Srbija ‘priznaje’ kosovski pasoš na aerodromima

Visoki kosovski zvaničnici navode kako će se međusobno priznanje sa Srbijom postići u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa dve strana.

Međutim, Srbija, koja takođe ne priznaje nezavisnost Kosova, smatra da joj priznanje od Kosova ne treba, jer je Kosovo deo njene teritorije.

Marija Radulović je početkom ove godine sa pasošem koji je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) u Kragujevcu (Srbija) bez ikakvih problema letela sa međunarodnog aerodroma Adem Jashari u Prištini (Kosovo).

Sa druge strane, građani Srbije u poslednje dve godine sa pasošem ne mogu da prođu kopneni granični prelaz, što za RSE potvrđuje Dušan Marinković, vlasnik agencije za prevoz putnika KIMCO, koji svakodnevno saobraća na relaciji Gračanica-Beograd (Kosovo-Srbija).

„Nema šanse da se prođe sa srpskim pasošem“, kaže on.

Da se kopneni granični prelazi mogu prelaziti samo sa ličnom kartom, Kosovo i Srbija su u okviru briselskog dijaloga dogovorili još 2011. godine.

Potom je tek 2019. godine iz MUP-a Kosova saopšteno da se više neće tolerisati slučajevi u kojima se građani Srbije propuštaju i sa pasošem.

Na čelu delegacija Kosova i Srbije 2011. godine, kada je potpisan Sporazum o slobodi kretanja, bili su Edita Tahiri i Borko Stefanović.

Tahiri 23. jula nije bila dostupna za izjavu, ali je ranije za RSE izjavila da Sporazum o slobodi kretanja predviđa recipročno priznavanje državnih dokumenata, a da se kretanje između Kosova i Srbije obavlja uz ličnu kartu.

Ipak, kako je objasnila, u slučaju da građani Kosova preko Srbije lete avionom u treće zemlje, u upotrebi je i kosovski pasoš ili kada Srbiju koriste kao tranzit.

Što se tiče građana Srbije, ukoliko koriste aerodrom u Prištini, mogu da koriste pasoš kao dokument, objasnila je Tahiri.

Međutim, sa prištinskog aerodroma nije moguće putovati sa pasošem koji izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije u Beogradu jer ih kosovske vlasti smatraju ilegalnim. U ovoj upravi pasoše vade oni koji po srpskom sistemu imaju prebivalište u nekom od kosovskih gradova.

Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da se o pasošima nikada nije razgovaralo i da to pitanje nije deo briselskog Sporazuma o slobodi kretanja.

„To je namerno urađeno. Mi nismo želeli da pričamo o pasošima kao putnim ispravama, jer smo smatrali da upotreba pasoša i stavljanje kosovskog pečata u njega jeste ono na čemu je Priština insistirala, a to je neki element suverenosti“, kaže Stefanović za RSE.

Zašto se pasoši ne priznaju zvanično?

Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta, koji prati realizaciju postignutih briselskih sporazuma, kaže da je kosovski MUP odlučio da građanima sa srpskim pasošem ne dozvoli da prelaze kopnenu granicu, jer Srbija ne priznaje kosovski pasoš.

Ona ocenjuje da, uprkos Sporazumu o slobodi kretanja, građani Kosova i Srbije i dalje nailaze na prepreke prilikom putovanja.

„Srbija ne dozvoljava građanima, koji dolaze iz trećih zemalja [koji u pasošu imaju samo kosovski pečat, prim. nov.] da prođu granicu sa Srbijom bez pečata sa nekog drugog graničnog prelaza“, navodi ona jedan od primera.

Ona dodaje da se ovakve stvari dešavaju jer Srbija ne priznaje Kosovo i obrnuto.

„Olakšano je kretanje građana, ali nije rešen problem, a veoma je složeno i problematično za građane trećih zemalja da prelaze granice“, poručuje ona.