Srbija prestaje da bude samo tranzitna destinacija

Vreme kada smo sa naše obale Dunava samo posmatrali bele lađe kojim su turisti putovali u neka druga turistička odredišta, pokazale su to prethodne dve sezone, definitivno iza nas.To potvrđuje pored ostalog i podatak da je ove godine kroz sektor Dunava kroz Srbiju prošlo oko 700 brodova, a više od polovine njih, oko 400, pristalo je u Beogradu. Od ovih 700 krstarenja oko 250 bilo je u Novom Sadu, a oko stotinak na ostalim mestima u kojima pristaju brodovi u Srbiji.
– Posle pauze koja je trajala do 2000. godine Srbija, odnosno celokupan sektor Dunava od 588 kilometara, zauzeo je svoje mesto na nautičkoj karti Evrope – kaže za Danas generalni menadžer Prvog parobrodskog društva iz Beograda Milan Stevanović, koji je i generalni agent za pristajanja turističkih brodova u Srbiji. – Osim Beograda i Novog Sada koji će uvek biti izuzetno interesantni stranim turistima jer su veliki gradovi koji nude približno iste sadržaje kao drugi veliki gradovi na Dunavu, jako je zanimljiv razvoj dodatnih mesta za pristajanje u kojima se brodovi zadržavaju od jednog do tri sata. Sve to skupa doprinosi da Srbija po svojoj poziciji ne bude samo tranzitna destinacija ka Crnom moru, već postajemo odredišna destinacija koja više ne zavisi od ponude svojih suseda Rumunije i Bugarske – kaže on.
Do polovine novembra kada se ovogodišnja sezona završava ostalo je nekoliko dana, ali je već sada u beogradskom Prvom parobrodskom društvu ocenjuju kao uspešnu. Ostvareni su svi najavljeni dolasci brodova, manja mesta su u poređenju sa prethodnom godinom imala veći broj pristajanja, a počeo je i da radi pristan u Kostolcu odnosno arheološkom nalazištu Viminacijum.
– Viminacijum je posebno interesantan američkoj publici jer predstavlja neposredan dodir sa istorijom, civilizacijom. Pokazalo se da je ovaj jako zanimljiv program doživeo uspeh. Nadamo se da ćemo naše partnere uspeti da ubedimo da iduće godine počnu da koriste i usluge pristaništa u Titelu, eventualno u Tekiji, možda čak i u Prahovu. Ovakve male sredine nemaju potrebe da kopiraju Beograd i Novi Sad koji zbog svoje veličine ne dozvoljavaju direktan kontakt sa mestom, stanovnicima, običajima, restoranima, ali manja mesta kao što je na primer Donji Milanovac omogućavaju baš to. Pokazalo se da ova neposrednost ima jako pozitivne efekte i deluje primamljivo turistima i operaterima kada je reč o našem sektoru Dunava – objašnjava Milan Stevanović.
Pozitivna iskustva u prošloj i ovoj godini vidna su i po broju najavljenih dolazaka za narednu sezonu.