaba epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević kazala da je prvi slučaj registrovan pet dana ranije (1. marta). Kasnije je objasnila da je to bio lapsus. Od ove petodnevne razlike, još je indikativniji podatak do koga je došla grupa stručnjaka sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, otkrivši prisustvo korona virusa obdukcijom urađenom 5. februara 2020. godine, što je i publikovano.

– Izgleda da se Sars-Cov-2 širio brže i da je počeo da se širi mnogo ranije nego što se pretpostavljalo, kao i da je kovid 19 verovatno uzrok mnogih pneumonija nepoznatog uzroka u januaru i februaru, naveli su autori rada. Ipak, u široj javnosti ostaće zapamćeno da je 6. marta otkriven prvi slučaj infekcije novim virusom.

– Srbija je spremna, sve što struka nalaže mi ćemo uraditi, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar tog dana.

Nije bilo potrebno mnogo vremena pa da postane jasno da Srbija ni tada, a ni godinu dana kasnije nije spremna. U proleće 2020. nedostajalo je gotovo sve – testovi, oprema za lekare, zaštitna sredstava za građane, znanje o virusu. I kao što je nesumnjivo tačno da Srbija u svojoj nespremnosti nije bila usamljena podjednako je tačno da se izdvojila po neozbiljnosti. Jer dok se nekoliko nedelja ranije na konferenciji za medije u Srbiji raspredalo o najsmešnijem virusu, šopingu u Milanu, i čašici alkohola kao leku za virus, u Nemačkoj su još od januara postojali vodiči za testiranje i procenu rizika, a početkom marta stvorena je mogućnost za testiranje iz automobile.

Nemačka i Srbija danas imaju približno istu stopu testiranja, ali su se u Srbiji u testove, kojih je do sada urađeno preko tri miliona, ubrajali i serološki i antigenski pored PCR. Kako primeđuje epidemiolog Predrag Đurić procenat pozitivnih rezultata je četiri puta veći u Srbiji nego u Nemačkoj, što govori o tome da se ne testira dovljan broj građana. Tako ni godinu dana kasnije Srbija nije spremna da ispuni preporuku Svetske zdravstvene organizacije – Testirajte, testirajte…

I nisu testovi jedini pokazatelj sadašnje (ne)spremnosti – Srbija je među vodećim zemljama po broju vakcinisanih (vidi okvir), zaštitnih sredstava za građane ima dovoljno, napravljene su dve nove kovid bolnice, opreme za zdravstvene radnike postoji daleko više, ali nema dovoljno lekara koji bi tu opremu obukli (na hiljade ih je bilo zaraženo dok ih je preko sto preminulo), niti ima spremnosti vlasti i Kriznog štaba da preuzmu svoje breme odgovornosti.

Pa opet, kao i pre godinu dana, o nespremnosti se ne govori, ponovo je u prvom planu neodgovornost građana. I opet, kao pre godinu dana zvecka se potpunim zatvaranjem, vanrednim stanjem i policijskim časom. Proleća 2020. vanredno stanje uvedeno je kada broj zaraženih do tog trenutka nije prelazio 50. Starijima od 65 zabranjen je izlazak iz kuće, ubrzo je uveden i policijski čas koji je u jednom mahu trajao 84 sata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tih dana poručio je penzionerima da ne izlaze iz kuće jer „neće nam biti dovoljno kompletno novo groblje na Bežanijskoj kosi, Lešće, Novo groblje, ni Centralno groblje“.

– Sva groblja će biti mala da prime sve nas ako slušate tuđe predloge, rekao je predsednik Srbije. Par dana kasnije građanima je stigla SMS poruka: „Situacija je dramatična“. „Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molim vas da ostanete kod kuće.“ Potpis: Krizni štab.

Građani su poslušali. Pa ipak podaci koje je predstavio BIRN pokazali su da je najmanje 388 osoba više preminulo od kovida 19 u odnosu na zvanično saopštavane brojeve u periodu između 19. marta i 1. juna. Vlast je obećala da će biti urađena revizija smrtnih ishoda što se do danas nije desilo.

Vanredno stanje trajalo je 53 dana. Epidemiolog Predrag Kon u više navrata je govorio da će vreme pokazati da je vanredno stanje bila ispravna odluka kojom su spaseni mnogi životi. Ono što isto ostaje kao činjenica jeste da je tokom trajanja vanrednog stanja višak smrtnosti (veći broj preminulih u odnosu na prosek) bio znatno manji u Srbiji nego u nekim drugim evropskim državama. Ostaje međutim upitno da li su mere morale da budu toliko radikalne i da li bi se isti efekat postigao sa fleksibilnijim pristupom koji ne bi podrazumevao 84-časovno zaključavanje svih i dnevno zaključavanje najstarijih.

Ono što nije upitno jeste da je nekoliko nedelja nakon ukidanja vanrednog stanja zaboravljeno šta to behu protivepidemijske mere. Već je pomenuto da je na početku epidemije ministar zdravlja Zlatibor Lončar obećao – sve što struka nalaže mi ćemo uraditi. Da li namerno ili slučajno, struka je utihnula. Predrag Kon bio je na godišnjem odmoru, a oglasio se prvi put dan nakon izbora preko Fejsbuk profila upozorivši da je epidemiološka situacija preteća.

