Srbija postaje deo prvog rezervata biosfere u svetu koji se prostire kroz pet država

Kada se proglasi službeno rezervat biosfere, UNESCO će 2031. godine sagledati upravljanje rezervatom, zbog čega su nadolazeće godine ključne za njegov dugoročni uspeh.

Tu se postavlja pitanje da li rezervat biosfere može da postane međunarodni model saradnje i sinergije zaštite prirode i održivog razvoja, koji nadilazi političke, administrativne i sektorske interese, što je ili će sa druge strane ostati samo park na papiru u kom se i dalje odvija nekontrolisano uništavanje prirode pod izgovorom razvoja.

Države koje obuhvata ovaj rezervat su Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija.

Ove zemlje su predale nominaciju UNESCO-u u aprilu 2020. godine s ciljem uspostavljanja prvog na svetu Petodržavnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“.

Kako se na portalu Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF Adria navodi, reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, te će proglašenjem postati najveće zaštićeno rečno područje u Evropi.

Ističe se da će na odabranim lokacijama biti direktan i vidljiv pozitivan učinak na povezanost i dinamiku reka, kao i na stanje različitih tipova staništa.

Ovaj projekat takođe služi i za međusektorsku razmenu znanja između sektora zaštite prirode i sektora upravljanja vodama, ali i drugih donosioca odluka poput lokalnih organizacija.

“Time se jača njihova povezanost, dok se tokom projekta, kroz učestvovanje u različitim aktivnostima, jača buduća saradnja svih aktera koji će učestvovati u upravljanju budućim rezervatom biosfere”, navodi se na portalu WWF Adria.

Ivana Grubišić iz WWF Adria-Srbija ističe da javnim dobrom uvek mora da se upravlja u skladu sa javnim interesom, a on je u ovom slučaju zdrava i očuvana životna sredina.

Nakon proglašenja rezervata biosfere, oformiće se upravljačko telo, a vodiće ga zajednički pet država tako da upravljanje ostaje u javnoj sferi. Osim država, tačnije resornih ministarstava tu su, takođe, uključene i javne ustanove za upravljanje zaštićenim područjima.

Biće primenjen princip rotacije tako da će države naizmenično predsedavati.

“Ono za šta se mi zalažemo jeste uključivanje svih donosioca odluka sa kojima se do sada i sarađivalo na pripremi nominacije, na projektima i slično, a važnu ulogu, takođe, moraju da imaju i lokalne zajednice koje bi trebalo da budu pokretač rezervata”, istakla je Grubišić za Danas.rs.

Velika je razlika u razvijenosti pojedinih područja unutar ovog budućeg rezervata biosfere i cilj je da se ujednači razvoj i omogući ljudima da ostanu u svom rodnom kraju.

“Neki od primera su održivi turizam poput cikloturizma, ali krajnji cilj je da sav razvoj bude u skladu sa prirodom. UNESCO je jedan dodatni brend koji može da pomogne privrednicima u regionu na plasiranju njihovih proizvoda, a rezervat biosfere može da ujedini poljoprivrednike svih pet zemalja u razmeni znanja, ideja, proizvoda…”, objasnila je ona.

Grubišić je dodala i da je Evropska unija (EU) usvojila Strategiju za zaštitu biodiverziteta do 2030., kojom se predviđa obnova 25.000 kilometare reka i zaštita 30 odsto kopna EU.

“Ono šta mi pokušavamo na nivou Dunavskog sliva je da osvestimo važnost zajedničkog upravljanja, obnove reke i njenih staništa i da se one posmatraju kao resurs koji će nam pomoći oko omogućavanja pitke vode, hrane, a ne npr. transporta, ili nekih drugih bezumnih načina eksploatacije resursa”, istakla je ona.

Naučna istraživanja su osnova rezervata biosfere. Veliki deo rezervata je zaštićen sa posebnim kategorijama poput parka prirode, regionalnog parka ili nacionalnog parka. Unutar samog rezervata je čak 13 zaštićenih područja.

