U Zrenjaninu je, na skupu u organizaciji lista Danas i Kluba Zeleno zvono, zapravo samo nastavljen razgovor o knjizi Latinke Perović, koji je u našoj javnosti započeo pre šest meseci kada je knjiga objavljena. Priča o srpskim liberalima i danas intrigira javnost, o tome svedoči odjek koji ova tema izaziva, rasprodat prvi tiraž knjige i interesovanje za susret sa autorkom.
– Svesna sam odjeka koji je knjiga izazvala, ali još uvek nisam u stanju da ga objasnim. Različiti ljudi koji knjigu čitaju ocenjuju i daju različita tumačenja. Ako smem da budem otvorena mislim da je to možda najviše taj ton dela, što mene ličnosti o kojima pišem interesuju u istorijskom kontekstu, ako ljudi i stvaraoci. Ja sledim jedno shvatanje istorije kao nauke, čija je suština da razume, da uključi što više dimenzija koje utiču na ljude i da ostavim čitaocu da tako složene likove sami protumače. Treba čitaoci da vide da Srbija nije imala samo jednu mogućnost, da nikad ne postoji samo jedna mogućnost, i da čitalac razmisli zašto se zemlja našla tu gde jeste i kakve su mogućnosti da se iz katastrofe izađe – rekla je Latinka Perović za Danas pred početak razgovora.
Prema rečima sociologa Nebojše Popova, u slučaju Srbije iz kasnih šezdesetih reč je o sistemu koji nije imao slobodne izbore, koji je imao nerazvijenu pluralističku tradiciju, nerazvijenu kulturu i koji je imao jake dimenzije lične vlasti pa su oni koji su imali veliku vlast, skoro neograničenu, postavljali ljude koje su smatrali najboljim, elitnim i istovremeno udaljavali one koje su smatrali nepoželjnim.
– Upravo sudbina onoga što se zove liberalima u Srbiji to pokazuje. Reč je naime o jednoj grupi intelektualaca, političara, i po mom sudu mahom izuzetno solidnih, a neki od njih i sa izuzetnim državničkim kvalitetom, proglašeni su liberalima po tom starom, boljševičko-staljinističkom običaju, kao jedna vrsta stava koji potcenjuje opasnost od neprijatelja, koji se nedovoljno energično bori protiv njega. To se smatra liberalom, ko je popustljiv, mlak. Jedan broj takvih ljudi, u koje spada Marko Nikezić, Koča Popović, Tepavac i drugi, našli su se u jednom rukovodstvu u jesen 1968. godine smatrajući, to je valjda smatrao onaj koji ga je sastavio a to nije mogao biti niko drugi do gospodar situacije Tito, koji je očekivao da će oni da ostvare zadatak koji im je postavljen, a on je bio jednostavan i jasan tada. Zadatak je bio kazniti one u zemlji koji su zloupotrebili studentske demonstracije i studentski protest da nametnu neke svoje interese, ideje i ideologije, i počisti ih iz javnog života. Od 1968. godine nadalje on je to često ponavljao, i na tome insistirao – naveo je Popov.
Istoričar Milivoj Bešlin ocenio je da su u društvu u Srbiji ugroženi temelji kritičke istoriografije i dodao da istoričari „tako rado sebe stavljaju u pozicije državnih servisera i ideoloških tribuna“.
Popov: Legitimnost poretka
– Taj sukob oko legitimnosti tog poretka, da li je to pluralizam, socijalizam ili nije, taj sukob oko karaktera tog poretka u knjizi nije dovoljno jasno izražen tako da mi ne možemo pouzdano znati koliko je traga od Titovog kulta ličnosti, koliko traga od njegove ideologije, od platforme na kojoj se nalazio, ostalo u godinama koje su usledile. Ubrzo kad oni odu, ovi koje su nazvali liberalima, naći će se oni koji će da ostvare zadatak koji je Tito očekivao da će liberali ostvariti, a to je počistiti sve koje su mogli da se počiste. Počistili su sve po novinama, časopisima, pozorištima, filmskim udruženjima, krenuli u žestoku kampanju protiv „Crnog talasa“, obnovili ideologiju koja je bila neprikosnovena do 1948. godine. Obnovljena je ta ideologija i na njoj su nastale nove takozvane elite, i došlo je do afirmacije ne revolucije kao poretka slobode, već revolucije kao poretka jedne partije i njenog vođe – rekao je Nebojša Popov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