Onaj deo struke koji je govorio ostaće upamćen po izjavama kao što je da utakmice nisu mesto zaražavanja jer su se karte kupovale onlajn, što je rekla Darija Kisić Tepavčević.

Kada je situacija eskalirala, u novopazarskoj bolnici oboleli su ležali po hodnicima, a društvenim mrežama delile su se slike izlepljenih umrlica, predsednik Srbije najavio je ponovno uvođenje policijskog časa. Posle postizbornih terevenki i ustupaka navijačima da mogu da idu na utakmice, to je bila kap koja je prelila čašu pa su građani izašli na ulice, a zajedno sa njima i huligani, kordoni policije i suzavac, i korona je mogla da procveta.

Tada, sa preko 4.700 hospitalizovanih, mislilo se da ne može gore. Može – pokazale su jesen i zima. I od tada skoro da nema nijednog građanina koji nije poznavao nekoga ko je preminuo od korona virusa. I ne samo da je broj zaraženih i preminulih dostigao broj koji ni oni ozbiljniji nisu očekivali na početku marta, već je postalo jasno šta znači kada je sistem pukao ili je na ivici pucanja, kako su to govorili predstavnici Kriznog štaba.

„Pukao kao zvečka“ ili bio na ivici pucanja, manje je važno kada se zna da su u decembru porodice obolelih obilazile bolnice po Beogradu moleći Boga da imaju sreće da naiđu u pravom trenutku na onu u kojoj ima slobodnog mesta.

A šta je radio Krizni štab? Povremeno se sastajao samo da bi odlučio da će ponovo da se sastane kroz par dana, povremeno je i donosio odluke, ali ih nije saopštavao, a povremeno je, bar onaj medicinski deo, isticao da su strože mere predlagane na vreme, ali da nije bilo političke volje da se sprovedu. Moralo se razmišljati o novcu pa se nekako nametnuo izbor koju niko ne bi smeo postaviti – ekonomija ili zdravlje.

Dok se juče iščekivala nova odluka Kriznog štaba, taj izbor je i dalje lebdeo u vazduhu, u Srbiji je zvanično registrovano 474.807 zaraženih i 4.508 preminulih od kovida 19 u poslednjih godinu dana.

Vakcine mogu da izgube značaj

Srbija je u četvrtak bila druga u Evropi, a sedma u svetu po broju vakcinacija na milion stanovnika. Od decembra kada su u zemlju stigle prve doze Fajzer-Biontek vakcine, država je nabavila i Sinofarm, Sputnjik i Astrazeneka vakcinu. Premijerka Ana Brnabić rekla je da je Srbija sa 1.600.000 vakcinacija i preko milion vakcinisanih osoba, ispunila cilj došavši do 95 odsto vakcinisanih od ukupno prijavljenih iz prioritetnih kategorija. Stručnjaci ističu da je sa dovoljnim brojem vakcina na raspolaganju Srbija u retkoj poziciji da zaustavi ranije epidemiju. Ipak kako ističu vakcine gube vrednost u danima kada nastavlja da raste broj zaraženih.

Vreme totalnih tajni

Tokom prethodnih godinu dana podaci koji bi morali biti javni postali su državna tajna, a novinari poput Ane Lalić, koji su ukazivali na problem tokom pandemije kao što je manjak opreme, hapšeni su. Pored toga što se ne zna koliko su plaćeni respiratori i vakcine, nije moguće bilo dobiti ni informacije koje bi u normalnim okolnostima mogle biti date na uvid u par klikova. Tako je novinarka Danasa Zorica Miladinović tražila od JKP Gorica iz Niša podatke o broju sahrana po posebnoj proceduri koja važi za zarazne bolesti, kao i broj prodatih limenih sanduka za prvih pet meseci epidemije. Ti podaci nikada nisu dostavljeni, a odgovor je bio da ‘ne vode tu vrstu evidencije’. Nakon žalbe Povereniku, dobila je odgovor iz kancelarije da su i njega obavestili da ‘nemaju takvu evidenciju’, te se tu njegovo postupanje završilo, iako je potpuno jasno da te podatke moraju bar da notiraju negde.

DOGAĐAJI

6. marta – registrovan prvi slučaj

14. marta – zabranjen izlazak korisnicima domova za stare

15. mart – uvedeno vanredno stanje

17. mart – zabranjen izlazak starijima od 65

20. marta – prvi smrtni slučaj

17 – 21. aprila – 84-očasovni policijski čas

6. 5 – ukinuto vanredno stanje

10. 6 – derbi Zvezda – Partizan

21. 6 – održani izbori u Srbiji

7. 7 – Predsednik Vučić najavio policijski čas, građani izašli na ulice

1. 12 – najveći broj zaraženih u jednom danu 7.999

4. 12 – najveći broj preminulih u jednom danu – 69

24. 12 – date prve vakcine protiv korona virusa u Srbiji

4. 3. 2021 – vakcinisan milioniti građanin