Srbija plaća cenu Vučićevog prepucavanja sa Briselom

Povod za nove kritike, ovoga puta na račun evroparlamentaraca, predsednik je našao u amandmanu na izveštaj Evropskog parlamenta u kojem se Srbija poziva da postigne uverljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poseban akcenat u ovom amandmanu, o čijem usvajanju treba da se glasa sutra, stavljen je na slučajeve u kojima postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija.

Upitan za komentar ovog amandmana, Vučić je istakao da afera nema i da ne može da se aferom smatra priča koju „dvojica izmišljaju, a onda izgube na sudu“.

– Šta je afera u Jovanjici? Vi mislite da lažima možete da ostvarujete politički profit, pa makar bio iz Evropske komisije, rekao je Vučić. Govoreći o Telekomu on je dodao da je prestalo uništavanje te kompanije zarad interesa vlasnika televizije N1 i, kako je rekao, drugih tajkuna.

Jovanjica je, podsetimo, poljoprivredno dobro na kojem je krajem 2019. godine, prema tvrdnjama Tužilaštva za organizovani kriminal, pronađeno oko 1,6 tona marihuane. Sudski postupak zbog proizvodnje opojne droge trenutno je u toku, dok se čeka pravosnažno usvajanje druge optužnice koja tereti pojedince iz bezbednosnih struktura da su obezbeđivali operaciju proizvodnje indijske konoplje. Nijedna od ovih optužnica se, međutim, ne bavi brojnim indicijama da je vlasnik Jovanjice imao podršku ljudi iz vlasti.

O ovim vezama prvi je javno govorio potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić. Komentarišući Vučićevu tvrdnju da tu nema afere, on navodi da bi predsednik jako želeo da je to slučaj.

– Njegov problem je što razrešenje ove afere vodi pravo u vrh vlasti. Odgovor na Jovanjicu, ali i za Savamalu, Krušik ili klan Veljka Belivuka nalazi se na Andrićevom vencu, kaže Aleksić, napominjući da će ove afere jednog dana sasvim sigurno dobiti svoj epilog.

Aleksić naglašava da je ohrabrujuća činjenica da su evroparlamentarci naglasili ove slučajeve u predlogu amandmana, pokazujući da Evropa više neće da ćuti.

– Brisel je devet godina gledao šta se događa u Srbiji i nije upućivao ikakve kritike. Međutim, sada kritike kreću da sustižu jedna drugu, a posebno je značajna ova poslednja, jer je režim u Srbiji ogrezao u korupciju i kriminal. Ovakav pritisak od strane Evropske unije posebno dobija na težini kada se uzme u obzir da u Srbiji ne postoje dovoljno nezavisne institucije koje bi samostalno mogle da reše ove afere, navodi Aleksić.

Vučićeva opaska poslanicima Evropskog parlamenta još jedan je pokazatelj da je Beograd zaoštrio ton u razgovorima sa zvaničnicima EU. Predsednik je prošle godine, po izbijanju globalne pandemije oštro kritikovao Brislel zbog manjka pomoći, istakavši da je evropska solidarnost „bajka na papiru“. Nakon toga, predsednik Srbije, ali i drugi zvaničnici javno su kritikovali poslanicu EP Tanju Fajon zbog iznetih stavova o stanju demokratije u Srbiji.

Ovakve poruke, ističe Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, ne prolaze nezapaženo u Briselu.

– Predsednikova primedba o manjku solidarnosti, iako osnovana, mnoge u EU je pogodila. Mi već plaćamo veliku cenu takvnog načina komunikacije, imajući u vidu da u prošloj godini sa Srbijom nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje. Sigurna sam da će i ove najnovije izjave imati svoju cenu, navodi Minić.

Manjak diplomatske forme u ophođenju prema zvaničnicima EU podudara se sa sve konkretnijim zamerkama koje Brisel iznosi na račun stanja demokratije u Srbiji. Pored činjenice da 2020. godine Srbije nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, ova promena klime mogla je da se vidi i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji.

Jelica Minić navodi da se čitanjem tih dokumenata dolazi do poražavajućeg zaključka.

– Sumarni deo izveštaja Evropske komisije o političkim kriterijumima u regionu za 2019. godinu ne pravi bitnu razliku između Srbije, Crne Gore i Albanije. Međutim, u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije teško je pronaći bitne razlike između Srbije i Turske kada je stanje demokratije u pitanju. A ako nas već tako percipiraju u Evropskoj uniji, onda nas možda i čeka turski model pristupnih pregovora, koji se svodi na jednu beskrajnu priču, zaključuje Minić.

 

Afere Krušik i Telekom

Pored Jovanjice, predlog amandmana insistira i na rešavanu afera Krušik i Telekom. Afera Krušik, podsetimo, otvorena je nedugo nakon hapšenja uzbunjivača iz ove kompanije Aleksandra Obradovića. Zahvaljujući njemu, do javnosti su došle informacije koje sugerišu da je ova državna kompanija za proizvodnju naoružanja svesno urušavana kako bi privatne firme za promet oružja ostvarile profit. Afera Telekom otkrivena je sasvim nedavno, kada je televizija N1 došla u posed dokumenata koju otkrivaju nameru Telekoma da partnerstvom sa kompanijom Telenor, stavi tačku na poslovanje SBB-a u Srbiji.