“Niz godina se sprovode projekti revitalizacije vlažnih staništa, poput bara, delova reka, a čiji su preduslov istraživanja. Ona nam ukazuju na stanje u prirodi i pružaju smernice kako dalje da delujemo. Velik problem predstavlja nedostatak podataka o stanju staništa i vrstama, što pokazuju i poslednji izveštaji Evropske komisije o stanju Natura 2000 područja. Već sada se radi na tome da se pojedine metodologije ujednače kako bismo imali bolje i preciznije rezultate istraživanja i kako bi zaista delovali ujedinjeno”, ukazala je Grubišić.

U ovom slučaju, pet zemalja se ujedinilo oko zajedničkog cilja – zaštite prirode, što u praksi nije čest primer.

“Želimo da ovaj rezervat zaživi u potpunosti i da ne ostane samo jedan „park na papiru“ u kojem se i dalje dopušta devastacija prirode, već da se priroda obnavlja, da se uči u njoj i o njoj i da je zaista vratimo u središte života ljudi”, poručila je ona.

Grubišić je istakla da je cilj WWF-a očuvanje ovog područja i da je to zajednička odgovornost svih, bez obzira na administrativne granice jer ih priroda ne poznaje.

“Očekujemo od svih uključenih strana da će nakon proglašenja od strane UNESCO-a aktivno raditi na tome da rezervat biosfere zaista zaživi u svim svojim segmentima, da se rezervatom upravlja na održiv način koji stvara nove prilike, kako za prirodu, tako i za ljude koji na ovom području žive”, navela je Grubišić.

O projektu “Mura-Drava-Dunav” (MDD)

Naredne dve i po godine, na ovom projektu će raditi 12 projektnih i 17 pridruženih partnera iz različitih sektora.

Rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično je počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere.

Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019).

Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja.

Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo.

“Evropski Amazon” je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica, podaci su WWF Adria-Srbija iz 2019. godine.

Pored toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava.

Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.

Šta je rezervat biosfere?

Rezervati biosfere su područja izuzetnih prirodnih i kulturnih vrednosti, značajna za ostvarivanje održive ravnoteže između očuvanja biološke raznovrsnosti i kulturnog nasleđa sa jedne strane i ekonomskog razvoja sa druge.

Oni imaju mnogobrojne funkcije poput očuvanja ekosistema, oni podstiču socio-ekonomski razvoj na održive načine, ali i podstiču različita naučna istraživanja koja se bave zaštitom prirode.

U okviru Rezervata biosfere definisane su tri međusobno povezane zone od kojih svaka ima ulogu da ispuni određeni cilj, sa definisanim dozvoljenim aktivnostima:

– Centralne zone zaštite imaju za cilj dugoročno očuvanje najvrednijih područja rezervata i u ovim zonama se sprovodi režim stroge zaštite, čime se znatno ograničavaju ljudske aktivnosti.

– Zaštitne zone okružuju ili se naslanjaju na centralne zone zaštite i imaju za cilj da dodatno doprinesu njihovom očuvanju, uz primenu aktivnih mera zaštite koje su podržane sprovođenjem naučnih istraživanja, različitih vidova monitoringa, edukativnih radionica i slično.

– Prelazna područja su delovi Rezervata biosfere u kojima se može obavljati najširi spektar ljudskih aktivnosti, i to u granicama ekološki održivog razvoja ljudskih zajednica.

Koliko takvih rezervata postoji

Prema podacim UNESCO, svetska mreža Rezervata biosfere broji 714 rezervata lociranih na teritoriji 129 država.

Prekogranični rezervati biosfere čine poseban vid rezervata, a u celom svetu ima ih svega 21.

U Srbiji su do sada proglašena dva rezervata biosfere, i to „Golija – Studenica“, koji je proglašen 2001. godine i „Bačko Podunavlje“, koji je proglašen 2017. godine.

U planu je i uspostavljanje prekograničnog Rezervata biosfere u našoj zemlji, koji bi obuhvatao Nacionalni park „Tara“ i Park prirode „Šargan – Mokra Gora“ u Srbiji i Nacionalni park „Drina“, koji je nedavno proglašen u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina).