Srbija prerađuje tek 16 odsto otpadnih voda

U narednim godinama biće potrebno izdvojiti i do pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta, kako bi se ne samo zaštitila životna sredina već i obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom.

To je istaknuto na međunarodnom stručnom forumu „Tretman otpadnih voda i vode za piće“ koji su u Novom Sadu organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i NALED. Vojvođanskim opštinama predstavilo se sedam izraelskih kompanija (Aqwise, Danbar, Avital, DHV MED i dr.) sa najnovijim tehnologijama u oblasti prečišćavanja voda, u kojoj je Izrael globalni lider.

– Pokrajinska vlada je u prethodne tri godine uložila 1,1 milijardi dinara kroz 123 projekata u 39 vojvođanskih opština u oblasti prečišćavanja voda. Realnost je takva da se u Vojvodini preradi tek 10 odsto otpadnih voda, a da više od 65 odsto industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode. To je posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja i biće potrebno puno vremena da se situacija promeni. U ovoj godini pripremili smo projekte za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti 10 miliona evra – izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja investirala velika sredstva u infrastrukturu i danas prečišćava gotovo 90 odsto otpadnih voda što je svetski rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.

– U Izraelu radi više od 150 pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva. Gubitke vodovodne mreže smanjili smo na samo 7-8 odsto što je najniži nivo gubitaka u svetu. Danas Izrael vodom može da snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spremni smo da podelimo i pomognemo zemljama kao što je Srbija – rekla je Kam.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da je tretman otpadnih voda i vode za piće ključno životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje. Postojanje pogona za prečišćavanje u gradu ili opštini investitorima štedi milionske iznose na razvoju sopstvenih postrojenja i time lokalnim samoupravama daje veliku prednost u procesu privlačenja ulaganja.

– Za kvalitetno dopremanje pitke vode do domaćinstava i usmeravanje otpadnih voda u pogone za prečišćavanje biće potrebna značajna ulaganja jer svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju. U poslednjih pet godina dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5 odsto godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 odsto godišnje. Oko 80 projekata realizovanih u okolnim zemljama po pravilu su finansirani kroz pozajmice ili grantove Svetske banke, KfW, Evropske investicione banke, IPA fonda i drugih finansijskih instrumenata i trebalo bi da sagledamo najbolje modele kako da i mi realizujemo ove vredne investicije – rekla je Jovanović.