Srbija ponovo prva po artiljeriji u bivšoj Jugoslaviji

Polovinom aprila je uspešno završeno ispitivanje modernizovane rakete za samohodni višecevni lanser raketa (SVLR) „Oganj“, kalibra 128 milimetara i uvećanog dometa od 40 kilometara, posle čega je ona uvedena u naoružanje.

Time je, osim brojčane stekla i kvalitativnu prednost u odnosu na Hrvatsku, koja se po kapacitetima u artiljeriji jedina izdvaja od bivših jugoslovenskih republika. Osim regionalnog prestiža u pitanju je važno povećanje kapaciteta raketne komponente artiljerije VS, što je veoma značajno u savremenom ratovanju.

Na stranu fraziranje o artiljeriji kao „kraljici ratovanja“, ali to se ovih dana pred očima svetske javnosti, neprestano i iznova dokazuje u ratu u Ukrajini gde obe strane svojim delovanjem u odbrani i napadu reafirmišu i dokazuju prvorazrednu ulogu artiljerije.

Reč je o raketi M-19 valjevske vojne fabrike Krušik koja u naoružanju treba da zameni dosadašnju raketu dometa 22 kilometra. Time se definitivno rešava problem sa raketama kalibra 128 milimetara, čiji je nedostatak bio primetan u raznim fazama ekploatacije „Ognja“.

Naime, nakon raspada SFRJ u prvi plan je izbio problem sa obnovom proizvodnje rakete tog kalibra, inicijalno proizvođenim u fabrici Unis-Pretis iz Vogošće, tim pre što su zalihe vrlo brzo potrošene u građanskom ratu koji je usledio.

Hrvatska je taj problem pokušala da reši nabavkom određenog broja sovjetskih oruđa Grad i prelaskom na kalibar 122 milimetara, dok je Srbija to rešavala umetanjem kalupa koji su omogućavali da se rakete kalibra 122 milimetra ispaljuju iz cevi promera 128 milimetara.

Obnovom proizvodnje modernizovane rakete M-19, kalibra 128 milimetara, taj problem je rešen ali je VS stekla novi kvalitet, što nije nebitno imajući u vidu broj lansera u upotrebi.

Uvođenje u naoružanje M-19 osetiće se u praktično svim sastavima Kopnene vojske jer je „Oganj“ koristi u samohodnim raketnim divizionima Prve, Druge i Četvrte brigade kao i u jednom artiljerijsko-raketnom divizionu Mešovite artiljerijske brigade u Nišu.

To znači da se u VS aktivno koristi nešto više od 60 sistema „Oganj“. U isto vreme, Hrvatska ima ukupno 27 samohodnih višecevnih raketnih lansera kalibra 122 milimetra, od čega se jedna baterija od šest oruđa pod nazivom „Vulkan“ nalazi u Poljskoj, u okviru međunarodne borbene grupe isturene prema Rusiji.

Broj „Ognjeva“ u VS i uvođenje nove rakete taj sistem čini dovoljno perspektivnim da se ulaže u njegovu modernizaciju. U domaćim naučnim ustanovama, sa vojnim pokroviteljstvom ili bez njega, uporedo se radi na razvoju modernizovanog „Ognja“ pod nazivima M-17, Tamnava, M-18 i tako dalje.

Za prijem do sada modernizovanih orudja M-17 odredjen je 13. divizion SVLR Prve brigade KoV a do sada je u kasarnu „Boško Palkovljević Pinki“ u Sremskoj Mitrovici isporučeno najmanje devet vozila.

Svi sistemi su modularnog koncepta koji podrazumeva opciju ispaljivanja različitih kalibara iz unapred napunjenih kontejnera, što pruža više mogućnosti u taktičkoj upotrebi, premda u izvesnoj meri otežava logistički deo posla.

S druge strane, taj princip omogućava da se u perspektivi osim raketa kalibra 122 i 128 milimetara sa tih oruđa ispaljuju i rakete Alas i Košava 1 i 2.

Kompletiran prvi divizion NORA B52

Dve nedelje nakon promocije nove rakete za SVLR, na aerodromu Batajnica je poslednjeg dana aprila prikazana nova partija samohodnih haubica NORA B-52, kalibra 155 milimetara.

Time je kompletiran prvi divizion od 18 oruđa tog tipa. Iako je tih šest oruđa i dalje imalo probne tablice, definitivno je registrovano prisustvo dovoljnog broja oruđa za popuna tri baterije.

Hrvatska na tom planu ima najsnažniji adut u vidu samohodne Pancerhaubice 2000, istog kalibra kao NORA B52. U pitanju je vrlo moderno nemačko oruđe uporedivog dometa ali veće oklopne zaštite i brzine paljbe od srpske haubice.

S druge strane, Hrvatska ima za trećinu manje tih oruđa od Srbije, uz perspektivu da taj odnos postane još nepovoljniji kako Srbija bude primala nove količine.

Slična situacija je i sa drugom samohodnom artiljerijom.

Obe strane, naime, poseduju sovjetske haubice 2S1 Gvozdika, kalibra 122 milimetra. Prema javno dostupnim podacima, Hrvatska ima osam Gvozdika dok Srbija aktivno koristi 72 oruđa u četiri diviziona Kopnene vojske.

Srbija je svoje Gvozdike modernizovala tako da imaju za oko trećinu veći domet od izvorne verzije, novi sistem za upravljanje vatrom i četiri puta veću brzinu gađanja, uz mogućnost takozvanog jednovremenog dejstva po cilju sa više granata. Hrvatske Gvozdike su u izvornom obliku.

Po pitanju vučne artiljerije u istom kalibru, Hrvatska ima 23 haubice D30, dok Srbija tim oruđem raspolaže u rezervnim, teritorijalnim brigadama u količini od četiri diviziona (72 oruđa).

U jednom momentu, pre oko dve godine, izgledalo je da će Hrvatska nabavkom Pancerhaubica 2000 i nikada realizovanom kupovinom MLRS 270, dometa oko 300 kilometra, ostvariti gotovo nedostižnu prednost u odnosu na VS. Najnoviji razvoj događaja ukazuje da se klatno pomerilo na srpsku stranu.