Srbija nije bila spremna za pandemiju

Zemlje koje su bile spremnije za pandemiju imale su prostor da uvedu i blaže mere. Srbija nije bila spremna za pandemiju, čega je bila svesna i vlast, što je možda stvorilo i neku vrstu panike na početku. I verovatno je procenjeno da se jedino restriktivnim merama kakve su donete mogu izbeći najpogubnije posledice. Ono što mere koje se sprovode u Srbiji razlikuje od većine evropskih zemalja jeste to što su zabranjeni neki oblici rekreacije, kao što je šetnja, trčanje, voženje bicikla, dakle sve ono za šta se pretpostavlja da ne nosi značajan rizik od infekcije, a omogućava neki oblik normalnog života, kaže za Danas epidemiolog Predrag Đurić, koji trenutno rukovodi projektom pomoći Evropske unije u Ukrajini.

Sagovornik Danasa nespremnost Srbije za epidemiju vidi u manjku mogućnosti za testiranje na početku, nemanju adekvatnih uslova za karantin, ali i u lošoj komunikaciji između vlasti i građana, koju je obeležilo dosta dramatičnih poruka a malo pravih informacija.

– Godinama se promoviše negativan stil komunikacije u društvu. Teško je bilo to promeniti kada je pandemija nastupila. Ipak, treba reći da se tokom poslednje dve nedelje komunicira iskrenije i otvorenije, a mnogo manje dramatično i nezrelo, što je svakako dobro, ističe Đurić i dodaje da Srbija nije jedina koja je nespremno dočekala korona virus, podsećajući da su se i zemlje poput Velike Britanije našle pred velikim izazovom.

Doktor Đurić smatra da ako se pogleda broj umrlih od korona virusa u Srbiji, deluje da su donete mere dale rezultate u pogledu ukupnog broja umrlih, ali i da su bile manje uspešne da spreče širenje u zdravstvenim ustanovama i domovima za stare. Ipak, on ističe da se o merama koje su različite zemlje donosile ne može sada dati konačan sud jer se možda ispostavi da su u nekim slučajevima same mere bile pogubnije od korone.

– Još je rano davati konačne ocene jer je period kratak da bi se uočile sve posledice određenih mera. Pažnja je bila fokusirana na ljude koji umiru od korona virusa ali mi još ne možemo da procenimo koliko su se sve ove mere odrazile na druge aspekte života i zdravlja. I tek ćemo videti koliko će to što su neki hronični bolesnici uskraćeni za terapiju ostaviti posledice. Možda ćemo za nekoliko meseci saznati da su ove mere same po sebi odnele više života nego što je sam virus odneo – kaže doktor Đurić.

Na pitanje da li je sada pravi trenutak za ublažavanje restriktivnih mera, što je vlast najavila, sagovornik Danasa odgovara da je teško davati takve procene.

– To nije isključivo stručno već i socijalno i psihološko pitanje. Što duže traju rigorozne mere, to se njihova delotvornost više dovodi u pitanje. Jer niko nema pravo da ljudima na duže staze ograničava kretanje. Svim zemljama potrebna je optimalizacija mera u skladu sa trenutnom situacijom, što znači da nivo mera treba da bude fleksibilan, odnosno da se popušta ili zaoštrava u skladu sa situacijom. Alternativa tome je pronaći nivo mera koji bi omogućile normalan svakodnevni život a sprečile najdrastičniji scenario što podrazumeva veliki broj obolelih u istom trenutku, kaže doktor Đurić, po čijem mišljenju Nemačka, Austrija ili Slovačka su primeri zemalja koje su našle srednji put.

Sagovornik Danasa ne želi da daje prognoze kako će se pandemija dalje razvijati, ali smatra da je izvesno da ćemo morati da naučimo da živimo sa korona virusom.

– Nemoguće je davati bilo kakve prognoze. Sve je manje dokaza da lepše vreme može da obuzda virus. Tako da je najrealniji scenario da ćemo morati da naučimo da živimo sa virusom i sa pandemijom. A to je trebalo da naučimo još 2003, kada se pojavio SARS. Nažalost, propustili smo priliku da formiramo društvo koje može da odgovori na ovako ozbiljnu opasnost. Mi sada za nekoliko nedelja kao društvo moramo da postignemo sve ono što smo propustili prethodnih petnaest godina, zaključuje Đurić.

Nezahvalna poređenja

Na pitanje Danasa da li se Srbija može porediti sa zemljama u regionu, koje imaju manji broj umrlih i obolelih na milion stanovnika epidemiolog Predrag Đurić odgovara da – različite zemlje na različit način iskazuju podatke. „Neke zemlje prikazuju samo ljude koji su umrli u bolnici sa dijagnozom korona virusa. Neke prikazuju i sve koji su sa ovom dijagnozom umrli u ustanovama socijalne zaštite, neke zemlje ne prikazuju one koji su umrli kod kuće. S te strane poređenje nije zahvalno. Ipak, ne verujem da postoje drastične razlike među zemljama regiona jer se sve zemlje oslanjaju na sličan sistem zdravstvene zaštite i epidemiološkog nadzora. Ono što je izvesno jeste da Srbija u poređenju sa Slovenijom, Hrvatskom i ostalim zemljama regiona ima manju stopu testiranja.